by www.artel.co.yu [EMAIL PROTECTED] Datum: Beograd, 05. juli 2005. g. ________________________________
Upozorenje:Ukoliko ste ovu poruku dobili grekom ili vie ne elite da dobijate nove informacije i tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED] i u rubrici "subject" napiite "unsubscribe". ________________________________ Pro-vladine i protiv-vladine organizacije http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2005-07-05.html Dr Stevan Konstantinovic Novi Sad, 05. juli 2005. godine Posle relativnog zatija, pojacana koordinisana aktivnost na srpskoj utranjoj politickoj sceni, vecih proamerickih i prozapadnoevropskih nevladinih organizacija ukazuje da Srbija ponovo postaje predmet interesovanja njihovih finansijera i politickih instruktora. Razlog nije teko naslutiti. Procena je sledeca: na narednim izborima za parlament Srbije proamerickim politickim snagama na cijem celu je Demokratska stranka sve se vie smanjuju anse da izbore parlamentarnu vecinu u skuptini Srbije. Iz tog razloga NVO pojacavaju aktivnosti sa ciljem da se stvori politicka klima u kojoj ce se biracko telo opredeljivati ne po logici glasanja «za» neku politicku opciju nego «protiv», ovoga puta, Srpske radikalne stranke. SRS postaje primarna ciljna grupa NVO, dok se kao sekundarne javljaju Vojska Srbije i Crne Gore, Srpska pravoslavna crkva, a u narednom periodu za ocekivati je da ce se na udaru NVO pojaviti Socijalisticka partija Srbije, Demokratska stranka Srbije a moguce je i Nova Srbija, delimocno SPO ili njegovi otcepljeni delovi. Iz tog razloga najnovije provokacije na srpskoj politickoj sceni izazvane od strane pojedinih vrlo slicnih i bliskih nevladinih organizacija, ponovo su razlog da bi se postavilo pitanje ta je cilj delovanja nevladinog sektora. Kandic, Biserko, Vuco, ali i mnogi drugi, mora se priznati, postali su sinonim za udruenja gradana, koja deluju na drutvenoj sceni Srbije. Kao takve, NVO izborile su sebi status prethodnice, grupe za pritisak i udarne pesnice pojedinih politickih grupacija u politickom ivotu Srbije. Poto se navodno zna njihov cilj delovanja, izvori finasiranja i politicki tutori, to pitanje se vie gotovo i ne postavlja. A trebalo bi. Ako ni zbog cega drugog a ono to zakonski nita nije lake nego formirati nevladinu organizaciju, jo lake je doci do medija kroz koje ce se plasirati stavovi najcece jedne do dve osobe, koje personifikuju te organizacije. Da ne bih iao u duboku prolost i bavio se istorijskim uslovima nastanka «Vojske spasa» u Engleskoj, koja se smatra prvim korektivnim drutvenim faktorom u vremenu kada su «ljude pojele ovce», savremenost, posebno ova i ovakva, kakva je naa, namece pitanje drutvenog, pa i politickog angaovanja gradana izvan politickih organizacija. Najjednostavnije receno, gradanin koji nije neposredno anagaovan u radu politickih organizacija, a takvih je apsolutna vecina, u periodu od izbora do izbora, znaci osim vremena koje nije due od pola sata, koliko mu treba da bi otiao do birackog mesta i ispunio svoju gradansku dunost, nema mogucnosti u uslovima viestranackog parlametarnog drutvenog uredenja izraziti politicku volju. U periodu izborne pasivnosti, tj. delovanja delegirane politicke volje, gradaninu preostaje period cutanja i posmatranja ta se deava i ta sa njegovim politickim i drutvenim suverenitetom cine oni, koje je on svojim pristankom ovlastio. U takvom drutvu za koje se kae da nije idealno ali boljeg od njega nema, realno se otvara mogucnost i potreba za gradansku inicijativu. Nesavreno demokratsko drutvo, ima potrebu za korekcijama, a kada utvrdimo u kojim sve oblastima, onda vidimo koliki je stepen nesavrenstva. Sa masovnijim javljanjem nevladinih organizacija u srpskom drutvu tokom poslednjih dvaju dekada prolog veka, mnogi su uvedeli njihov zaverenicki, prevratnicki karakter i nisu se prevarili u tome. Veliki deo NVO, i u navedenom periodu ali i sada, ima identicne ciljne grupe kao i komunisticki pokret u peroda izmedu dva svetska rata, pa od tuda potice i prepoznatljivost u odrdevinju svrhe i cilja njihovog postojanja i rada. Pet globalnih podrucja u okviru kojih deluju nevladine organizacije su: 1. politicki sistem 2. mediji 3. socijalno ugroeno stanovnitvo 4. manjine 5. ene, deca i omladina 1. Radi promene politickog sistema, komunisticke organizacije, neposredno ali i uz pomoc razlicitih udruenja, sindikata i medija, negirali su demokratski karakter politickog sistema viestranacke parlamentarne demokratije. Sa stanovita svoje ideologije prvi na udaru bio je izborni sistem koji je prikazivan kao lani izraz demokratije i politickih prava. Izbori su nazivani farsom; bili su i pre njihovog odravanja vec prikazivani kao nameteni, stvar dogovora politicke i vlasnicke elite, a jedina mogucnost za popravljanje politickog sistema je revolucionarni, nasilni drutveni preobraaj posle koga ce biti ustavnovljena jednopartijska diktatura i nacionalizacija imovine. Oruanoj pobuni prethodile su demonstracije, trajkovi, ulicni sukobi itd. Spoljnopoliticki cilj bio je ulazak revolucionarno preobraene zemlje u savez sa SSSR-om, to je podrazumevalo politicku podredenost Moskvi, ekonomski i vojni savez sa prvom zemljom sovjeta. Posle prvih viestranackih izbora u Srbiji, i poraza proamerickih politickih stranaka, odmah je plasirana teza o izbornoj kradi. Ta prica se ponavlja svaki naredni put uz insistiranje da pojedine nevladine organizacije, obucavane na Zapadu za pracenje izbornog postupka budu ukljucene kao kontrolori na izborima. Kada se u dva navrata izborna krada dogodila, nevladine organizacije su reagovale samo jednom. Bilo je to u vreme lokalnih izbora 1994. godine, dok u vreme izborne krade kojom je ponitena izborna pobeda predsednickog kandidata Srpske radikalne stranke, nevladine organizacije, kao ni ostale proamericke organizacije instalirane u Srbiji, nisu reagovale iako je izborna krada bila ocigledna. Kako je viestranacki sistem parlamentarne demokratije u Srbiji vec postojao, on je posluio kao sredstvo za dolazak proamerickih i prozapadnoevropskih politickih snaga na vlast. Istina u vezi sa izborima 2000.godine ni najmanje nije bila stvar interesovanja svih dirigovanih NVO, iako krajnji rezultat o navodnoj pobedi kandidata DOS-a u prvom izbornom krugu ni do dan danas nije potvrdena. Instaliranjem DOS-a, zapocela je realizacija politickih ciljeva postavljenih van Srbije: politicka, ekonomska i vojna integracija sa Evropskom unijom, NATO paktom i ujednacavanje drutvenog sistema Srbije sa ovim centrima politicke, ekonomske i vojne moci. Iz vidokruga DOS-a nestali su kao partneri Rusija, Kina i ostale zemlje van neposredne dominacije SAD, EU i NATO pakta (samo u slucaju sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom, ova zemlja se pominje kao svojevrsna prednost za ulaganje u srpsku privredu). Isto se dogodilo i u slucaju nevladinih organizacija: Rusija je predstavljena kao nedemokratska, korumpirana, kriminalizovana, neprijateljska, primitivna itd. Nevladine organizacije sa dolaskom njima bliskih politickih organizacija na vlast u Srbiji, nastavljaju da deluju u tri pravca: ü nastoje da potpuno eliminiu politicke neistomiljenike. Lansirana je ideja «lustracije» ciji su glavni zagovornici bile upravo NVO. Neke od NVO neposredno rade za potrebe Hakog tribunala dok ostale podravaju te aktivnosti. Najveci deo NVO, tok i rezultate rata na prostorima bive Jugoslavije, tumace i predstavljaju na isti ili jo ekstremniji nacin u odnosu na centre cijoj politici slue. ü ukljucuju se u rad DOS-ove vlasti kao od vlade placeni savetodavci ili prerastaju iz NVO u politicke organizacije (G17). Sa smanjenjem inostranih finasijskih sredstava (jer je cilj ostvaren) okrecu se dravnom budetu, odnosno, novostvorenim dravnim fondovima za razvoj neprofitnog sektora. ü internacionalizuju svoju delatnost. «Otpor» se vecim delom integrisao sa Demokratskom strankom, dok je njegovo fanatizovano jezgro u duhu komunisticke permanentne, svetske revolucije svoju delatnost u funkciji americkih i zapadnoevropskih interesa prenelo na Gruziju, Ukrajinu, a sada i na africki kontinent. Neke NVO su svoju delatnost proirile na okolne zemlje pod firmom meduregionalne saradnje (Igmanska inicijativa, DKMT itd.) 2. Pripremajuci svoju partiju za izvodenje revolucije, V.I.Lenjin 1905.godine u tekstu «Partijska organizacija i partijska literatura» osim tada postojece partijske tampe, interesovanje usmerava i na knjievno stvaralatvo. Lenjin od knjievnih stvaralaca zahteva da literarizuju partijske stavove, a ta je interes partije kao i ta je partijska knjievnost, po Lenjinu, odreduje jedino partija. U tu svrhu Lenjin je, partiji lojalnim knjievnicima, stavio na raspolaganje tamparije, distributivni aparat i knjiare. Ono to je u Rusiji pocetkom veka bila knjievnost a u Americi film, koji je vec 1907. bio disciplinovan pravilima Vila Hejsa, a koja su striktno primenjivana narednih 40 godina (poljubac ne sme da traje due od sedam stopa filma; svetenik ne moe da se pojavljuje u komedijama ili ulogama nasilnika; zabranjen je eksplicitan pristup koji opravdava preljubu, blud, razgolicenost zabranjeno je izraavanje simpatija za ubistvo, obijanje sefova, palikucstvo, krijumcarenje; potrebno je da filmovi afirmiu patriotizam, odanost, govor istine, porodicni ivot, vanost i svetost religije, hrabrost, vernost, neisplativost i uzaludnost zlocina, podrku demokratiji, vladavini zakona i drutvenoj pravdi), u Srbiji su bili kako tampani tako i elektronski mediji. Do formiranja DOS-ove vlasti, americki i zapadnoevropski finansijeri, medu kojima se posebno isticao Soro fond, posebnu panju poklanjali su novinarima kao i medijima koji su plasirali njihove politicke stavove i poglede. Paralelno sa medijima, medu kojima su posebno mesto imali «Danas», «Vreme», Studio B, i B92, delovala su udruenja novinara, novinarski sindikati, kole novinarstva za novinarski podmladak, agencije za ispitivanje javnog mnjenja, kao i nevladine organizacije koje su podnosile izvetaje o stanju u sredstvima javnog informisanja (izvetaji su bili naglaeno negativni); pojacan je program kao i redakcije na srpskom jeziku velikih, inostranih medijskih kuca (Glas Amerike, BBS, Dojce vele itd). Sa preuzimanjem dravnih medija, novinari i urednici, ideoloki profilisani od strane Soro fonda, u potpunosti otvaraju vrata perjanicama NVO. Paraleleno sa predstavnicima politickih organizacija u tampi i elektronskim medijima pojavljuju se i svoje stavove plasiruju celnici NVO, cak cece, i u svojim nastupima ekstremnije, od politickih ekstremista sa Zapada. U tome posebno prednjaci TV B92 i pojedine «nezavisne» TV produkcije. 3. Ruski komunisti pocetkom prolog veka u svom pohodu na ostatak sveta, obracali su se najbrojnijoj socijalnoj grupaciji siromanima. Njima su obecali socijalnu pravdu kroz besplatnu zdravstvenu zatitu, besplatno i masovno obrazovanje, punu zaposlenost i to je najvanije drutvenu prohodnost nezavisno od pocetne, startne drutvene pozicije. Taj sistem je funkcionisao dok je mogao, odnosno, dok se nije samouruio, to je uzrokovalo istorijsko naslede (polufeudalna agrarna drutva, nagla industrijalizacija i nestimulativni ekonomski sistem planske, dravne privrede), ali i delovanje konkurenata s druge strane «gvozdene zavese». U svom pohodu protiv Srbije, ekonomskim sankcijama, ratom u okruenju, pa i agresijom NATO pakta, dodatno je uruen sistem samoupravne ekonomije, a srpsko drutvo dovedeno je do samog dna. Kao «spasioci» javljaju se mnogobrojne humanitarne organizacije ili kao filijale svojih centrala sa Zapada, ali i novoformirane NVO u Srbiji. koje su finasirale dravne fondacije zapadnih zemalja ili verskih institucija, kako katolickih tako jo vie protestantskih. U Srbiji «rade» rotarijanci, «Malteki vitezovi», CRS, Karitas, ekumeni, norveka idividulana pomoc, itd. Paraleleno sa time, jedan deo NVO koje su cinili zapadno orijetisani strucnjaci ekonomske i pravne struke (G17, razliciti ekonomski instituti, mnogobrojna udruenja pravnika itd.) propagandno su delovali sa ciljem da najsiromanije slojeve ubede da ekonomski prosperitet Srbije zavisi samo od ulaska Srbije u evro-atlanske integracije, po logici nema alternative i cilj opravdava sredstvo. Obecavali su nepresune fondove EU za projekte socijalne zatite radnika vec pogodenih siromatvom, kao i onih kojima ce siromatvo i glad tek zakucati na vrata tokom privatizacije. Sa njihovim ili dolaskom na vlast njihovih istomiljenika iz Demokratske stranke (Ðelic i Vlahovic u prvi mah su bili eksperti) ili G17, srpsko trite biva zapljusnuto inostranonom uvoznom robom cime je zapoceo proces daljeg unitavanja nacionalne ekonomije, posebno poljoprivrede; inicirali su su divljacku privatizaciju, koju je kao takvu zapoceo Zoran Ðindic, a zaduivanje zemlje dobilo je na zamahu, jer su donacije i bespovratna pomoc imali simbolican karakter. Ove nevladine organizacije prve su nestale sa drutvene scene Srbije. Njihovi eksponenti uli su institucije sistema i dalje nastavljaju sa destruktivnim delovanjem, odnosno realizacijom svojih programa. 4. Iskustvo ruskih komunista u vezi sa upotrebom nacionalnih manjina u dravama koje su postale meta i cilj ofanzivnog nastupanja, na primeru Srbije, primenila je Amerika i njeni zapadnoevropski saveznici. Prema nacionalnim manjinama su iskazali posebnu panju i interesovanje iako tokom svih kriznih, ratnih godina srpska drava nije primenila ni jednu restriktivnu meru u oblasti ostvarivanja kolektivnih nacionalnih prava (obrazovanje, kultura, informisanje i slubena upotreba jezika i pisma). Teko bi bilo pobrojati sve nevladine organizacije koje su organizovale tribine, predavanja, tampale publikacije na temu poloaja nacionalnih manjina u Srbiji, a posebno u Vojvodini. Kao glavni sponzor tog i takvog delovanja u prvi mah se javljao Soro fond da bi se u tu delatnost ukljucili kao finansijeri i ostale fondacije koje su imale ili i dalje imaju svoja prestavnitva u Srbiji (Oksfam,Fridrih Ebert, Adenauer, CIDA, Ile fondacija itd). Politicki kredo u vezi sa nacionalnim manjinama bila je njihova kolektivna ugroenost. Nevladine organizacije medu kojima posebno mesto ima Helsinki odbor, snabdevali su emisare SAD i EU «primerima» ugroavanja pripadnika nacionalnih manjina. Kao drastican primer toga bili su izvetaji Tadeua Mazovjetskog koji su vrveli ociglednim neistinama, kojima je bio snabdevan od strane srpskih NVO. U slucaju Vojvodine, poloaj nacionalnih manjina koricen je, a i idalje se koristi, radi dovodenja u istu ravan kolektivnih prava nacionalnih manjina i separatnog poloaja Vojvodine u odnosu na ostali deo srpske drave. U slucaju Kosova, delovanje NVO usmereno je na izdvajanje Kosova iz Srbije, po logici da je samostalno Kosovo preduslov mira u regionu Balkana, s tim da u toj «logici» nema kosovskih Srba ni interesa srpske drave. Posebno nekriticko interesovanje i pritisci nevladinih organizacija kao i pojedinih medija, posveceni su drutvenom poloaju i delovanju Srpske pravoslavne crkve. Pritisci su dvojake prirode. Na zakonodavnom planu NVO nastoje da SPC kao i ostale tradicionalne konfesije dovedu u istu ravana sa mnogobrojnim protestantskim verskim zajednicama (pa i sektama) cije se centrale nalaze najcece u SAD. Sprecavanje izjednacavanja tradicionalnih konfesija sa protestantskim, od strane NVO tumaci se kao verska diskriminacija ciji je inspirator SPC. Izjednacavanjem SPC sa recimo pentakostalcima ili anabaptistima bila bi stvorena drutvena situacija u kojoj pripadnost tradicionalnoj verskoj konfesiji gubi svaki znacaj u smislu vrednosnog orijentira. Time bi se otvorio prostor za odbacivanje verskog identiteta prvenstveno srpskog naroda, proces ateizacije i rasrbljavanja dobio bi ponovo na zamahu kao u vreme komunizma. U smilsu prireme ovog procesa NVO intezivno pokuavaju dovesti u vezu SPC sa ratnim zlocinima, kriminalnim, protivzakonitim radnjama a sve naglaeniji su pokuaji da se porice pravovernost ucenja otaca Srpske pravoslave crkve. Ako uspeju u tome, naredni korak bice zakonska regulativa u kojoj ce SPC biti svedena na nivo verske sekte. Uz naglaenu brigu za nacionalne i verske manjine, NVO zapocele su kampanju za ostvarenje privilegovanog poloaja tzv. seksualnih manjina, tacnije homoseksualaca, lezbejki i ostalih izopacenika. Po ugledu na pojedine zemlje Zapada, NVO se zalau za pravo gradanstva istopolnih brakova kao i pravo njihovih clanova na usvajanje i vaspitavanje dece. Paralelno sa kampanjom NVO, kao logisticka podrka, u medijima, poput B92, sve cece se emituju filmovi i serije u kojima je naglaen pozitivan odnos prema homoseksulanim vezama. 5. U vezi sa enama koje cine oko 50% drutva, NVO su svoje aktivnosti usmerile na ostvarenje obaveze da u politickom ivotu ene budu trecinski zastupljene na svim nivoima vlasti; ukazuju na trgovinu belim robljem; sprecavanje seksualnog uznemiravanja na radnom mestu; nasilje u porodici itd. Iako se ovim vrstama aktivnosti ne moe prigovoriti, cak zasluuju podrku, prvenstveno institucionalnu, nacin plasiranja ove problematike u javnosti ima karakter prikazivanja srpskog drutva kao enomrzackog, islamski konzervativnog, nasilnickog i nepopravljivo kriminalizovanog. Van intresovanja dirigovanih NVO je populaciona politika, negativna demografska kretanja, kao i atak na tradicionalne porodicne vrednosti uvodenjem evropskih drutvenih standarda. Van vidokruga NVO je cinjenica o razlicitom vrednovanju rada ena u odnosu na mukarce kako na Zapadu tako i kod nas. Na udaru «evropskog» radnog vremena, u kome je radno vreme centralni deo dana, nala se porodica za koju ne ostaje dovoljno vremena ni pre ni po zavretku radnog dana. U duhu najekstremnije komunisticke tradicije cilj je da brigu o vaspitanju dece preuzmu dravne i privatne institucije koje rade po programima sacinjenim u zapadnim zemljama. Program delatnosti dirigovanih NVO namenjen omladini, krece se na dva koloseka. Mladima se naturaju zapadne drutvene vrednosti kroz programe upoznavanja sa instutucijama EU; insistira se na upotrebi engleskog jezika; putem muzickih manifestacija poput Eksita ali i na druge nacine forsira se negativan odnos prema nacionalnoj kulturnoj tradiciji u korist americke masovne kulture. Najozbiljniji udar dirigovanih NVO ostvaruju kroz antiarmijsku kampanju. Prvi korak na tom planu bilo je uvodenje mogucnosti civilnog sluenja vojnog roka. Drugi korak je nedavni pokuaj da se eliminie vojna obaveza i da se svede na nivo dobrovoljnosti to je sinhronizovano sa zahtevima o potpunoj profesionalizaciji armije. Po tim planovima treba da bude mala, svedena na nekoliko desetina hiljada pripadnika i po potrebi angaovana u okviru operacija NATO pakta u delovima sveta za koje SAD ima pojacano interesovanje. I na kraju kako treba da bude uredena Srbija da bi NVO bile zadovoljne? U politickom smislu Srbija treba da ispunjava sve to od od nje zatrae SAD i EU. Put koji do toga vodi ide preko velike zaduenosti drave i privrede. Radna snaga mora ostati jeftina, politicki i medijski dobro kontrolisana. Brojno Srbija ne treba da prelazi 4 do 4,5 miliona stanovnika od cega ce se svega 0,5 miliona baviti primarnom poljoprivrednom proizvodnjom a ostalo stanovnitvo ce biti skoncetrisano u vecim gradskim centrima: Beogradu, Novom Sadu, Niu i eventualno Kragujevcu, dok ostali gradski centri ne treba da budu veci od 30 hiljada stanovnika. U verskom smislu Srbija i Srbi treba da budu vecinom ateisti, dobro doli su protestanti, u gorem slucaju - katolici. Srbi treba da piu latinicom, srpski jezik treba da se leksicki priblii engleskom jeziku. U procesu usvajanja dece bez roditeljskog staranja prednost treba da imaju homoseksualci i lezbejke a njihove parade treba da postanu glavna turisticka atrakcija. Vojska treba da postoji u obimu koji je potreban za «mirovne operacije» pod okriljem SAD. I, naravno na celu Srbije treba da budu ako ne Kandicka, Vuco, Biserko a onda oni politicari koji su po njihovoj volji i koje one izaberu. ________________________________ ARTEL GEOPOLITIKA je privatan, nezavisan i nelukrativan web site koji se izdraava od volonterskog rada nekolicine entuzijasta. Ukoliko vam se informacije koje ARTEL GEOPOLITIKA objavljuje dopadaju bili bismo zahvalni da nas podrite bilo kojom finansijskim doprinosom ili kroz reklamiranje na naem web site-u. Vaa pomoc bice upotrebljena za jo kvalitetnije selektiranje informacija, njihovo bre postavljanje na site i, to smatramo moda i najvanijim, prevodjenje najkvalitetnijih tekstova i na druge jezike. Za blize informacije zainteresovani se mogu obratiti na e-mail: [EMAIL PROTECTED] Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
