Dunav ostaje sporan
još dve-tri godine
Svilanović: Toliko mogu da traju razgovori o spornim hektarima. Mirčić: Po avnojevskim granicama Hrvati su duboko ušli na našu teritoriju. Radić: Policajci treba da preuzmu granicu, ali nemamo ih dovoljno. Dragišić: Mađarsku granicu već obezbeđuje privatna firma
Razgovori predsednika državnih delegacija Srbije i Crne Gore i Hrvatske ponovo su otvorili pitanje razgraničenja ovih država, odnosno pitanje granice Hrvatske i Srbije na Dunavu. Hrvatski premijer Ivo Sanader izjavio je novinarima, posle sastanka sa predsednikom SCG Svetozarom Marovićem, da je pitanje granične linije nepotrebno, jer su se obe strane usaglasile da je nalaz Badinterove komisije iz 1991. godine osnov za rešavanje tog problema.
Sanader je Maroviću preneo i da će hrvatska vlada produžiti bezvizni režim za građane državne zajednice do kraja ove godine, ali da očekuje da će SCG uskoro rešiti pitanje odlaska vojske sa granice sa Hrvatskom, čiju bi kontrolu trebalo da preuzme policija.
Vratiti sva imanja
Ukoliko se prilikom razgraničenja bude insistiralo na
zaključcima Badinterove komisije po kojima granice republika SFRJ postaju
državne granice, kako prenosi Beta, deo teritorije na levoj obali Dunava biće
deo Hrvatske, dok će jedan manji deo na desnoj obali biti teritorija Srbije i
Crne Gore.
Sporna teritorija prostire se od granice sa Mađarskom do Bačke Palanke, a prema procenama reč je o 10.000 hektara na levoj obali Dunava koja katastarski pripada Hrvatskoj.
Sporno područje nalazi se u Srbiji pošto je trenutna granica na Dunavu. Na delu od mađarske granice do Bogojeva, odnosno na teritorijama opština Sombor i Apatin na levoj obali Dunava nalazi se spornih 7. 800 hektara.
Prema podacima Službe za katastar u Somboru, ta područja, navodi Beta, pripadaju katastarskim opštinama Batina, Draž, Kneževi Vinogradi, Zmajevac Jedan, Zmajevac Dva i Kopačevo u Hrvatskoj. Na desnoj, hrvatskoj obali Dunava, nalazi se oko 600 hektara teritorije koja katastarski pripada Srbiji i Crnoj Gori. Područje na levoj obali Dunava koje katastarski pripada Hrvatskoj obuhvata neka vikend naselja, obradiva zemljišta, šume, trstike i u manjem delu vinograde. Jednim delom tog područja gazduju "Vojvodinavode" i "Vojvodinašume".
 |
 |
|
Goran Svilanović |
Milorad Mirčić |
Goran Svilanović, bivši ministar inostranih poslova SCG, očekuje da će posao oko razgraničenja Srbije sa Hrvatskom u Sektoru Sever trajati dosta dugo. Prema njegovim procenama razgovori mogu da traju i dve- tri godine.
- U razgovorima delegacije SCG sa zvaničnicima Hrvatske sigurno nije bilo reči o detaljima, jer se time bavi diplomatska komisija za granicu koju čine predstavnici MIP-a, MUP-a i Vojske - tvrdi Svilanović. On naglašava da bi u razgovorima trebalo voditi računa o tome da se svima koji su preko granice imali imanje pre rata obezbedi da nesmetano mogu da ga koriste, jer su države dužne da im to olakšaju.
Ima li opasnosti
Milorad Mirčić, predsednik Odbora za bezbednost Skupštine Srbije i poslanik Srpske radikalne stranke, kaže da granica na Dunavu još nije definisana "i ukoliko se gleda po avnojevskim granicama, Hrvatska trenutno duboko ulazi u teritoriju Srbije".
On smatra da je "van pameti" da predsednik druge države određuje kako ćemo da rešavamo naše probleme", ali dodaje da je po Ustavnoj povelji policija zadužena da kontroliše granicu.
 |
 |
|
Aleksandar Radić |
Zoran Dragišić |
Prema njegovim rečima ovo je "najsramniji diplomatski potez i direktno utiče na bezbednost u federalnoj jedinici Srbiji".
Zoran Dragišić, vojni analitičar, kaže da granice na reci po pravilu idu maticom reke i da treba videti kako bi to izgledalo.
Govoreći o zahtevu da kontrolu graničnih prelaza preuzme policija, Dragišić
kaže da se ta zamena očekuje još od ranije i da bi to što pre trebalo da se
dogodi. On ocenjuje i da to ne bi predstavljalo opasnost za bezbednost naše
zemlje.
- U drugim evropskim zemljama vojska ne kontroliše granicu već
policija. Mađarsku granicu prema našoj zemlji obezbeđuje privatna firma koja se
bavi poslovima obezbeđenja - rekao je Dragišić.
Njegov kolega Aleksandar Radić takođe kaže da to nije ništa novo i da
crnogorsku granicu prema Hrvatskoj već obezbeđuje policija.
- To ne
predstavlja opasnost i to je prihvaćeno kao standard i u drugim zemljama. Još od
2000. godine postoji spremnost da se ovako nešto uradi. To je urađeno u Crnoj
Gori, jer je postojala politička spremnost, ali su imali i dovoljno policajaca
na raspolaganju koji su zamenili vojsku. U Srbiji to nije slučaj zato što u
policiji nema dovoljno ljudi - ocenio je Radić.
Evropski standardi
 | ||||
 |
|
Granica na reci sporna još od Austrougarske Nevladina organizacija "Otvoreno lice" iz Sombora tvrdi da su granice
katastarskih opština na Dunavu utvrđene 1878. godine u vreme
Austro-ugarske carevine. Od tada, Dunav je svoje glavno korito pomerio tri
do pet kilometara ka zapadu. |
|
|
 |
| |||
|
| |||
| ||||
Radić kaže da granice između bivših jugoslovenskih republika još nisu tačno
definisane pa tako ni granica na Dunavu.
Bogoljub Milosavljević, saradnik
Centra za antiratnu akciju, ističe da je ideja o povlačenju vojnih snaga sa
graničnih prelaza prihvaćena u čitavoj Evropi i da Hrvatska samo insistira na
primeni evropskih standarda.
Postavljanjem policije umesto Vojske na granicama, prema njegovim rečima,
smanjuju se tenzije između suseda.
Govoreći o zahtevu za smenu Vojske i
policije na granici, Dušan Petrović, potpredsednik Demokratske stranke,
naglašava da je reč o tehničkom pitanju.
- Za to postoji politička volja, ali
problem predstavlja samo novac i osposobljavanju naše policije - objašnjava
Petrović.
