UTF-8
''НЕВОЉЕ ЗБОГ БУЊЕВАЧКОГ ЈЕЗИКА''
Невероватно је да у најобразованијим слојевима јужнословенских
народа тешко можете срести појединце којима је јасно шта је српски, а шта
хрватски језик. Поготово је мало оних који схватају да не постоји никакав
штокавски, или кајкавски дијалекат неког од јужнословенских језика. И данас,
филолози у средњим школама и на факултетима изговарају научну подвалу да су
''штокавски, кајкавски и чакавски дијалекти истог језика, па је Вук за књижевни
изабрао штокавски''. Једноставно, подвала се састоји у следећем:
1) српском језику је одузет језички статус и дат му је статус дијалекта
(штокавског) и
2) хрватском језику је одузет језички статус и дат му је статус дијалекта
(кајкавског).
3) Наравно, остао је чакавски језик (или дијалекат). Да ли је то језик или
дијалект српског или хрватског језика, може се расправљати.
Кад су хрватски и српски проглашени дијалектима – реченео је да су то дијалекти
''заједничког језика''. И та подвала опстаје. А српском је, рецимо, ближи
бугарски, него хрватски језик (кајкавски). А хрватском (кајкавском) најближи је
словеначки, па нико не зна зашто и словеначки није дијалекат ''заједничког
језика''.
Јасно је да је данас у Хрватској у употреби српски језик, а
хрватски се говори само у кругу породице у Загорју. И њега не зна становништво
Хрватске у другим крајевима, а поготову га не зна становништво у Босни и
Херцеговини и Србији. Не знају га ни Буњевци у Суботици и другим местима Бачке
и Мађарске.
Зато Демократски савез Хрвата Војводине нема право да буњевачки језик, зато што
је икавског дијалекта, проглашава огранком хрватског језика. Јер, хрватски
(кајкавски) језик, ако ћемо рачунати с икавицом, јекавицом и екавицом, постоји
само у ЕКАВСКОМ ОБЛИКУ. Икавица је дијалекат српског језика. Истина је да њоме
данас говори већина католичког становништва, али зато што су у Далмацији,
посебно у 18. столећу, тамошњи Срби покатоличени.
Средњевековни владари Босне су себе, у својим повељама, означавали за Србе и
своје поданике Србима, а службени дијалект у тим повељама и осталим државним и
црквеним документима био је икавица.
Београд, 29. 1. 2005.
Slobodan Jarcevic
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
