DR VOJISLAV ŠEŠELJ, PREDSEDNIK SRPSKE RADIKALNE STRANKE
Kaže meni, za večerom, Rade Marković...
Naš sagovornik je po jednima iznenađenje a po drugima očekivani rezultat predsedničkih izbora i političke atmosfere u Srbiji. Međutim, zašto bismo o tome govorili mi, pored njega živog.
Blagica KOSTIĆ
Da li ste zadovoljni rezultatom koji ste postigli na predsedničkim izborima?
Da, zadovoljan sam i sigurno bih se našao u drugom izbornom krugu da su izbori bili regularni.
Šta je, po Vama, tu bilo neregularno?
Kroz biračke spiskove Labusu je pripisano najmanje pet odsto glasova od ukupnog biračkog tela koje se odazvalo na izbore. Izbori nisu bili regularni jer nije bilo jedinstvenog biračkog spiska, pa je šest kandidata veštački ubačeno na izborni listić, iako nisu ispunjavali uslove: Lalošević, Radenović, Pavković, Ivković, Obradović i Pelević. Njima je falilo po nekoliko hiljada potpisa i to je već dovoljan razlog da izbori budu poništeni. Brutalnom silom je onemogućen rad Nadzornog odbora, što je samo po sebi dovoljno da se izbori ponište. I na kraju, kao vrhunac svega, svim predsedničkim kandidatima su izbačeni članovi izborne komisije iz proširenog sastava, izbačeni su naši kontrolori za drugi izborni krug, što je apsolutno protivzakonito, jer mi smo zainteresovani za konačni ishod. Mi smo podneli Vrhovnom sudu žalbu, a posle toga ćemo podneti i žalbu Saveznom ustavnom sudu. Mi se sa ovim nećemo pomiriti.
Poznato Vam je da Vlada Republike Srbije ne sprovodi uvek odluke sudova koje ste pomenuli, a i odluke koje ti sudovi donose vrlo često su diskutabilne!
U Srbiji nema pravnog poretka, to je tačno. A ako ga i ima, ima ga mnogo manje nego pre 2000. godine. Srbija je pod otvorenom diktaturom, nema Parlament, pa nije u stanju ni da demokratski provede izbore!
OEBS je dao pozitivnu ocenu ovih izbora...
Ova diktatura ima podršku sa Zapada, što znači da zapadnim silama nije u interesu razvoj demokratije u Srbiji, nego totalna pljačka srpskog naroda. Videli ste kako je OEBS reagovao na brutalno izbacivanje Koštunicine stranke iz Skupštine - kažu da je bilo po zakonu, a da zakon nije dobar. Nije tačno, jer je prekršen zakon za koji oni kažu da nije dobar, jer je Koštunica bio nosilac liste! DOS-ovski sporazum je podrazumevao da svaka stranka ima svoju kvotu i da svako raspolaže svojom kvotom. I nema odredbe da izbacivanje neke stranke iz koalicije povlači za sobom i oduzimanje mandata. Oteta je stranka i Vuku Obradoviću. Vrhovni sud je presudio u njegovu korist, ali se to ne provodi. OEBS je na sve to slep! Ja sam sve to nedavno rekao šefu misije OEBS-a Vulčanovu, on je sve to pribeležio, ali vidite kakav je na kraju stav te organizacije.
Ne može se u OEBS imati poverenja, iz iskustva sa Kosovom i Metohijom i posmatračkom misijom Vilijema Vokera. Ponavljam, Zapadu nije u interesu da u Srbiji bude demokratija. Zapadu je i interesu da Srbijom vlada mafija kako bi Srbija što uspešnije bila opljačkana.
PODRŠKA OD LEVIČARA
Da li je podrška Slobodana Miloševića koja Vam je stigla iz Haga bila presudna za ovako dobar rezultat?
Ona je bila značajna i dragocena, ali ne i presudna, jer nisu svi socijalisti glasali za mene. Socijalističko biračko telo se temeljito pocepalo i jedan deo socijalista je glasao za mene. Najviše na jugu Srbije, u Vojvodini i na Kosovu i Metohiji, gde se vidi da su socijalisti listom glasali za mene. U centralnoj Srbiji i u Beogradu socijalisti su glasali za Koštunicu ili bojkotovali izbore.
Zašto svi socijalisti nisu poslušali svog šefa iz Haga?
Na početku su širene sumnje da Milošević uopšte nije slao pismo u kojem je mene podržao, iako je od to lično saopštio Zoranu Anđelkoviću. Potom je Jovica Stanišić ubacio svoje ljude u SPS, Vučelića i Vulina, Đinđić je takođe vrbovao neke u SPS, a umešao je prste i američki ambasador Vilijem Montgomeri, koji se sastajao sa Dušanom Bajatovićem u Mitrovici, Dačić je odranije u kontaktu sa Amerikancima... Na delu je sistematsko rasturanje SPS-a, a kakav će biti ishod, ostaje da se vidi. Ja neću da se mešam u njihove unutrašnje odnose. Tu situaciju koja tamo postoji mora sam Milošević da reši i to veoma brzo: ili da poizbacuje sve te špijune iz SPS-a, ili da on napusti SPS i formira novu stranku.
A da li biste ga Vi pozvali da bude počasni član Radikala?
Ja sam mislio da će ovo biti ozbiljan intervju, šta to sad znači! On je levičar, a mi radikali nismo levičari! Kakvo je to pitanje posle ozbiljnog razgovora?!
Ako je tako kao što kažete, otkud podrška levičara Miloševića baš Vama?
To je bilo njegovo krajnje racionalno opredeljenje. Šta je bilo pametnije od tog poteza u onom trenutku?
Da podrži svoju partiju!?
Koju svoju partiju?
Socijalističku...
Ja Vam ovde pričam u čijim je rukama Socijalistička partija, a Vi me to pitate... Zar da podrži Vilijema Montgomerija, Jovicu Stanišića, Zorana Đinđića! Šta to znači podržati svoju partiju, a rukovodstvo te partije mu otkazalo poslušnost!
Zar SPS nije i gospodin Bjelica?
Da, ali je pitanje koliko gospodin Bjelica može da kontroliše stvari u partiji. Glavni odbor, pokazalo se, ne može. U unutrašnjosti, u članstvu, među simpatizerima i glasačima Miloševićev autoritet je veliki, i sve je veći zbog njegove uspešne odbrane pred Haškim tribunalom. Međutim, partijski mehanizam koji je u rukama Glavnog odbora van je Miloševićeve kontrole.
Nekada ste za suprugu Slobodana Miloševića govorili da je "crvena veštica sa Dedinja", a danas ste u savezu sa njom. Da li Vam je ona to oprostila?
Pričala je i ona za mene da nisam muškarac, da sam Turčin i tako dalje...
Kako ste uspeli da prebrodite te antagonizme?
Prvo, ja nisam čovek mržnje i mislim da je mržnja apsolutno nedozvoljiva u politici. U jeku političkog sukoba, koji nismo mi počeli, razmenjene su najteže moguće uvrede... Ja sam sad i sa Draškovićem u korektnim odnosima, a bili smo u najgrđim mogućim sukobima. Zašto? Zato što se jedna strašna opasnost nadvila na sve nas i na Srbiju. Sad insistirati na tome ko je ranije bio u pravu i šta je ko kome rekao, bilo bi ludački. Naravno, ništa to ne treba da bude zaboravljeno, to će se prepustiti istoriji, istoričarima da procene ko je bio u pravu, ko nije, ko je kriv za određene stvari, ko nije i tako dalje.
DA ODE U MANASTIR
Zašto su se radikali nakon prvog izbornog kruga predsedničkih izbora odlučili da bojkotuju drugi krug, a nisu podržali desničara Koštunicu?
U Srbiji ne važe podele na levicu i desnicu, jer se te podele u praksi ne mogu prepoznati, ni identifikovati. One u suštini ne znače ništa. To su termini od pre dvesta i više godina koji su izgubili svoje pojmovno značenje. Na delu su sasvim novi programi i nova politička shvatanja i ona se ne mogu klasifikovati po sistemu tog klasičnog dualizma levice i desnice. Ovde se pre svega može praviti polarizacija na patriotske političke partije i izdajničke. Koštunica pripada izdajničkom bloku, jer je izdajnički blok doveo na vlast. Koštunica je doveo na vlast i Zorana Đinđića, i Dušana Mihajlovića, i Vladana Batića, i Gorana Svilanovića, i Gašu Kneževića, i Jožefa Kasu, i Rasima Ljajića, i Božidara Đelića, i Mlađana Dinkića, i Miroljuba Labusa, i Aleksandra Vlahovića, i Žarka Koraća... Sve je njih Koštunica doveo na vlast. I oni su ga izigrali i na kraju ga odbacili kad im više nije bio potreban. Doživeo je najveće poniženje. Iako je bio nosilac izborne liste DOS-a, celu njegovu Demokratsku stranku Srbije su izbacili iz Skupštine protivzakonito, a OEBS je u tom slučaju stao na Đinđićevu stranu. Koštunica bi zbog svega što mu se desilo trebalo da podnese ostavke na sve funkcije i da ode u manastir, da se kandiduje za igumana u nekom manastiru. On je očigledno najveći mogući promašaj napravio u politici.
Kome bojkot ovih izbora ide najviše na ruku?
Najviše ide na ruku strankama koje su protiv DOS-a. Ja sam imao dva velika hendikepa na ovim izborima: prvi je sistematska medijska blokada, a drugi su lažirana istraživanja javnog mnjenja koja mi apsolutno nikakve šanse nisu davala, koja su procenjivala moje glasove na četiri posto, šest, osam, najviše dvanaest posto. Sad svi vide da je to lažirano. Ubeđen sam i imam određene pokazatelje da je mnogo ljudi glasalo za Koštunicu, jer su smatrali da ja nemam nikakvih šansi. Sad kad bi se izbori ponovili situacija bi bila sasvim drugačija. Mislim da sada postoji šansa da se koncentrišu i svi socijalistički glasovi iza moje kandidature, ako me odredi centralna otadžbinska uprava ponovo za kandidata, a mislim da je moguće i sa nekim drugim opozicionim strankama postići sporazum po tom pitanju.
Koliko bojkot odgovara Zoranu Đinđiću, jer u slučaju propasti predsedničkih izbora premijer nema nikakvu kontrolu nad sobom?
Ja nisam siguran da mu odgovara taj bojkot, jer Miroljub Labus ne može biti nikakva kontrola Đinđiću. Labus ne bi u slučaju izbora imao nikakve kontrole moći, niti bi imao uticaj. Drugo, možda Đinđić kalkuliše vodeći politiku od danas do sutra. Svaki dan preživljavanja njegove Vlade za Đinđića je čist uspeh. I to je jedina moguća njegova kalkulacija. On je najveći gubitnik ovih izbora i on nikakve političke perspektive nema. Apsolutno niko ozbiljan na njega ne računa dugoročno na srpskoj političkog sceni.
Milion glasova ne dobijaju gubitnici i to nije tako neozbiljno kako Vi kažete?
Prvo, to nije milion Đinđićevih glasova. Hajde da napravimo analizu koji su to glasovi: to su glasovi Kasine partije koja je listom glasala za njega, to su glasovi stranke Sulejmana Ugljanina i stranke Rasima Ljajića i glasovi svih ostalih nesrba. Zatim, pitanje je da li ovaj Gej 17 plus ima neko uporište u biračkom telu, jer ako ga ima to su glasovi na koje Đinđić takođe ne može računati. Kad se to sve sagleda može se desiti da će se Đinđić bukvalno boriti za cenzus od pet posto.
PELEVIĆ UGURAN U SKUPŠTINU
Vaša dosadašnja praksa je bila da čestitate pobednicima. Zašto to ovoga puta niste učinili?
Ja sam dva puta čestitao pobednicima, 1990. godine kada sam čestitao Miloševiću i čestitao sam 2000. godine Koštunici, jer mu je rezultat bio impresivan. Ovoga puta apsolutno nema razloga da se bilo kome čestita, jer su u drugi krug veštački ušla dvojica dosmanlijskih kandidata loših po Srbiju. I jedan i drugi su se teško ogrešili o interese srpskog naroda, a bili su najbolji jer izbori nisu bili regularni, za šta su obojica krivi. Najviše je kriv Labus i blok koji njega podržava, zapravo Zoran Đinđić, ali je krivica i na Koštunici.
Ali kako su oni mogli da pokradu izbore?
I ovog puta je primenjen stari udbaški metod falsifikovanja izbornih rezultata. U nedostatku jedinstvenog biračkog spiska određen broj ljudi, možda ih ima pet, možda deset hiljada, ja ne znam tačno koliko, tog dana putuje od jedne do druge opštine i glasa više puta. U Beogradu je šesnaest opština, neka je još toliko opština u najbližoj okolini grada, jedan čovek može najmanje trideset puta u toku dana da glasa. Samo ide od jedne do druge opštine i glasa. To je metod kako su se i ranije krali izbori, između sto i trista hiljada glasova. Na taj način je Pelevićeva Stranka srpskog jedinstva u decembru 2000. godine ubačena u Narodnu skupštinu. To mi je priznao Rade Marković. Ja sam se sa Radetom Markovićem jedan jedini put sreo privatno u životu. To je bilo u januaru 2001. godine u kući Milovana Bojića. Moja žena i ja smo bili na večeri kod Bojićevih. Rade Marković tamo u blizini negde stanuje i kao slučajno je navratio, negde već pri kraju večere, u kasnim satima. Tada mi je pred Milovanom Bojićem priznao da je na ovaj način veštački ubačena Pelevićeva stranka u Narodnu skupštinu. Svedok mi je Milovan Bojić. Ovoga puta taj mehanizam je koristio Labus.
A šta ćemo sa obeležavanjem to jest upotrebom spreja na biračkim mestima?
To ništa ne znači jer postoje hemikalije koje taj sprej mogu skinuti. To se videlo još 2000. godine, neki ljudi su to plastično dokazivali, mediji su o tome pisali.
Pelević je SRS optužio za vođenje prljave kampanje, rekavši da su optužbe koje ste iznosili u predizbornoj kampanji bile presudne za njegov loš rezultat?
Znate, to je neverovatna drskost. Svi u Srbiji znaju da je Pelević gangster. Svi znaju da je ubica. On je Arkanov general i on govori nekome o prljavštini. Pelević je umešan u mnogo ubistava. Arkanovci su ubili Rista Đogu, novinara iz Republike Srpske, u motelu "Vidikovac" na domak Zvornika. Arkanovci su ubili i Isu Leru. Ja sam imao pismeno svedočenje svedoka i javno ga čitao na televizijama i policiji ga pokazao još 1993. godine. Arkanovci su ubili i Voju Raičevića-Amerikanca i to policija zna. To su najmanje tri ubistva za koja ja znam pouzdano da su ih izvršili Arkanovci. Arkanovci su u ovom ratu ogromne pljačke izvršili. Pljačkali su šta su stigli. Oni su pojam podzemlja mafije i gangsterizma u Srbiji, a sada Pelević daje nekakve izjave. Za njega je i Dušan Mihajlović rekao da su mu ruke umazane krvlju, da je ubica. I sada se on nešto buni. Što se tiče Pelevića, on je veoma loše prošao na ovim izborima i veoma je malo glasova osvojio. Pogledajte u Vojvodini, u Beogradu, u unutrašnjosti Srbije - zanemarljiv broj glasova. Ali je enorman broj glasova dobio u Pomoravskom okrugu. Za njega je tamo lobirao Radmilo Bogdanović. Nije nimalo slučajno što je Radmilo Bogdanović svojevremeno preuzeo Arkana kao međunarodnog kriminalca i ubicu direktno od Staneta Dolanca. Radmilo Bogdanović je bio Arkanov mecena i u Crvenoj zvezdi, i u mafiji, i u tajnoj policiji. Sad je Radmilo Bogdanović mobilisao sve socijaliste, aktiviste, članstvo, bukvalno su ljude sazivali telefonom, išli od kuće do kuće da svi glasaju za Pelevića.
Što se tiče prljave kampanje ona je bila prljava, jer su kandidati bili neravnopravni po pitanju medija. Ako su neki kandidati protežirani lažnim istraživanjima javnog mnjenja reč je o prljavoj kampanji. Ako su kampanje nekih kandidata potpomognute iz državnog budžeta - reč je o prljavoj kampanji. S tog aspekta je kampanja bila prljava. Ne može opozicija biti kriva za prljavu kampanju, već samo kandidati režima i režim u celini.
IMA RAZNIH "SATRAPA"
Vi ste do sada davali mnoge informacije i pokušavali da učestvujete u rasvetljavanju mnogih ubistava. Da li je zbog Vas gospodin Mihajlović ukinuo ovu novčanu nagradu?
Ja sam pokrenuo sudski postupak da mi se isplati devetsto hiljada maraka, po osnovu raspisanih nagrada. Odmah sam stavio do znanja da ja te pare neću sebi privatno da uzimam i tražio sam da mi se te pare uplate u dinarskom protiviznosu na račun Srpske radikalne stranke za slučaj ubistva Radovana Stojčića Badže. Apsolutno je sigurno da je ubistvo organizovao Stanko Subotić zvani Cane Žabac. Za Caneta Žapca imam dokaze o umešanosti u mnoga druga ubistva, a evo izgleda da se ispostavilo da je u Crnoj Gori on organizovao ubistvo i Belog Raspopovića i Gorana Žugića. Izgleda da Cane Žabac organizuje već u dva navrata likvidaciju i Ivana Delića i u dva navrata je bezuspešan. Prvo je na nekom parkingu bio atentat na Ivana Delića, a onda su ubijeni Delićeva nevenčana supruga u poodmakloj trudnoći i njen brat pod veoma sumnjivim okolnostima, eksplozivom. Jedna od osnovanih pretpostavki je da je to pokušaj ubistva Delića i priča se da on neposredno pre toga bio u kući Šurina, gde se eksplozija desila. Delić je ubio ministra odbrane Pavla Bulatovića i sad onaj ko je naručio ubistvo pokušava da prikrije tragove. Drugo, došao sam do podataka da su neposredni izvršioci likvidacije Slavka Ćuruvije bili Ćanda i Jorga, to je pouzdano. Ćanda je posle ubijen zbog umešanosti u Arkanovu likvidaciju, a Jorga je još živ. Policija ne reaguje, a svi znaju da je to istina. Treće, utvrdio sam da su ubistvo Momira Gavrilovića neposredno organizovali Goran Petrović, tadašnji načelnik Službe državne bezbednosti, i njegov zamenik Zoran Mijatović. Očigledno je da je u izvršenju ubistva umešan direktno Ljubiša Buha zvani Čume zajedno sa surčinskim klanom. O tome svedoči i Čumetova supruga Ljiljana Buha u nekoliko svojih pisama koja je uputila beogradskim medijima. Ona je posvedočila da je planirano i moje ubistvo. Očekujem da će, čim padne dosmanlijska vlast, Ljiljana Buha posvedočiti o svemu tome i da će krivci biti izvedeni pred lice pravde.
Kakav rasplet očekujete nakon drugog kruga predsedničkih izbora?
Neminovni su izbori na svim nivoima. Propašće drugi izborni krug, jer Labus nema šansu da pobedi. Postoji mogućnost da se toliko falsifikuju izborni rezultati, da se proglasi njegova izborna pobeda, s obzirom da Koštuničina stranka nema nikakvih šansi da kontroliše izbore. Oni niti imaju kontrolore na svim biračkim mestima, niti imaju sposobne kontrolore. Kontrolori su im onakvi kakav je Koštunica: smotani, neozbiljni, nikakvi, apatični, bez ikakvog traga života u sebi.
Ukoliko ne dozvole kontrolorima Srpskog pokreta obnove i Srpske radikalne stranke da učestvuju u biračkim odborima u drugom krugu i ukoliko falsifikuju izbore i Labusu "izbore" pobedu, da li će biti izbora 2003. godine?
Mislim da će se onda stvoriti uslovi da sva opozicija jedinstveno izađe na ulice i iznudi vanredne izbore na svim nivoima.
Kako Vi objašnjavate činjenicu da je Koštunica tako ponosito odbio da ga podrže ostali predsednički kandidati u drugom krugu?
On je tu izjavu dao kad je čuo da ja neću nikoga da podržim i da SRS bojkotuje izbore.
Da li Vas je Koštunica zvao?
Ne, niti me je iko zvao iz njegove stranke. Ja nisam imao apsolutno nikakve kontakte ni sa Koštunicinim ni sa Đinđićevim taborom, a sada se i jedni i drugi međusobno optužuju da su sa mnom kontaktirali i pregovarali. To su laži i sa jedne i sa druge strane.
Koštunica je izjavio da mu ne treba podrška Dušana Mihajlovića jer misli da je on, Mihajlović, Miloševićev "satrap". Da li je to možda mislio i za SRS?
Pa, mi nismo nikada bili Miloševićevi niti bilo čiji satrapi. To nije mislio za radikale. Prvo, lako mu je bilo da se odrekne podrške Dušana Mihajlovića kada ta podrška sama po sebi apsolutno ništa ne bi značila, jer podrška Mihajlovića znači podršku lično Mihajlovića kao jednog glasača, podršku onog izdajničkog đubreta Žarka Jokanovića, kao drugog glasača, i još nekolicine ljudi iz te kombi-stranke. Cela Mihajlovićeva stranka može da stane u dve policijske marice! Što Koštunica nije odbio podršku mnogo goreg Miloševićevog satrapa - Nebojše Čovića? Sećate li se kada je Nebojša Čović otimao Studio B, podržavio Studio B, kada se cela opozicija pobunila protiv toga? Sećate li se svih afera Nebojše Čovića, pa ga je Koštunica i pored toga rado prihvatio.
