http://www.patriotmagazin.com/media/009.htm
Feljton (2) - KOS protiv Srbije
Hrvatska frakcija
Afera "Pavkovic", koju je inicirao general Aco Tomic, sef KOS-a,
aktuelizovala je pitanje uloge Vojne sluzbe bezbednosti u SRJ.
KOS je za pedeset godina svog postojanja u vise navrata delovao
protiv interesa Republike Srbije jer je napadao Rankovica, Krcuna,
Jovanku Broz, Slobodana Milosevica i sada Zorana Dindica
pise: Marko Lopusina
KOS je krajem cetrdesetih imao oko pet hiljada kontraobavestajaca i ogroman aparat koji je
brinuo o personalnim poverljivim dosijeima staresina, ali i vojnika i pojedinih gradana, kao i
o mnogim saradnicima stranih obavestajnih sluzbi. U armijskoj politickoj policiji 1946 - 1947.
godine, najbrojniji su bili srpski kadrovi - cinili su gotovo polovinu, hrvatski petinu, a
slovenacki tek desetinu. Bile su to godine kada su u JA politicki komesari, od jedinica do
Generalstaba, zapravo bili skriveni sefovi organa bezbednosti. Od formiranja
Kontraobavestajne sluzbe JA, nju je formacijski direktno rukovodio pomocnik ministra za
narodnu odbranu, koji je istovremeno bio i clan CK KPJ, odnosno partijski rukovodilac u
Jugoslovenskoj armiji. Hijerarhijski, rukovodioci Kontraobavestajne sluzbe JA bili su
direktno podredeni ministrima odbrane. Do 1953. godine to je bio Josip Broz Tito, a zatim je
prvi covek Jugoslovenske armije do 1967. godine bio general Ivan Gosnjak.
Cetrnaest nacelnika
Za pedeset godina postojanja KOS je imao 14 nacelnika. Bili su to Jefto Sasic, Ivan Miskovic,
Stjepan Domankusic, Dane Cuic, Branislav Joksovic, Jere Grubisic, Ilija Ceranic, Marko
Negovanovic, Aleksandar Vasiljevic, Nedeljko Boskovic, Aleksandar Dimitrijevic, Geza
Farkas, Milan Dakovic i sadasnji Aco Tomic. Vecina njih, kao profesionalci, prosli su sve
nivoe rada u KOS-u i bili, pre imenovanja, zamenici ili pomocnici nacelnika XII uprave
Armije.
Prvi nacelnik vojne Kontraobavestajne sluzbe general-pukovnik Jeftimije-Jefta Sasic roden je
u Novskoj 1917. godine. Pre rata je studirao poljoprivredno-sumarski fakultet. Bio je i clan
OK KPJ Nova Gradiska. To je mesto u kome je komunisticki delovao i Josip Manolic,
nacelnik Ozne u Bjelovaru, referent Udbe, pa ministar hrvatske policije.
Sa dolaskom pukovnika Jefte Sasica za prvog nacelnika KOS-a potvrdile su se glasine da je
sektor bezbednosti u JA prepusten najpouzdanijim Titovim ljudima - Slavoncima. Na Titovu
odluku da jedan Srbin iz Hrvatske bude sef KOS-a malo je uticao Srbin iz Beograda,
najverniji Brozov saradnik Aleksandar Rankovic, a mnogo vise Ivan Krajacic, zvani Stevo ili
Stef. Ovaj Slavonac, sef Kominterne za Jugoslaviju i po svemu sudeci Brozov pretpostavljeni
u komunistickoj agenturi, nametnuo je Sasica preko, takode Slavonca, generala Ivana
Gosnjaka, ministra odbrane FNRJ.
Sasic je upoznao organizacionog sekretara KPH Ivana-Stevu Krajacica preko njegovog mladeg
brata Josipa Krajacica, druga iz gimnazije i sa ratista u Podravini. Krajacic je cesto imao
obicaj da se postavlja kao vladar Hrvatske, mimo Tita, sto je Sasica stavljalo u dilemu sta da
radi i koga da slusa. U toku operacije oslobodenja Zagreba, na primer, Tito je pozvao
pukovnika Jeftimija Sasica i njegove zamenike Milana Kalafatica i naredio im da izvrse
prepad na Kaptol i likvidiraju nadbiskupa Alojzija Stepinca. Medutim, Vladimir Bakaric i
Stevo Krajacic zahtevali su od Sasica da od toga neizostavno odustane jer bi likvidacija
Stepinca imala los uticaj na raspolozenje hrvatskog naroda. Obecali su mu da ce oni pred
Titom preuzeti svaku odgovornost. Tako je Stepinac ostao ziv.
Posle dvadesetak godina vodenja KOS-a, cak i posle smene generala Ivana Gosnjaka, na
mesto generala Sasica 1963. dosao je general Ivan Miskovic, zvani Brk, ciji je zamenik bio
pukovnik Stjepan-Stipe Domankusic. Obojica su bili Slavonci i vodili su KOS narednih
desetak godina, do 1971. odnosno 1974. godine. Tako je u KOS-u stvoren slavonski sindrom,
od koga je ova sluzba dugo godina patila.
Lojalni Slavonci
Prvom nacelniku KOS-a generalu Jefti Sasicu i u vreme njegovog komandovanja zameralo se
sto je neprestano protezirao zemljake iz Slavonije. Cak su visoki oficiri imali obicaj da o
njegovim kadrovskim principima kazu: "Bolje je biti Slavonac nego Zorge!"
Ivan Miskovic je roden 1920. godine, skojevac je postao 1935. godine, a komunista 1941.
Dizao je ustanak u Slavonskom Brodu, a zatim postao politicki komesar, clan Staba 6. korpusa.
Posle rata je bio nacelnik jednog odeljenja u Ministarstvu narodne odbrane, pa nacelnik
uprave u Vojnoj oblasti, rukovodilac Uprave bezbednosti, pomocnik nacelnika uprave u
SSNO-u, kao i specijalni savetnik vrhovnog komandanta i predsednika J. B. Tita za pitanja
bezbednosti, poslanik u dva saziva Savezne skupstine. Aktivna sluzba mu je prestala u JNA
1980. godine, a pocetkom devedesetih se iz Beograda preselio u Rijeku.
Miskovicev zamenik, treci nacelnik KOS-a general Stjepan Domankusic studirao je
matematiku i imao je u mladim danima nadimak "Omega". Bio je takode clan OK KPJ, ucesnik
rata u Slavoniji. Srbijanac Branislav Joksovic bio je samo godinu dana sef UB-a JNA.
Peti nacelnik KOS-a bio je opet zagrebacki i hrvatski kadar. Bio je to general Dane Cuic,
predratni zemljoradnik, prvoborac i politicki komesar koji je ratovao po Hrvatskoj. Roden je
1922. u Krcevini kod Korenice. U komunistickom pokretu i revoluciji je od 1941. do 1942.
godine. Tada je bio politicki komesar bataljona, pa zamenik komesara 3. licke brigade i
pomocnik komesara 6. licke proleterske divizije. General Cuic je i posle oslobodenja bio
pomocnik komandanta 1. armije za MPV, nacelnik klase Ratne skole GS, nacelnik Personalne
uprave i predsednik Komiteta organizacija SKJ u JNA. Zavrsio je Visu vojnu akademiju i
Ratnu skolu. Penzionisan je 1984. godine.
Njegov zamenik, a peti nacelnik KOS-a bio je Sibencanin general Jere Grubisic. Punih
dvanaest godina proveo je u upravi bezbednosti, penjuci se hijerarhijski do vrha. Toliko je bio
uticajan da je njegov naslednik, sesti nacelnik KOS-a, general Ilija Ceranic drzao njegovu
sliku na radnom stolu umesto Brozove. Ovaj Srbin, roden u Han Pijesku, takode je vojnicku
karijeru gradio i po Hrvatskoj. Kada je 1986. godine izbila u Beogradu afera "Valdhajm",
nacelnik Ceranic je bio zaduzen da sakrije dosije ovog ratnog zlocinca u vojnom arhivu.
Uocljivo je da su ljudi iz Hrvatske punih cetrdeset godina vodili sluzbu bezbednosti JNA. U
vreme kada je Brozova rec bila prva i poslednja u kadrovskoj politici, na pitanje kako je to
bilo moguce, moze se dobiti samo jedan odgovor: "Tito je tako hteo!"
Sluzba iznad cinova
Jefti Sasicu, a i generalu Ivanu Gosnjaku, koji su uz pomoc Ozne i KOS-a likvidirali
dvadesetak hiljada politickih protivnika posle rata, pripisuje se preterana revnost u "ciscenju"
Armije od simpatizera IB-a i Josifa Visarionovica Staljina. Prema podacima objavljenim u
leksikonu Vojna bezbednost od 1948. do 1952. godine, KOS je pred vojne sudove izveo 2.440
osoba, od cega 1.982 aktivna vojna lica.
Osnovnu politicku orijentaciju KOS-u u progonu srpskih oficira vernih Moskvi davao je Tito,
govoreci da vojni kontraobavestajci nikad ne smeju izgubiti iz vida da brane - slobodu. Zato
KOS nikome nije gledao kroz prste. Preko sofera koji su bili operativci KOS-a, general Sasic
je, na primer, kontrolisao kretanje i reci i samog Tempa, i Vlade Dapcevica, i Koce Popovica.
Blazo Jovanovic se cak zalio Titu da Sasic i KOS hapse najvise Crnogorce, ali ga je Tito
upozorio da se u to ne mesa, jer on ima puno poverenja u Svetozara Vukmanovica Tempa i
Jeftu Sasica.
Stiteci zemlju i Armiju od stranih sluzbi, ali i obracunavajuci se sa IB-ovcima, koji su delovali
spolja i iznutra, KOS je jacao u "sluzbu za sebe" i krajem 1948. godine izrastao u "sluzbu
iznad cina". Uprava bezbednosti Jefte Sasica toliko je bila mocna da su njeni majori hapsili
generale po kucama, i to nocu. Po nalogu Tita, Rankovica, a zatim i Gosnjaka, nacelnik KOS-a
je pocetkom pedesetih iz vojnog zivota izolovao Peka Dapcevica, Kostu Nada, Pavla Jaksica,
Kocu Popovica i Gojka Nikolisa. Pod optuzbom da su sovjetski spijuni, uhapseni su Andrija
Hebrang i Slobodan Zujovic, clanovi CK KPJ, a u Armiji generali Arso Jovanovic i Branko
Petricevic, a zatim i Vlado Dapcevic i general M. Karangelovski. Milinko Stojanovic,
predsednik Udruzenja Goli otok, smatra da je licno general Jefto Sasic likvidirao generala
Arsu Jovanovica. General Radojica Nenezic tvrdi da je KOS u Sasicevo doba, pod Brozovim
nadzorom, napravio Goli otok i na njega poslao sedam hiljada oficira, od kojih su cak 43
odsto bili potpuno nevini ljudi.
KOS je u vreme generala Sasica bio toliko jak da su od njega zazirali i oficiri JA. General
Pavle Jaksic u svojoj knjizi Nad uspomenama smelo pise da je KOS bio savrsena politicka
masina za unistavanje ljudi.
Time se potvrduje teza da je KOS jedno vreme bio izrazita vojnopoliticka policija. Ako se zna
da je po nacionalnoj strukturi u cistkama oko IB-a od vojne bezbednosti stradalo cak 85 odsto
srpskog i crnogorskog kadra, sasvim je izvesno da je to bio politicki obracun sa Srbima i
Crnogorcima.
(Nastavice se)
Feljton (2) - KOS protiv Srbije
Hrvatska frakcija
Afera "Pavkovic", koju je inicirao general Aco Tomic, sef KOS-a,
aktuelizovala je pitanje uloge Vojne sluzbe bezbednosti u SRJ.
KOS je za pedeset godina svog postojanja u vise navrata delovao
protiv interesa Republike Srbije jer je napadao Rankovica, Krcuna,
Jovanku Broz, Slobodana Milosevica i sada Zorana Dindica
pise: Marko Lopusina
KOS je krajem cetrdesetih imao oko pet hiljada kontraobavestajaca i ogroman aparat koji je
brinuo o personalnim poverljivim dosijeima staresina, ali i vojnika i pojedinih gradana, kao i
o mnogim saradnicima stranih obavestajnih sluzbi. U armijskoj politickoj policiji 1946 - 1947.
godine, najbrojniji su bili srpski kadrovi - cinili su gotovo polovinu, hrvatski petinu, a
slovenacki tek desetinu. Bile su to godine kada su u JA politicki komesari, od jedinica do
Generalstaba, zapravo bili skriveni sefovi organa bezbednosti. Od formiranja
Kontraobavestajne sluzbe JA, nju je formacijski direktno rukovodio pomocnik ministra za
narodnu odbranu, koji je istovremeno bio i clan CK KPJ, odnosno partijski rukovodilac u
Jugoslovenskoj armiji. Hijerarhijski, rukovodioci Kontraobavestajne sluzbe JA bili su
direktno podredeni ministrima odbrane. Do 1953. godine to je bio Josip Broz Tito, a zatim je
prvi covek Jugoslovenske armije do 1967. godine bio general Ivan Gosnjak.
Cetrnaest nacelnika
Za pedeset godina postojanja KOS je imao 14 nacelnika. Bili su to Jefto Sasic, Ivan Miskovic,
Stjepan Domankusic, Dane Cuic, Branislav Joksovic, Jere Grubisic, Ilija Ceranic, Marko
Negovanovic, Aleksandar Vasiljevic, Nedeljko Boskovic, Aleksandar Dimitrijevic, Geza
Farkas, Milan Dakovic i sadasnji Aco Tomic. Vecina njih, kao profesionalci, prosli su sve
nivoe rada u KOS-u i bili, pre imenovanja, zamenici ili pomocnici nacelnika XII uprave
Armije.
Prvi nacelnik vojne Kontraobavestajne sluzbe general-pukovnik Jeftimije-Jefta Sasic roden je
u Novskoj 1917. godine. Pre rata je studirao poljoprivredno-sumarski fakultet. Bio je i clan
OK KPJ Nova Gradiska. To je mesto u kome je komunisticki delovao i Josip Manolic,
nacelnik Ozne u Bjelovaru, referent Udbe, pa ministar hrvatske policije.
Sa dolaskom pukovnika Jefte Sasica za prvog nacelnika KOS-a potvrdile su se glasine da je
sektor bezbednosti u JA prepusten najpouzdanijim Titovim ljudima - Slavoncima. Na Titovu
odluku da jedan Srbin iz Hrvatske bude sef KOS-a malo je uticao Srbin iz Beograda,
najverniji Brozov saradnik Aleksandar Rankovic, a mnogo vise Ivan Krajacic, zvani Stevo ili
Stef. Ovaj Slavonac, sef Kominterne za Jugoslaviju i po svemu sudeci Brozov pretpostavljeni
u komunistickoj agenturi, nametnuo je Sasica preko, takode Slavonca, generala Ivana
Gosnjaka, ministra odbrane FNRJ.
Sasic je upoznao organizacionog sekretara KPH Ivana-Stevu Krajacica preko njegovog mladeg
brata Josipa Krajacica, druga iz gimnazije i sa ratista u Podravini. Krajacic je cesto imao
obicaj da se postavlja kao vladar Hrvatske, mimo Tita, sto je Sasica stavljalo u dilemu sta da
radi i koga da slusa. U toku operacije oslobodenja Zagreba, na primer, Tito je pozvao
pukovnika Jeftimija Sasica i njegove zamenike Milana Kalafatica i naredio im da izvrse
prepad na Kaptol i likvidiraju nadbiskupa Alojzija Stepinca. Medutim, Vladimir Bakaric i
Stevo Krajacic zahtevali su od Sasica da od toga neizostavno odustane jer bi likvidacija
Stepinca imala los uticaj na raspolozenje hrvatskog naroda. Obecali su mu da ce oni pred
Titom preuzeti svaku odgovornost. Tako je Stepinac ostao ziv.
Posle dvadesetak godina vodenja KOS-a, cak i posle smene generala Ivana Gosnjaka, na
mesto generala Sasica 1963. dosao je general Ivan Miskovic, zvani Brk, ciji je zamenik bio
pukovnik Stjepan-Stipe Domankusic. Obojica su bili Slavonci i vodili su KOS narednih
desetak godina, do 1971. odnosno 1974. godine. Tako je u KOS-u stvoren slavonski sindrom,
od koga je ova sluzba dugo godina patila.
Lojalni Slavonci
Prvom nacelniku KOS-a generalu Jefti Sasicu i u vreme njegovog komandovanja zameralo se
sto je neprestano protezirao zemljake iz Slavonije. Cak su visoki oficiri imali obicaj da o
njegovim kadrovskim principima kazu: "Bolje je biti Slavonac nego Zorge!"
Ivan Miskovic je roden 1920. godine, skojevac je postao 1935. godine, a komunista 1941.
Dizao je ustanak u Slavonskom Brodu, a zatim postao politicki komesar, clan Staba 6. korpusa.
Posle rata je bio nacelnik jednog odeljenja u Ministarstvu narodne odbrane, pa nacelnik
uprave u Vojnoj oblasti, rukovodilac Uprave bezbednosti, pomocnik nacelnika uprave u
SSNO-u, kao i specijalni savetnik vrhovnog komandanta i predsednika J. B. Tita za pitanja
bezbednosti, poslanik u dva saziva Savezne skupstine. Aktivna sluzba mu je prestala u JNA
1980. godine, a pocetkom devedesetih se iz Beograda preselio u Rijeku.
Miskovicev zamenik, treci nacelnik KOS-a general Stjepan Domankusic studirao je
matematiku i imao je u mladim danima nadimak "Omega". Bio je takode clan OK KPJ, ucesnik
rata u Slavoniji. Srbijanac Branislav Joksovic bio je samo godinu dana sef UB-a JNA.
Peti nacelnik KOS-a bio je opet zagrebacki i hrvatski kadar. Bio je to general Dane Cuic,
predratni zemljoradnik, prvoborac i politicki komesar koji je ratovao po Hrvatskoj. Roden je
1922. u Krcevini kod Korenice. U komunistickom pokretu i revoluciji je od 1941. do 1942.
godine. Tada je bio politicki komesar bataljona, pa zamenik komesara 3. licke brigade i
pomocnik komesara 6. licke proleterske divizije. General Cuic je i posle oslobodenja bio
pomocnik komandanta 1. armije za MPV, nacelnik klase Ratne skole GS, nacelnik Personalne
uprave i predsednik Komiteta organizacija SKJ u JNA. Zavrsio je Visu vojnu akademiju i
Ratnu skolu. Penzionisan je 1984. godine.
Njegov zamenik, a peti nacelnik KOS-a bio je Sibencanin general Jere Grubisic. Punih
dvanaest godina proveo je u upravi bezbednosti, penjuci se hijerarhijski do vrha. Toliko je bio
uticajan da je njegov naslednik, sesti nacelnik KOS-a, general Ilija Ceranic drzao njegovu
sliku na radnom stolu umesto Brozove. Ovaj Srbin, roden u Han Pijesku, takode je vojnicku
karijeru gradio i po Hrvatskoj. Kada je 1986. godine izbila u Beogradu afera "Valdhajm",
nacelnik Ceranic je bio zaduzen da sakrije dosije ovog ratnog zlocinca u vojnom arhivu.
Uocljivo je da su ljudi iz Hrvatske punih cetrdeset godina vodili sluzbu bezbednosti JNA. U
vreme kada je Brozova rec bila prva i poslednja u kadrovskoj politici, na pitanje kako je to
bilo moguce, moze se dobiti samo jedan odgovor: "Tito je tako hteo!"
Sluzba iznad cinova
Jefti Sasicu, a i generalu Ivanu Gosnjaku, koji su uz pomoc Ozne i KOS-a likvidirali
dvadesetak hiljada politickih protivnika posle rata, pripisuje se preterana revnost u "ciscenju"
Armije od simpatizera IB-a i Josifa Visarionovica Staljina. Prema podacima objavljenim u
leksikonu Vojna bezbednost od 1948. do 1952. godine, KOS je pred vojne sudove izveo 2.440
osoba, od cega 1.982 aktivna vojna lica.
Osnovnu politicku orijentaciju KOS-u u progonu srpskih oficira vernih Moskvi davao je Tito,
govoreci da vojni kontraobavestajci nikad ne smeju izgubiti iz vida da brane - slobodu. Zato
KOS nikome nije gledao kroz prste. Preko sofera koji su bili operativci KOS-a, general Sasic
je, na primer, kontrolisao kretanje i reci i samog Tempa, i Vlade Dapcevica, i Koce Popovica.
Blazo Jovanovic se cak zalio Titu da Sasic i KOS hapse najvise Crnogorce, ali ga je Tito
upozorio da se u to ne mesa, jer on ima puno poverenja u Svetozara Vukmanovica Tempa i
Jeftu Sasica.
Stiteci zemlju i Armiju od stranih sluzbi, ali i obracunavajuci se sa IB-ovcima, koji su delovali
spolja i iznutra, KOS je jacao u "sluzbu za sebe" i krajem 1948. godine izrastao u "sluzbu
iznad cina". Uprava bezbednosti Jefte Sasica toliko je bila mocna da su njeni majori hapsili
generale po kucama, i to nocu. Po nalogu Tita, Rankovica, a zatim i Gosnjaka, nacelnik KOS-a
je pocetkom pedesetih iz vojnog zivota izolovao Peka Dapcevica, Kostu Nada, Pavla Jaksica,
Kocu Popovica i Gojka Nikolisa. Pod optuzbom da su sovjetski spijuni, uhapseni su Andrija
Hebrang i Slobodan Zujovic, clanovi CK KPJ, a u Armiji generali Arso Jovanovic i Branko
Petricevic, a zatim i Vlado Dapcevic i general M. Karangelovski. Milinko Stojanovic,
predsednik Udruzenja Goli otok, smatra da je licno general Jefto Sasic likvidirao generala
Arsu Jovanovica. General Radojica Nenezic tvrdi da je KOS u Sasicevo doba, pod Brozovim
nadzorom, napravio Goli otok i na njega poslao sedam hiljada oficira, od kojih su cak 43
odsto bili potpuno nevini ljudi.
KOS je u vreme generala Sasica bio toliko jak da su od njega zazirali i oficiri JA. General
Pavle Jaksic u svojoj knjizi Nad uspomenama smelo pise da je KOS bio savrsena politicka
masina za unistavanje ljudi.
Time se potvrduje teza da je KOS jedno vreme bio izrazita vojnopoliticka policija. Ako se zna
da je po nacionalnoj strukturi u cistkama oko IB-a od vojne bezbednosti stradalo cak 85 odsto
srpskog i crnogorskog kadra, sasvim je izvesno da je to bio politicki obracun sa Srbima i
Crnogorcima.
(Nastavice se)
