Korčagin, kafana s mirisom
Titovog vremena
Čelik se ponovo kali među Srbima u beogradskom klubu „Korčagin“, čiji je enterijer u potpunosti posvećen vremenu radnih akcija i socijalističkog poleta. Tu su slike Staljina, Lenjina, Če Gevare, partizana... Na meniju je „partizanska proja“ i „neprijateljska gibanica“, slušaju se pesme ruskih izvođača, revolucionarno-akcijaške pesme, ali i Silvana, Kićo Slabinac
Autor: Bratislav Pejović
Na zidovima kluba stoje proleterske, akcijaške i bivše državne zastave sa crvenom zvezdom, okačene su slike komunističkih vođa, partizana, fotokopije novinskih isečaka, zastavice sa radnih akcija, amblemi. Iako po ambijentu i atmosferi podseća na kafanu, namena ovog lokala u prvi mah nije sasvim jasna jer posetilac obavezno pita da li može ući unutra nepozvan, kome treba da se obrati, da li može da naruči piće. U jednoj od tri nevelike prostorije sedi veselo društvo sredovečnih ljudi, mladalačke energije. Na njihovom stolu flaše sa vinom i kiselom vodom, standardnim sastojcima za spravljanje špricera, delimično ispražnjeni tanjiri, čaše, delimično ispunjene pepeljare. Klub „Pavle Korčagin“ po mnogo čemu podseća na bivšu Jugoslaviju. Onu, Titovu.
Karmen i Brena
Sve u lokalu podseća na vreme radnih akcija i socijalističkog poleta. Na drvenom čiviluku, jednom od onih kakvi su često bili u upotrebi do druge polovine sedamdesetih godina, stoji nekoliko akcijaških uniformi i kapa, s obeležjima izgradnje socijalizma. Posebnu pažnju privlači dobro očuvana siva uniforma, sa povećom metalnom crvenom zvezdom sa zracima. Među gomilom prišivenih amblema, najuočljiviji su jedan na kragni sa likom Tita i jedan veliki na kome piše ORB Prvi radnički savjet Split.
- Pre tri meseca, došao je jedan Splićanin koji je tamo nekada bio predsednik omladine. Zaplakao je kad je video ovu uniformu - kaže Vladimir Cucić, osnivač ovog kluba i član Udruženja građana za negovanje tradicija dobrovoljnog omladinskog rada.
- Mi smo ranije sazrevali - objašnjava. - Na radne akcije smo išli kao klinci od 15, 16 godina. Ja sam već sa 18 vodio brigade, moj otac je u ratu bio kapetan sa 17 godina.
Cucić, koji inače radi kao predsednik Komiteta za pomoć i zaštitu prava ratom pogođenih lica, kaže da je klub otvoren pre četiri meseca da bi nekadašnji akcijaši imali svoje mesto za okupljanje, ali „i da bi današnja deca saznala šta se sve nekada dešavalo“.
Na jednoj široj polici koja se prostire duž bočnog zida nalazi se gomila gramofonskih ploča. Longplejke su napakovane jedna preko druge, po celoj površini police. Tu se mogu naći Bizeova opera „Karmen“, prvi albumi Riblje čorbe, Yu grupa, starogradske pesme, ploče ruskih izvođača, revolucionarno-akcijaške pesme, Toma, Kvaka, Tozovac, Silvana, Brena, Kićo Slabinac, Đorđe Marjanović, Nada Knežević. Poseban raritet je ploča sa muzikom iz serije „Naše priredbe“ za koju je tekstove pisao Bora Ćosić, a muziku Voki Kostić.
Korčagin i bakrač
- On je simbol - odgovara Cucić na pitanje zašto je klub dobio ime po liku iz romana „Kako se kalio čelik“ Nikolaja Ostrovskog, tvorca sovjetskog revolucionarno-vaspitnog romana.
- Ono što je Če Gevara u stvarnom životu, to je Korčagin u imaginarnom. On je neko ko je sebe žrtvovao za stvar. I mi smo se dobrovoljno žrtvovali. Mi smo na akcije išli dobrovoljno. Klinci danas prvo pitaju koliko će da se plati. Sve je to deo naše istorije.
U „Korčagin“ dolaze i ljudi koji nikada nisu bili na akcijama, „naši prijatelji, omladina“, kaže Cucić. Kaže da u klub često svraćaju i glumci iz Teatra T, koji je preko puta kluba. „Atmosfera je uvek vesela i opuštena. Ljudi vole da dođu ovde da se druže.“ Tu se nalazi i bakrač sa sve verigama i stalkom. Pored njega red stolica i par, u tom trenutku spojenih, stolova. Potrebno je zaobići bakrač, pomeriti stolicu i primeniti malo ekvilibristike ako želite da pogledate neku od desetak slika koje vise po zidovima. Inventar i nameštaj, takođe, slučajno ili ne, podsećaju na period odricanja i dobrovoljnih radnih akcija. Pravi proleterski. Njegova estetika je onolika kolike su mogućnosti struga za obradu drveta. Što manje vijuga, to manje prašine, a može da se sedi. Praktično.
Jelovnik i pićovnik
U „Korčaginu“ se može dobiti jelovnik i karta pića, koja ovde ima ime u skladu s atmosferom kluba - pićovnik.
Tako gosti mogu da naruče, na primer, klin-čorbu a, kako se naglašava u jelovniku, „kaucija za klin se naplaćuje“. Od mezetluka se može dobiti jeftina i ukusna „partizanska proja“, ali i „neprijateljska gibanica“, tj. masna, četnička.
Ko hoće pečurke, kazaće ljubaznom osoblju da mu donesu „u gorici na jednoj nožici“, a može da se naruči i „sitna riba pljuckavica“. Ima i „leba i masti“, za one koji bi da osete ili da se podsete dana kada je to bilo i glavno jelo i slatkiš. Od jela, mogu se naručiti razne vrste pasulja, čorbast pasulj „Tihi“ ili gust „Prle“, prženi pasulj „Džon Vejn“, a za one sa dibidus plitkim džepom tu je varijanta prazan pasulj „Alija Sirotanović“. Od riba i ptica, kako piše, po želji se može dobiti „krmećina u saftu“ sa naznakom da „nema ljepše tice od prasice“.
Tu su i naročita jela „princ Ferdinand šnicla“ sa prilogom „Gavrilo Princip“ itd.
Po pićovniku, gost može da naruči „pivo 0,5 (zidarsko)“ ili „pivo 0,33 (dečje)“ ili pravu standardnu „švapsku“ kriglu od litre, tj „dedino“. Tu su i razne rakije - Lazina, plotovača - za poštare, dudovača, špriceri „halfen dranke, halfen Šarac geben“ i „halfen dranke, halfe nikom ne geben“...
Na belim stolnjacima, jarko crveni, četvrtasti nadstolnjaci, s okvirom boje zlata i srpom i čekićem u sredini.
Iz zvučnika prastarog gramofona marke „suprafon“, ide muzika po želji gostiju. Za kratko vreme izmenjaju se jedan za drugim, Toma Zdravković, Indeksi, Silvana, Čorba, Tozovac, što dodatno podiže raspoloženje gostiju koji postaju još glasniji.
Pored stola u uglu stoji neizbežni spomenik onog vremena, poprsje Josipa Broza Tita. Sedeći za tim stolom, i najusamljeniji gost ima društvo za onaj dijalog u kome jedan od sagovornika nikad ne kaže ništa i ne čuje ništa. Ionako to više nema nikakav značaj. Ni za jednog od njih.
|
Na
zidovima ikone socijalizma i
komunizma |
Na zidovima, šanku i svuda gde ima mesta, postavljene su plakete, slike komunističkih vođa, znamenitih komunista i levičara, od Oktobarske revolucije do 1990. godine. Tako se mogu videti Lenjin, Staljin, Tito, Če Gevara u krupnom planu i na konju, Lola Ribar, srpski oficiri koji su se borili u Španiji, Rusiji, Mađarskoj... Mogu se videti slike partizana pionira koji nemaju više od 14 godina.
Na slikama su borci brigade Garibaldi, češki partizani. Oficiri bivše jugoslovenske, kraljevske vojske, koji su se pridružili partizanskim jedinicama. Tu su i Zahid Havić, hodža iz Foče, muslimanski verski referent I proleterske brigade, prvi prilepski partizani: Trajko Tarzan i Mile Kozar (1941), poznate istorijske fotografije, 27. mart, Stjepan Filipović, s omčom oko vrata stisnutih pesnica, ruku podignutih u vazduh, drži govor koji trenutak pre nego što će biti obešen.
- Ja sam izuzetno levo orijentisan - objašnjava Cucić.
- Verujem u socijalnu pravdu. Da svi imaju jednake šanse i priliku da krenu s iste startne linije. Ali, to ne znači da ovde dolaze samo levo orijentisani ljudi. Ima ih koji su potpuno apolitični, ili su čak naklonjeni drugim političkim opcijama.
|
Poternice za Titom, tekst
Obznane |
Osim slika, svuda po zidovima stoje fotokopije raznih isečaka iz novina, na kompjuteru odštampanih stihova Oskara Daviča, Koste Abraševića, Koste Racina, Mike Antića. Kopija naslovne strane lista Narodni student. Izveštaji, govori, razni podaci, imena boraca poginulih na Sutjesci. Spisak svih žena Josipa Broza Tita i fotokopija nemačke poternice za njim, a mesto na zidu našlo se i za naslovnu stranu Politike od 6. 2. 1929. sa slikom kralja Aleksandra Karađorđevića i tekstom Obznane kojim se komunisti stavljaju van zakona.
- Neka postoji istina o svemu. I o četnicima, nemam ništa protiv, mada još nisam čuo da u Beogradu postoji klub četnika - kaže Cucić.
