Lazar Lukajic, svedok ustaskog masakra kod Banjaluke - Papi istorija nece oprostiti!
Kako su ubijeni Srbi u Petricevcu Jasenovac, ubijena deca <http://www.novine.ca/jasenovac_mrtva_deca_logor_1942.jpg> Za samo nekoliko sati ustase su poklale oko 2.500 Srba, od kojih oko 500 dece. Zverski je zaklano 36 clanova porodice Djordja Stijakovica. Samostan Petricevac organizovao je, pripremio i izvrsio pokolj Srba. Posle genocida, ustase i fratri sastali se u samostanu, gde su se veselili, jeli, pili i bancili do zore. Blagosilja li papa veliki zlocin? Rimokatolicki poglavar papa Jovan Pavle Drugi posetio je Republiku Srpsku, gde je u franjevackom samostanu Petricevac sluzio misu na kojoj je beatifikovan (proglasiti za sveca) laika Ivana (Hansa) Merca. Upravo na ovom mestu dogodio se jedan od najstrasnijih i najmonstruoznijih zlocina u istoriji covecanstva. Za samo nekoliko sati 7. februara 1942. godine, ustase, predvodjene katolickim kapelanom fra Tomislavom (Vjekoslavom) Filipovicem, u selima Motike, Drakulic i Sargovac i rudniku Rakovac, nadomak Banja Luke, zverski su poklale oko 2.500 neduznih srpskih civila, od kojih cak 500 dece. Gospodin mr Lazar Lukajic (1934), diplomirani ekonomista, profesor knjizevnosti i jugoslovenskih jezika, sociolog kulture, politikolog i publicista, koji sada zivi u Novom Sadu, bio je svedok nezapamcenog masakra. Ovo je njegova ispovest za "Glas javnosti". Fra Satana Fra Filipovic je rodjen pod imenom Miroslav, kad je postao fratar dobio je ime Tomislav, a posle pokolja, ali i kasnijih zlocina, kad je dobio nadimak fra Satana, dobio je cin majora, postao je upravnik logora Jasenovac i uzeo je novo ime i prezime - Vjekoslav Majstorovic. U vreme masakra imao je 22 godine i najnizi fratarski cin - kapelan. U mom rodnom Cokoru, koje je od ova tri zaklana sela udaljeno oko tri kilometra, ubrzo se proculo za stravican pokolj, pa smo se brzo sjurili u jednu dolinu, gde je bilo nekoliko plastova sena. Nas Lukajica bilo je sest porodica sa oko pedeset celjadi. S majkom Jovankom nas dece bilo je petoro - sestra i cetiri brata. Otac Milan nam je bio u ustaskom zatvoru "Kastel" u Banjaluci. Dok smo bezali od ustaskog noza, ja i dve godine stariji Luka nekako smo trckarali uz majku. ali, preostalo troje dece majka je morala da nosi. Bekstvo od ustaskog noza Prvo u narucje ponese dvoje, pretrci nekoliko metara, zastane, sakrije ih u sneg pa se vrati. Dok se ona ne vrati, mi deca provirujemo iz snega, vristimo, placemo, gledamo hoce li nam se majka vratiti... Ona, sirotica, tako naizmenicno, sve dok nismo stigli u tu dolinu. Stariji su nas ubrzo prekrili ponjavama i smestili u plastove. Tako scucureni, pod senom smo proveli nekoliko sati, sve dok nismo saznali da ustase nece doci. Meni je bilo jako hladno, noge su mi se smrzavale, plakao sam i hteo da se vratim kuci. Moja starija sestra od strica Vukica nije mi dala da odem, stezala me, grlila i tesila, neprestano mi trljajuci i grejuci noge. Kasno popodne, kad smo izasli, odmah smo poceli beg ka planini Manjaca, sto dalje od Banjaluke. Saznali smo da je pokolj poceo u zoru u rudniku Rakovac, a da je zavrsen oko 14 casova u selu Motike, gde je u zaseoku Veliki Stijakovici za samo nekoliko minuta poklano cak 36 clanova familije DJordja Stijakovica. Posle zlocina, ustase nisu dolazile u Cokore, valjda su se plasile ustanika, ali ni mi nismo smeli u selo, jer je neprestano pretila velika opasnost. U zbegu smo bili mesecima, samo su stariji povremeno dolazili da obave poljske radove. Jedinstven pokolj u istoriji! Ovaj pokolj je privukao moju paznju kao jedinstven masakr u istoriji ljudskog roda, gde je jedna drzava za samo nekoliko sati poklala vise hiljada svojih lojalnih gradjana. Slican slucaj nije poznat ni iz antickih vremena. Upravo ovaj fenomen posebne vrste privukao je moju paznju, mozda i vise od cinjenice da su masakrirani bili Srbi, moje komsije. Nemci potvrdili zlocin Prema knjizi Vase Kazimirovica "NDH u svetlu nemackih dokumenata i dnevnika fon Horstenaua", u izvestaju fon Gleza Horstenaua, pouzdanog obavestajca, predstavnika nemacke Vrhovne komande pri ustaskoj vladi, navodi se sledece: "Kako se jos javlja, u danu uoci masakra, odrzan je sastanak u samostanu Petricevac kod Banjaluke na kojem su ucestvovali Viktor Gutic (ustaski stozernik u Banjaluci u vreme pokolja, prim L. L.), bivsi veliki zupan banjalucki zupnik Nikola Bilogrivic, predsednik suda u Banjaluci Stilinovic, vise katolickih svestenika, medju kojima i izvesni svestenik Filipovic, koji je potom prisustvovao i samom klanju". Proucavanjem ovog masakra bavim se odavno, jos od osamdesetih godina. U vise navrata sam boravio u ovim selima, gde sam skupio obimnu gradju. Ali, tadasnji partijski rukovodioci skrenuli su mi paznju da time ne bi trebao da se bavim "zbog bratstva i jedinstva", dok su mi drugi put otvoreno zapretili. Pred rat 1990. godine, poceo sam intenzivno istrazivanje i za proteklih 13 godina uspeo da prikupim brojna svedocenja prezivelih koje sam pripremio na vise od 800 kucanih slajfni teksta, u zasad neobjavljenoj knjizi "Fratri i ustase kolju". Najveca vrednost mog istrazivackog rada je precizan spisak poklanih - 2.291 osoba. Posedujem evidenciju u kojoj su licni podaci stradale osobe - ime i prezime, imena roditelja, dan, mesec, godina i mesto rodjenja... Druga velika vrednost je sto sam uspeo da nadjem zive svedoke i da snimim njihova svedocenja o masakru u Motikama, Drakulicu i Sargovcu. Fratri predvodili zlocince Posebno me sablaznila cinjenica da su pokolj predvodili katolici i fratri, iduci od kuce do kuce trazeci Srbe. Jedan od najvecih pogroma nad neduznim srpskim stanovnistvom u Drugom svetskom ratu poceo je u zoru, zaposedanjem rudnika Rakovac u kome je krampom pobijeno 37 radnika, a vrhunac monstruoznog zlocina dogodio se u skoli u Drakulicu gde je sestdesetoro dece iskasapljeno pred ocima uciteljice, koja je od pretrpljenog uzasa poludela. Prema "Magnum krimenu" ("Veliki zlocin"), autora Viktora Novaka, koji je opisao ustaska zverstva nad Srbima za vreme Drugog svetskog rata, fratar iz samostana Petricevac Tomislav Filipovic, usao je za vreme casa u ucionicu sa 12 svojih ustasa, oponasajuci Isusa Hrista i njegovih 12 apostola. Naredio je uciteljici Dobrili Martinovic da iz klupe izvede jedno srpsko dete. Ne sluteci sta ce biti, uciteljica je izvela lepuskastu i urednu Radojku Glamocanin, cerku uglednog domacina u Drakulicu DJure Glamocanina, koji je tada bio u zarobljenistvu u Nemackoj. Fratar je nezno prihvatio dete, podigao ga na katedru i onda polako poceo da ga kolje pred ostalom decom, uciteljicom i ustasama. U ucionici je nastala panika, uzasnuta deca su vriskala i skakala. Fratar se smireno i jezuitski dostojanstveno obratio ustasama: "Ustase, ovo ja u ime Boga pokrstavam ove izrode i vi slijedite moj put. Ja prvi primam sav grijeh na moju dusu, a vas cu ispovijediti i rijesiti svih grijeha". Onda je fra Filipovic naredio uciteljici da svu srpsku decu izvede u dvoriste. Potom je otisao u drugu ucionicu, pa je i uciteljici Mari Sunjic naredio isto. Na utabanom snegu u dvoristu, ukrug je postavio onih 12 ustasa, pa je naredio deci da trce pored njih. Kako koje dete naleti, ustasa mu izvadi oko i ugura u proseceni stomacic, drugom odsece uvo, trecem nos, cetvrtom prstic, petom obraze... I sve tako dok deca nisu popadala. Onda su ih ustase dotukle na snegu. Za "koljacko krstenje" ustasama su za prvo klanje najcesce podmetana deca. Uciteljica Mara Sunjic kasnije je svedocila da je u njenu skolu dosao fra Filipovic sa grupom ustasa i naredio joj da razdvoji decu po nacionalnosti. Zatim je izvadio kamu i rekao: "DJeco, gledajte!". Poceo je klati pravoslavnu decu. Neke je prorezao, pa su okrvavljena pocela trcati ukrug i vristati. Poluzaklanu decu, izbezumljenu od bolova, ustase su docekivale i tukle drskama od pistolja i ubijale. U Petricevackoj zupi pomesana su katolicka i pravoslavna naselja unutar tri sela, a u Petricevcu je jos od 1925. godine bio ustaski ideoloski centar i steciste ustasa. Ovaj samostan je ujedno bio i najustaskiji samostan u citavoj Bosni i Hercegovini. Za vreme Drugog svetskog rata u Petricevcu je bilo osam fratara. Fra Satana je bio glavni, brzo se povezao sa ustasama u Banjaluci, koju je ustaski poglavnik Ante Pavelic planirao za sediste "Nezavisne drzave Hrvatske". Samostan Petricevac je bio centar ustaskog pokolja, jer je organizovao, pripremio i izvrsio pokolj nad Srbima, najmonstruozniji u "Nezavisnoj drzavi Hrvatskoj". I ostali fratri iz samostana Petricevac bili su neposredno i posredno ukljuceni u pokolj. U knjizi Goja Riste Dakina "Budi katolik ili umri" zabelezeno je i sledece: Kada je posle zlocina izvesni Marko Lipovac pitao gvardijana (najveci fratarski cin, staresina) samostana Petricevac Antu Perkovica da li postoji mogucnost da se spasu Srbi koji su slucajno preziveli pokolj, on mu je odgovorio: "Nas Poglavnik (misli na Antu Pavelica) radi sve sa Bozijom dozvolom i sve sto je napravljeno ono je crkva blagoslovila i nikome se nece upisati u grijeh, te prema tome, svima onima koji su ostali nema nista drugo nego sto je bilo i ostalima, koji su se zadesili u selu na dan pokolja". Gvardijan Perkovic je posle pokolja obavestio provincijala Franjevacke provincije Bosne fra Anjela Kaica, a on je 12. maja 1942. godine detaljno obavestio Svetu stolicu o pokolju i ucescu fra Tomislava Filipovica u njemu. Posle pokolja katolici i muslimani zestoko su se sporili oko toga ko ce naseliti na posede poklanih Srba. U svojoj tuzbi upucenoj Svetoj stolici, muslimani su opisali kako su se ustase i fratri posle pokolja sastali u samostanu Petricevac i veselili se, jeli, pili i bancili sve do zore. Vatikan je nalozio nadbiskupu Alojziju Stepincu u Zagrebu da ispita slucaj. Zna se da je bilo vise istraga, ali Sveta stolica ni nadbiskup Stepinac nikada nisu objavili rezultate. Povreda starih rana Vatikan i Katolicka crkva koji su tada znali, a narocito dobro znaju danas za sve zlocine svog monstruoznog fratra, ali i hiljade drugih katolickih svestenika, nikad se nisu ogradili od njih i njihovih zlocina, niti su eskomunicirali fra Satanu, pa se implicitno podrazumeva da odobravaju i podsticu takve postupke svojih pastira. Bilo bi bogougodno i covekougodno delo da je papa dosao u Petricevac na poklonjenje nevinim zrtvama. To bi bio pravi i veliki doprinos ekumenizmu. Ovako, neumesnom i nesmotrenom posetom Petricevcu i drzanjem svete mise na tom mestu, papa Jovan Pavle Drugi blagosilja veliki zlocin koji se tu desio i u verski fanaticno konfrontiranoj zemlji povredjuje stare rane. Jos jednom zabada noz u srca i duse i prst u oko pravoslavaca, uz likovanje katolika u Petricevcu. Time on cini jos jedan veliki zlocin, potpiruje vatru nove mrznje i novih sukoba i tako indukuje nove zlocine na ovom prostoru. To mu istorija nece oprostiti. Petar Pasic AUSTRIJSKI PRESE O PAPINOJ POSETI Teska misija pomirenja Nada pape Jovana Pavla Drugog da ce dolaskom u Banja Luku moci da smanji razdor izmedju rimokatolicke i Srpske pravoslavne crkve (SPC) dozivela je neuspeh, ocenjuje becki dnevnik "Prese". "Papa je u Banja Luci krocio na politicko minsko polje koje je dvostruko eksplozivno. Pred manastirom Petricevac, gde je bio oltar za misu, komandosi su jos samo pre nekoliko nedelja uklanjali mine i granate iz Drugog svetskog rata". "Medjutim, opasnije od toga bila je proslost ovog mesta. U tom manastiru ziveo je Tomislav Filipovic, monah koji je upravljao koncetracionim logorom Jasenovac. To sto je on izbacen iz manastira i sto ga se crkva odrekla nije sprecilo Filipovica da u monaskoj mantiji ubija ljude", pise Prese. Austrijski list podseca da je 1942. godine oko 2.300 Srba ubijeno u masakru u kojem je ucestvovao i ovaj monah. "Na drugoj strani, hrvatski katolici se radije prisecaju da su srpski general Ratko Mladic i njegove paravojne jedinice sravnile 1995.godine ovaj manastir", navodi Prese. Becki dnevnik istice da je Papa pozvao na oprastanje grehova katolika, ali dodaje da je srpski patrijarh Pavle zbog mesta odrzavanja mise kategoricno odbio susret sa Papom. "Cak je i mitropolit bosanski Nikolaj odbio da se vidi sa visokim gostom i poslao je svog predstavnika", zakljucuje list. Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
