Paravojske i parapolitika
Istinski borac za ljudska prava ne čeka svesno da prodje nekoliko godina od dobijanja snimka učinjenog ratnog zločina, već istog momenta po njegovom dobijanju ( u ovom slučaju kupovini), ne čekajući neki odgovarajući politički momenat, kreće u borbu da se počinioci tog zločina uhvate i kazne. No, kao što u Srbiji nevladine organizacije u svojoj biti i suštini nisu nevladine organizacije i borci za ljudska prava, već istinski političari ili ekspoziture stranih obaveštajnih službi ili njihova direktna operativa, tako je i u slučaju snimka egzekucije zarobljenih pripadnika Armije BiH u Trnovu , tzv Fond za humanitarno pravo čekao najmanje dve godine, da taman na desetogodišnjicu «genocida» u Srebrenici se pridruži unapred orkerstriranoj i pripremljenoj kampanji protiv Srbije i Srpske sa ciljem da se prvoj lakše otme Kosmet a drugoj oduzme sloboda i ovo malo suvereniteta što joj je ostalo. Što se mene tiče, onoliko gadjenja koliko imam prema onima koji sa ledja ubijaju nenaoružane ratne zarobljenike, toliko gadjenja imam i prema onima koji su ih snimljene mrtve držali u ladici dok ne dodje pravi momenat za eksploataciju.
Ovaj slučaj je
ponovo pokrenu pitanje paravojnih formacija koje su ratovale za sve strane u
gradjanskim ratovima u Bosni i Hrvatskoj kao i za vreme terorističke pobune na
Kosmetu. Brzo smo zaboravili da su u klanju kapetana Vojske SRJ i prvo dranju
kože a onda i spaljivanju poručnika Vojske SRJ na Kosmetu, pored šiptarskih
bandita učestvovali i pripadnici britanskih SAS odreda smrti. Da li se iko od
uživaoca «fondova» u ovoj državi ikada zainteresovao kakav su status imale te
jedinice 1998-e i 1999-e godine na Kosmetu. Ako nisu bile regularne vojne
formacije, dakle regularna ratujuća strana koja je na toj teritoriji bila
prisutna na osnovu odluke o Objavi rata SR Jugoslaviji od strane V.Britanije, a
što se nije desilo ni 1998-e a ni 1999-e godine, onda molim lepo, ovom prilikom
insistiram da se počinioci tih zločina svrstaju u paravojne formacije, da se svi
njihovi pripadnici identifikuju i pohapse zbog učinjenih ratnih zločina, zločina
protiv čovečnosti i zločina genocida nad srpskim življem i razoružanim
zarobljenicima, oficirima Vojske SRJ.
Po istom scenariju koji su zajednički napisali Poltpaša, CNN i Nataša Kandić, moraju se pohapsiti i procesuirati svi pripadnici, a na osnovu komandne odgovornosti i glavešine, organizacije MPRI, koju finansira vlada SAD-a, a koji su se direktno stavili na stranu hrvatske i muslimanske strane u gradjanskim ratovima u Bosni i Hravstskoj, tako što su instruisali po kampovima ubice nejači na Kordunu, Baniji, Medačkom džepu, Maslenici, Bratuncu, Kravicama, Skelanima, a dobar deo njih i učestvovao u klanjima ili bili specijalno plaćene snajperiste, poput lica, američkog državljanina, sa zgrade Oslobodjenja u Sarajevu ili onog drugog lica koje je radilo za MPRI a snajperom je ubio dve devojčice na Grbavici dok su preskakale lastiš. O da gospodine Polte, exelencio britanski ambasadore, nemački ministre, predstavniče «arapskih humanitarnih organizacija» i vaše su ruke krvave do lakata i vaše su države imale svoje paravojne formacije u ovim ratovima, ama baš onoliko koliko ih je imala i Srbija, Srpska ,R.Srpska Krajina, Hrvatska iBosna. Kako lako zaboravljate 17 odsečenih glava na Jahorini, pripadnika medicinske čete, dakle nenaoružanih uniformisanih lica, od strane jedinice sastavljene od Saudijaca i Iranaca kojima je direktno komandovao Ejub Ganić vaš sadašnji poslovni partner u Bosni. Kako ste lako zaboravili pokolj u Vozući.
Ko je masakrirao
kolone vojnika u pšovlačenju u Tuzli (instruktori zelenih beretki su bili
amerikanci i britanci), ko je mitraljirao kolone izbeglica iz Hrvatske (nemački
pilot).? Ko pominje i sudi i traži hapšenje svih tih lica, pripadnika paravojnih
formacija vaših država i organizacija za vreme rata na teritoriji bivše SFRJ.
Slovenija uživa sve blagodeti EU a u ormanima briselskih smišljaoca krvavih
drama još postoji snimak austrijske TV o brutalnom ubistvu vojnika JNA sa
podignutim rukama u vis. Pitam vas da li su i oni koji su došli iz Tropoje i Kuksa u Albaniji a pod komandom vaših
oficira i napravili masakr na Košarama isto bili pripadnici nekih regularnih
vojnih snaga? Ama da li je i uopšte NATO pakt koji je presecao mecima glave po
mostovima, decu na nošama, bombardovao pijace i ljude po ulicama, mogla da bude
uopšte regularna ratujuća strana, kada joj ni njen Statut a ni OUN nisu za tako
nešto dali mandat?
U ime čega i
kojeg morala nam sada spočitavate 11. juli kada je srpski narod na ovom
prostorima od vas i vaših pulena doživeo na stotine 11-ih julova
?
Danima i
satima tražite da se javno i nacionalno pokajemo, kleknemo, molimo za oprost,
samoosudimo se i postidimo se što smo Srbi i da u isto vreme zaboravimo sve vaše
ratne zločine gospodo iz Vašingtona, Brisela, Berlina, Rijada i Teherana. E neće
moći tako gospodo, pardon, gospodo i gospodje Pak, Del Ponte, Artman, Kandić,
Liht, Pavićević, Milić. Vi ste oni koji ste digli spomenik Jašariju, obasuli
parama Čengića i Ganića, činovima i privilegijama Čekua, Divjaka, Dudakovića,
mirno i sa počastima ispratili u smrt Bobetka, Tudjmana, Šuška, Izetbegovića. Vi
ste oni koji ste mirno posmatrali kako sa pasošima bosanskih muslimana svetom
šetaju Vahabiti, Džihadisti, Al Kaida, ubijaju i vaše sugradjane kupujući oružje
i od IRA-e i ETA-e i sve to preko
katoličko-ustaških veza.
Nije sva istina ovog rata sadržana u 11.julu, vi trgovci sudbinama celokupnih nacija i država, pa i dušama pokojnih u Potočarima. Nije i neće biti dokle god ne napravite i neke «fondove» i za srpske žrtve, i dok se neko od vas konačno ne seti da klekne i zamoli za oprost i nas jer je vasa "politika mira" u stvari bila paravan za vasu parapolitiku smrti koju ste posejali na ove prostore i koja je dovela i do Bratunca, Skelana, Kravica, Medackog dzepa, Maslenice, Slavonije,Tuzle, Sarajeva, Klecke, Radonjickog Jezera, Srebrenice i ostalih stratista.
Ovoga puta ste
zaista preterali i neće vam proći vaša crno-bela kombinacija politike i amorala.
Vaše maske ne samo da su odavno pale, već
su vam i lica uklesana u naše duše da ih se do sudnjeg dana sa užasom
sećamo, a nismo baš mi kao nacija nabaždareni da vazda praštamo i zaboravljamo i
ako nas na to više od jednog veka
prisiljavate.
Oliver Vulović
Objavljeno u "Srpskim novinama Ogledalu" br. 52
