[www.ANTIC.org] Milena Arezina: "Noc prevare, dan izdaje"

[Miroslav Antic]

Title: Message

 

http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/novi/arezina.html

 

29. 1. 2003. Broj 353

 

Milena Arezina, bivsi sudija, ekskluzivno za NT o knjizi koju upravo pise „Noc prevare, dan izdaje" (5. oktobar 2000.) Milan Milutinovic je uvek bio tu gde su pare Na kraju, prodao je Milosevica samozvancu Kostunici Tri sestre, tri pravnice Oduvek sam bila inspirisana idejom velike pravde i uverenjem da je ona moguca uprkos svemu. To sam ponela jos od kuce, jer je nas otac Dragoljub Arezina, vozac u Opstinskom sudu u Jajcu, imao veliki san da mu sve tri kcerke budu sudije. I dogodilo se da Stojanka i ja postanemo sudije, a Milica, koja je takodje zavrsila prava, ode u prosvetu. Otac mi je govorio: „Budi, sine, sudija kao Ranko Delic!" Za njega je Delic, inace dugogodisnji predsednik suda, bio olicenje casnog, postenog, pravednog sudije. A koliko sam bila opsednuta likovima casnih sudija, govori i jedan, sada bizaran detalj - da sam svojevremeno bila suspendovana, u Sudu udruzenog rada Beograda, zato sto su me na poslu zatekli sa romanom Vuka Draskovica „Sudija". U to vreme to je bila anatemisana knjiga. Dragan Belic Milena Arezina, bivsi sudija i predsednik beogradskog Privrednog (sada Trgovinskog) suda, upravo zavrsava knjigu pod naslovom „Noc prevare, dan izdaje". Naravno, rec je o dramaticnim dogadjajima od 5. oktobra 2000. Gospodja Arezina odbija prigovor da ce to biti njen obracun „s njima" (novom vlascu). - Zasto bi bio? Pa, ja bih prva cestitala novim vlastima da su uspeli da raspetljaju ove silne afere, a posebno da su se obracunali sa finansijskim tajkunima koji su, nazalost, ostali nedodirnuti... Inace, da nije bilo 5. oktobra, verovatno bih zavrsila i gore... Zasto gore? - Zato sto bi mi ovi „moji", kako sam krenula da raskrinkavam ogromne pljacke drzavne i drustvene imovine, a sto je, nazalost, legalizovano, u sudu od Galenika i ABC produkta, do Diposa, DP Stampe Comerca, Kin Stiba, Rapid Dalija, ali i mnoge druge - smestili takodje nasilan nestanak iz suda, a nikako razresenje, jer mene niko nije mogao razresiti, s obzirom da moj potpis ne stoji ni na jednoj nezakonitoj privatizaciji, ili bilo kom obliku pretvaranja drzavne imovine u privatnu, suprotno zakonskim propisima. Suspendovali su me upravo „moji", odnosno tadasnji vrh srpskog pravosudja, i to bukvalno u jednom danu, bez ijednog razloga. U sastavu „hrabrih" muskarcina nastupali su: Dragoljub Jankovic, ministar pravde, Balsa Govedarica, predsednik Vrhovnog suda, Cedomir Prostran, predsednik Viseg privrednog suda, sa jos nekolicinom koji su obili moj kabinet. I svi su delovali u coporu, kao hijene, izopstavajuci jednu zenu koja je godinama odbijala da sa njima ucestvuje u sudskim marifetlucima. Tvrdite da su tome prethodile pretnje? - Pretnji je bilo vec sasvim dovoljno. A jednom mi je i tadasnji ministar policije Vlajko Stojiljkovic - Bog da mu dusu prosti, zao mi ga je kao coveka - direktno rekao, kad sam se dotakla jedne od najmocnijih privatnih banaka, a koju je on pomagao preko mog prethodnika insistirajuci da se stecajna masa kod odredjenih dirigovanih stecajeva prebacuje na racun te banke: Milena, mozda cu morati da te hapsim! Odgovorila sam mu - hapsite me, radite sta god hocete, ali ja svoj potpis necu staviti na obustavu brisanja nezakonitog upisa ove banke. Taj predmet je takodje jedan od onih zbog kojih je obijen moj kabinet. Milosevic je uoci 5. oktobra bio potpuno izolovan Sta cete otkriti kao kljucne, nepoznate detalje u knjizi koju pisete o 5. oktobru? - Verujem da cu otkriti dosta toga sto je do sada bilo skrivano, ali to je pre svega freska likova, koji ne samo da nisu bili spremni da iznesu savezne izbore odrzane pod takvim pritiskom, nego su mnogi od njih direktno ucestvovali u izdaji svog kandidata. Dogadjaji koji su kulminirali 5. oktobra poceli su, naravno, znatno ranije, pocev od nagovora Milosevica na vanredne izbore, sto je bio katastrofalan potez. Ali za moja saznanja bio je presudan susret sa predsednikom Milosevicem 3. oktobra, kada sam ga prvi put srela i definitivno se uverila da on apsolutno ne zna sta radi Savezna izborna komisija i kakva se kompromitacija odluke o proglasenju prvog kruga sprema pred Saveznim ustavnim sudom. I kako je izgledalo? - Moj prvi utisak jeste da je to fansinantna licnost. Ponasao se krajnje jednostavno i nije verovao da ga njegov stab dezinformise. Valjda zbog mog izgovora, pitao me je odakle sam. Kad sam mu odgovorila da sam iz Mrkonjic Grada, nasmejao se i rekao: „Taj sam Mrkonjic u Dejtonu jedva izvukao iz Federacije..." A onda dodao: „Branite me vi, a moji Pozarevljani nisu mi se uopste javili." Koliko ste razgovarali? - Oko pola sata. Kazem mu da se, prema mojim saznanjima, priprema „politicka igranka" za sednicu Ustavnog suda i da ce biti snaznih pritisaka iz njegovog staba da se Kostunica odmah proglasi za predsednika. Ja sam te informacije imala kao proverene. Da li je nesto preduzeo? - Pozvao je Urosa Suvakovica i preneo mu sustinu mog izlaganja. Ali Suvakovic je decidno odgovorio da to nije tacno. Bila sam zaprepascena, a istovremeno u nezavidnoj situaciji. Toliko je logicno da vise veruje svom stalnom saradniku nego meni, koju prvi put vidi. Sad, ne znam da li je to Suvakovic tvrdio zbog neznanja ili zbog cinjenice da je patoloski izvrsavao Milutinoviceve naredbe. Sta onda Vi preduzimate? - Istog dana, 3. oktobra, uspela sam da zakazem termin kod Mikija Vujovica na Palmi, sto mi je bilo jako vazno uoci sednice Saveznog ustavnog suda, kako bi javnost, barem delimicno, imala saznanje o nasem radu. Ali, uvece, pred samu emisiju, Vujovic mi otkazuje gostovanje, sa obrazlozenjem da su to naredili Suvakovic i Gorica Gajevic, koji su mu izricito zabranili da ja te veceri budem njegov gost! I necete verovati, moj termin dobije Zoran DJindjic, koji poziva narod da 5. oktobra dodje na miting pred Saveznu skupstinu. Pa sad recite da Milosevica njegova okolina nije prodavala! Zar je ta okolina bila toliko mocna i tajanstvena u svojim namerama? - Po onome sto sam ja videla, Milosevic je ziveo izolovano, bez direktnijeg dodira sa spoljnim svetom, sa informacijama koje mu je servirala ta okolina. Gotovo kao u nekom bunkeru, kucnom pritvoru cak. Cini mi se da mu je, kad je bas rec o izolaciji, Hag danas tek nesto gori. Da li ste ponovo pokusali da dodjete do njega? - Jesam, sada vec 7. oktobra, ali me je u tome sprecila Mira Markovic? Zasto? - Tako komplikovano pitanje zahteva mnogo vise prostora, a taj slucaj posebno obradjujem u knjizi koju pripremam. Ali, Vi ste bili jedna od udarnih pesnica te vlasti, mocni clan Jugoslovenske levice... - Kakav mocni clan, to je samo zamena teza! Udarna pesnica upravo je bio JUL-ov ministar pravde Dragoljub Jankovic. On je, nazalost, postao ministar iako je pre toga bio poznat iskljucivo po aferama, zatim kao kreator izborne kradje iz '96. godine, koja se odigrala po njegovom modelu, u modelarnici njegovog suda od tacno probranih sudija. U medjuvremenu, objavljen je spisak svih devet stanova koje je dobio sto kao predsednik suda, sto kao ministar, a kao sto vidite, on ne odgovara ni za sta. Otkud onda zajedno sa takvim ljudima u istoj stranci? - Priznajem da sam bila ambiciozna, da sam zelela mesto predsednika suda, iskljucivo zbog mog visokog osecanja pravde, a to je da se uhvatim u kostac sa korumpiranim sudijama koji su i doveli do legalizacije pljacke drzavne i drustvene imovine. Oni su bili samo produzena ruka finansijskog lobija spolja. Imala sam snazan istrazivacki poriv, htela sam da budem sudija koji pouzdano utvrdjuje cinjenice o strasnim lopovlucima. Verovala sam da time sluzim pravdi, odnosno uverenju koje nosim od mladih dana, a to je da ljudi raznih profesija i mogu biti korumpirani, ali sudije nikako! I prevarili ste se? - Ponistavala sam osmice kao student, smatrajuci da toj izuzetnoj profesiji prosecnost ne sme biti dostupna, ali nazalost, od prvog dana ulaska u sud, jos davne 1979, upravo sam se susrela sa cinjenicom da su sudovi napunjeni manje-vise prosecnim, a pogotovo losim studentima, koji su studirali i po 10 godina, pa sta onda ocekivati od ljudi koji su se provlacili na fakultetu - da oni mogu da pokazu bilo kakvu profesionalnu i licnu hrabrost. To je naveliko otvorilo vrata korupciji, pa pravosudje funkcionise kao hobotnica... Kako? - Po vertikali i horizontali. Vertikalno, od nizih ka najvisem Vrhovnom sudu, horizontalno tako sto u svakom odeljenju imate godinama iste sudije koje niko ne sme da pomeri. Izazvala sam pravu revoluciju kada sam izbacila odredjene, po tom zlu poznate sudije iz sudskog registra i odeljenja stecaja. Tako, po vertikali, od opstinskog do najviseg suda, mozete pratiti kako se pipci hobotnice koriste za donosenje nepravedne presude. Mozete se cak kladiti koje ce sudije, od najnizih do onih na vrhu, dobiti koji predmet, odnosno kakve ce presude donositi. Primeri? - Navescu jedan eklatantan, javnosti dobro poznat. Radi se o nevidjenoj pljacki preduzeca Genex od strane takozvane kockarnice Kin Stib koja se, navodno, nalazi u Kinsasi. Godinama u prvostepenom postupku uvek sudi Gordana Lukic, u Visem privrednom preuzima Magda Vujacic, u Vrhovnom Dragica Marjanovic, a u Saveznom sudu Miroslav Vrhovsek. Oni u jednom ekspresnom postupku dosudjuju milione maraka preduzecu za koje niko nije utvrdio da li uopste ima sediste. Pravdali su se, navodno, da je u Kongu rat, pa da se te cinjenice ne mogu utvrditi, iako je Genex uspeo da dokaze da preduzece uopste ne postoji. Zasto je to karakteristicno? Zato sto su iznete drzavne pare odlazile na takozvane egzoticne lokacije, kao sto su Kinsasa, Kajmanska ostrva, Devicanska ostrva. Tamo su osnivane of-sor kompanije na potpuno anonimna imena da bi se posle isti ti pojavili kao strani ulagaci u domacim preduzecima, a posledica svega toga je prakticno pranje novca. Da li je tako i danas? - Ne znam, nisam u pravosudju gotovo dve i po godine. Pretpostavljam, po izvesnim detaljima, da pipci te hobotnice nisu ni naceti, pogotovo u trgovinskim sudovima, gde se i dalje nastavlja po istom, ali cini mi se mnogo brzim tempom, jer vise nema sudija koji se tome suprotstavljaju. I niko u pravosudju upravo se ne sme suprotstaviti toj vrsti pravosudne hobotnice koja je jaca od drzave. Pojedine sudije Trgovinskog suda ne kontrolise drzava, niti zato ima moci, vec finansijska mafija. Doskorasnjeg predsednika Srbije Milana Milutinovica „ispratili" ste u Hag vrlo ostrim recima. - Kako bih drugacije, kad mi je apsolutno poznato da je taj covek sve druge poslove radio vise nego svoj, a pogotovo koliko je drzao patronat nad najprljavijim predmetima u Privrednom sudu u Beogradu, kao sto je slucaj dirigovane otimacine kroz namerno likvidiranje diplomatsko-stambenog preduzeca, gde je likvidacioni upravnik bio njegov pasenog Milos Loncar, inace persona od posebnog uticaja na tadasnjeg predsednika suda i sudiju koji je taj postupak vodio. Prakticna posledica te dirigovane likvidacije jeste preusmeravanje vlasnika ogromne imovine koju su cinili najluksuzniji diplomatski stanovi, uz skoro celo Dedinje. U tom postupku je najskaradnije sto je danom likvidacije diplomatsko-stambenog preduzeca istovremeno osnovana fantomska firma Dipos, gde je za direktora upisan isti taj Loncar, a taj upis izvrsio je Goran Kljajevic, koji je moj kabinet obio, a za tu uslugu dobio diplomatski stan od 100 kvadrata. Kljajevic je za obijanje imao direktnu zastitu Milana Milutinovica. A prethodno me je Milutinovic licno pozvao i zabranio da se otvori stecaj nad preduzecem ABC Produkt, a to bi podrazumevalo direktno zaustavljanje izvrsenja pravosnazne sudske presude. Vlada Srbije mojom „sifrom" vraca u vlasnistvo Galeniku Danas se Galenika pred medjunarodnom arbitrazom brani na bazi moje odluke iz '98. godine, a zbog koje sam bila satanizovana i dobila epitet politickog sudije. Odgovorno tvrdim: da nije kod mene proradila tipicna pronicljivost kad su u pitanju misteriozni predmeti, Galenika nikada ne bi bila vracena drzavi. I umesto da je ja danas branim, pred tom arbitrazom, mene je drzava sutnula. A onda, 1998, kao tadasnji opozicionari, sadasnji vlastodrsci napadali su me da, navodno iz politickih razloga, otimam „vlasnistvo" Milanu Panicu, iako covek nije ulozio ni dinara, odnosno ni dolara u firmu. Odgovorno tvrdim da bi Galenika i dan danas bila kod Panica, da kod mene slucajno nije dosao predmet o upisu Dusana Mitevica u svojstvu direktora Galenike, sto je pokrenulo moj istrazivacki duh, pa sam mesecima rovarila po arhivi naseg suda dok nisam utvrdila sve cinjenice koje su bile porazne za stanje duha u drzavi u kojoj se na bazi obicnog potpisa prepisuje firma takvog znacaja jednom belosvetskom probisvetu. I posto dobro vladam tom materijom, pouzdano znam i „sifru" kako da Galenika ostane u vlasnistvu srpske drzave, a sto se iz seta sudskih resenja iz 1998. i 1999. godine detaljno ne vidi. I nemate sazaljenja prema njegovoj trenutnoj poziciji? - Zasto? Pa on je prodao Milosevica da bi izbegao Hag, a, kao sto vidite, pravda je dostizna, jer izdaja ima svoju cenu! Taj covek je oduvek u politici bio „cistac". Secate se da je u svoje vreme „pocistio" profesore beogradskog Filozofskog fakulteta, medju njima i jednog autenticnog levicara kakav je profesor Mihajlo Markovic, a posle toga ga eliminisao i iz SPS, sto se moze smatrati prekretnicom koja ce dovesti do kraha levice. Zasto? - Zato sto je akademik Markovic jedini smeo Milosevicu da kaze da ce Mira Markovic postati grobar levice. A sta Vi mislite - da li je postala? - Ona je, zloupotrebljavajuci istinsku harizmu svog muza, tako brizno gajila najbogatije tajkune meteorski ukorovljene u periodu najveceg osiromasenja naroda. Zajedno sa njima uzivala je u skaradnoj raskosi okruzena viletinama, bazencinama, blindiranim limuzincinama, diznilendima. Da sve bude mucnije, iz tog skorojevickog miljea liberalnog kapitalizma pozivala se na autenticnost neke nove levice i time najbestidnije pljunula u lice istinskih levicara, na koje je pao sablasni vonj nje i njenih drugova, tvoraca teorije o bezgresnom bogacenju levicara. Tvrdite, zapravo, da je okruzenje „prodalo Milosevica"! - Naravno. Milutinovic je uvek tu negde gde su pare. Naizgled nezainteresovan, ali veoma opasan i prepreden covek, ali ne treba zaboraviti da ga je upravo Mira Markovic kadrovirala kao navodnog mondijalistu da bi srusio „nemodernog" Mihaila Markovica. Imate li konkretnija saznanja o tim „trgovinama"? - Razume se. Kao clan Savezne izborne komisije, na izborima 24. septembra 2000. bila sam zaduzena za strane posmatrace. Na jednom vaznom sastanku u Skupstini, pred same izbore, strani posmatraci su nas iz Komisije direktno pitali sta smo preduzeli da ne dodje do subverzije izbora, obzirom da je namenski uneto 70 miliona dolara da se potkupe najvazniji ljudi u pravosudju, policiji, vojsci i vladajucoj partiji, da bi bilo koji rezultat bio upotrebljen za svrgavanje Milosevica. Posto je vise stranih posmatraca na tome insistiralo, najednom su iskljucene kamere i zabranjeno je emitovanje tog priloga. Nalog je stigao direktno od Milana Milutinovica, sto nam je saopstio tadasnji generalni sekretar skupstine. Ranije sam samo sumnjala, a tada sam bila potpuno sigurna da je on mozak izdaje Milosevica, jer je bio predsednik njegovog izbornog staba i filtrirao informacije koje ce preneti Milosevicu, a koje ce zauvek tu biti zaustavljene. Sasvim odgovorno tvrdim da je Milosevicev stab direktno radio u korist protivnika. Za to imam vise primera koje cu izneti u knjizi. I dalje, u sudskom postupku, zastupate tezu da Kostunica nije izabran za predsednika Jugoslavije 2000? - Naravno, ali to nije teza, vec neoboriva cinjenica. On je samozvani predsednik. Tacno je jedino da je Milosevic dobio manje glasova od njega, ali Kostunica nije osvojio potrebnu vecinu u prvom krugu. Sve to iznela sam u intervjuu u Nedeljnom Telegrafu sredinom oktobra 2000. Vi ste onda jedini hteli to da objavite, kao sto ste objavili i moje otvoreno pismo gospodinu Kostunici, u kojem sam ga nazvala laznim carem Scepanom Malim, jer je nelegalno izabran, a evo sad je zavrsio kao Jovan bez zemlje. Verujem da nijedan glasac koji se tada opredelio za Kostunicu nije zeleo ovakav kraj Jugoslavije. Kod njega je sve lazno, od price da je on covek iz Tarabicevog prorocanstva, do toga da vas moze pogledati u oci. Kostunica je lazni legalista, lazni moralista i lazni predsednik. Izgleda danas da je to, predsednicko mesto bilo „ukleto" i za njega - usvajanjem Ustavne povelje Srbije i Crne Gore bice ukinuto! - Tacno! Kostunica je, zapravo, politicki evnuh. Koliko je uspesan kao drzavnik, pokazuje to sto mu ukidaju drzavu za cijeg je sefa, navodno, bio izabran. A on jos to potpisuje (Beogradski sporazum). Coveku pamet staje pred tolikom „politickom vestinom".