Otvorena sumnjičenja
|
ANALIZA
VESTI
|
Američki državni sekretar Kolin Pauel direktno je upozorio Moskvu "da ne ohrabruje separatističke tendencije u onim delovima Gruzije koji pokazuju težnju ka pripajanju Rusiji", na šta je ministar spoljnih poslova Rusije Igor Ivanov odgovorio "kako se Rusija ne meša u unutrašnje stvari drugih zemalja pa to očekuje i od drugih".
Uz optužbe Moldavije da ruske trupe odugovlače sa povlačenjem iz Pridnjestrovlja, jedinice 14. armije, i blokiran pristup Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju, što je ogorčilo predsednika Vladimira Putina, kao da nešto hladniji tonovi preovlađuju u američko-ruskim odnosima.
Naravno, Gruzija je bila samo najnoviji povod, jer Moskva već duže budno prati američko vojno raspoređivanje na prostorima nekadašnjeg Sovjetskog Saveza. Iako američka administracija javno tvrdi da će napustiti novoustanovljene vojne baze u Uzbekistanu, Kirgistanu i Tadžikistanu po završetku "rata protiv terorizma", a u tim bazama se nalazi po tri hiljade vojnika, njeni predstavnici nezvanično priznaju da su došli sa namerom da tu i ostanu.
Rusija na tri dela
Znak definitivnog američkog prodora u nekadašnji "meki trbuh SSSR-a" svakako je prisustvo 200 američkih vojnih savetnika u Gruziji sa helikopterima "hjui".Sve to pokazuje da su SAD sasvim prevazišle duge godine zaziranja od razmeštanja vojnih snaga po bazama širom sveta i njihovi vojnici danas su prisutni u državama u kojima ih nikada ranije nije bilo, od Sueca do Pacifika.
Ono što brine analitičare u Moskvi zapravo su neki pravci savremene američke geopolitike, posebno u kontekstu zvanične doktrine američke nacionalne bezbednosti koja naznačava pretenzije američke administracije na mešanje u unutrašnje poslove drugih zemalja i na nametanje svojih interesa na bilo kojoj tački sveta. Za Moskvu to znači da je glavni džoker američke geopolitike, u stvari, Rusija i da hladni rat uopšte nije završen, već je samo prerastao u "rat protiv svetskog terorizma" u okviru kojeg je strateški cilj rasparčavanje Rusije.
Moskva, naime, ne zaboravlja da je pre nekoliko godina tadašnji američki državni sekretar Madlen Olbrajt optužila Rusiju "da ne zna da koristi svoje prirodne resurse i time uzrokuje opštu štetu u svetu", da je tadašnji američki ambasador u Moskvi prilikom svoje posete Vladivostoku predložio Rusiji da proda svoj Daleki istok Americi kao što je Aljasku svojevremeno prodao ruski car, te da Zbignjev Bžežinski zagovara podelu današnje Rusije na tri konfederalne jedinice.
Uput za psihijatriju
Bžežinski već duže vreme zagovara ideju američko-nemačko-francuske kolonizacije Ukrajine, tursko-iranske kolonizacije Azerbejdžana i Uzbekistana, te japansko-kineske supremacije u Sibiru i na Dalekom istoku. Po njegovim idejama Kini se predlaže da bude mlađi saveznik u strateškom partnerstvu sa SAD, da Peking ograniči svoje pretenzije na ulogu regionalne supersile u zamenu za kontrolu Sibira, Japan treba da bude "slobodan igrač" u američkom timu u zamenu za kontrolu nad ruskim Dalekim istokom, Evropa treba da pristane da ostane u sferi američke hegemonije u zamenu za kolonizaciju Ukrajine i Pribaltika.
To je geostrategija "novog svetskog poretka" koju Moskva doživljava kao direktnu pretnju za samo postojanje Rusije, kao sistematsko grubo mešanje u unutrašnje poslove Rusije, podsticanje antiruskih raspoloženja u državama – republikama bivšeg SSSR-a, i kao nametanje Rusiji ekonomske politike probitačne samo za američke korporacije, što je sve u suprotnosti sa nacionalnim interesima Rusije.
Naravno, Zbignjev Bžežinski nije odavno zvanični američki geopolitičar, ali u Moskvi procenjuju da je odgajio sasvim dobre naslednike koji favorizuju princip američkih "nacionalnih interesa". Možda su ideje Bžežinskog više politička avantura i posledica želje za osvetom uvređenog poljskog nacionaliste, za podelu Poljske koja se dogodila pre dva veka, nego argumentacija američkih geostrateških interesa.
Ako kreatori američke spoljne politike misle da Rusiju, zato što je izgubila hladni rat, treba rasparčati, opljačkati i definitivno uništiti kao samostalnu državu, u Moskvi, inače, odgovaraju da oni koji žele da nuklearnu državu dele na tri dela za račun američkih poreskih obveznika treba da dobiju "uput za psihijatrijsko lečenje". Možda bi tada svetski poredak bio daleko bezbedniji, jeftiniji i bolji...
Miroslav Lazanski
