RUSIJA CE SE BORITI ZA IMIGRANTE 25.11.2005.
11:29
EKONOMIKA CE PRIMORATI RUSIJU DA SE BORI ZA IMIGRANTE Zzana ZAJONCCIKOVSKA,
direktor Centra za migraciona istrazivanja (Moskva, RIA “Novosti”)
Odgovor na pitanje da li ce Rusija u buducnosti moci da bez imigranata
osvaja prostore Sibira i Dalekog Istoka ne izaziva nikakvu sumnju – ne, nece
moci. Cak i optimisticke prognoze koje je sacinila Organizacija ujedinjenih
nacija, predvidjaju da ce se do 2015. godine rusko stanovnistvo smanjiti na
138 miliona ljudi. Bez imigracije gubitak radno sposobnog kontingenta moze
izneti i celih 20 miliona ljudi. To je veliki pad. I zato nije realno
osigurati ekonomski razvoj zemlje, oslanjajuci se jedino na sopstvene
resurse radne snage. Cak i danas, da bi smo resili zadatak koji je postavio
predsednik Rusije o udvostrucenju BDP, nama manjka nekoliko miliona radnika.
U takvoj situaciji vazno je ne usijavati strasti protiv migracije, vec
priznati da je ona neophodna. Najveci migracioni pritisak na Rusiju vrsi se
sa kineske strane. On se objasnjava ogromnom razlikom u demografskim
potencijalima: kinesko stanovnistvo u pogranicnoj zoni umnogome prevazilazi
nasse, a uz to, u toj zemlji ima mnogo nezaposlenih – cak i vise nego sto
Rusija ima ukupno stanovnika. I razumljivo je da Kina trazi svaku mogucnost
da se oslobodi viska radne snage. Pa ipak, predstave o nekakvoj uzasnoj
najezdi Kineza na Rusiju predstavljaju mit. Prema poslednjem popisu
stanovnistva, Kineza medju Rusima ima svega 35 hiljada. Na nas,
najverovatnije, psiholoski deluje zvanicna politika Kine, njena koncepcija,
parola “ici van”, kao i postojece tamo ekspanzionisticke struje. Za sada,
medjutim, nikakve ekspanzije nema. Cak uzimajuci u obzir sve Kineze (pa i
trgovce) koji privremeno borave u nasoj zemlji, njih je ipak manje od pola
miliona ljudi. Istina, u azijskom delu njihovo prisustvo je vece,
ociglednije. Medjutim, najvecu demografsku opasnost po Sibir, kao i uopste
za celu zemlju, predstavljaju ne migranti, vec migraciona politika nassih
vlasti. Kada citate njihovu koncepciju, vidite da posle teze “nama su
potrebni migranti” odmah sledi stav o poostravanju kontrole – na granicama i
drugim mestima. To govori o tome da mi ne vidimo druge, osim interventnih,
puteve za regulisanje migracije. Kontrola je, naravno, potrebna, ali je ipak
najvaznije obezbediti priliv neophodnog broja migranata i njihovu
integraciju u ruski zivot. U naredne dve decenije za sukcesivni ekonomski
rast nama ce biti potrebno do 800 hiljada migracionog prirastaja godisnje.
Veoma brza apsorpcija takvog broja imigranata je tezak zadatak, ali je vreme
vec da ne govorimo o tome ssta da se radi, vec da stvaramo odgovarajucu
infrastrukturu. Sada, nakon sto je predsednik postavio pitanje o
neophodnosti stvaranja povoljne klime za migrante, belezimo zaokret u pravcu
liberalizacije. Ali sve tece veoma sporo. Situacija se moze preokrenuti u
porast nezakonite migracije. Ljudi imaju pogresne predstave da ce se
migrantima davati stanovi i na taj nacin oduzimati sredstva od sopstvenog
stanovnistva. Medjutim, migrantima svuda u svetu, po pravilu, niko nista ne
daje. Oni sami za sve treba da zarade. A zadatak drzave je da obezbedi
jednostavna pravila za registrovanje i zaposljavanje, a takodje da se
pobrine o fondu za jeftino iznajmljivanje stanova. U cemu su manjkavosti
naseg imigracionog zakonodavstva? Danas dva nasa zekona – o boravku stranaca
i o drzavljanstvu – predstavljaju ozbiljnu barijeru na putu imigranata u
Rusiju. Ljudi moraju da trose dosta vremena i sredstava za dobijanje stalnog
boravka u Rusiji. I u rezultatu je migracioni prirastaj u nas manji od 100
hiljada ljudi godisnje, sto je mala velicina za tako ogromnu zemlju. Ako i
ubuduce migracija bude tekla tako sporo, problemi u vezi sa radnom snagom
nece se resiti. Ja spadam u optimiste. Na primer, smatram da je agresivnoist
Rusa u odnosu na migrante preuvelicana. Masovni priliv imigranata, narocito
ako se radi o ljudima sasvim drugacije kulture, ne pozdravlja se nigde.
Doduse, neprihvatanje “pridoslica” u nas je sada izrazitije, ali ce se i to
prevazici. Na primer, kada je Rusija izgradila Transibirsku zeleznicku prugu
i samim tim sibirske i dalekoistocne zemlje priblizila sebi, tamo je vec
bilo Kineza, posto su granice blizu. I Rusi, i aboridzini sa njima su se
dobro slagali. Treba kazati da ne dolaze k nama samo Kinezi. Dosta Rusa
takodje odlazi u Kinu, tamo obavlja svoj biznis, kupuje robu. Pri tom je
ruski putnicki potok za jedan i po put bujniji od kineskog. Sto se tice
moguce kineske ekspanzije, slazem se s onima koji smatraju da je proslo
vreme imperija. Teritorija kao takva nije narocito interesantna. U
savremenom poimanju teritorija – to su putevi, cevovodi, servis,
infrastruktura. Dakle, divlje polje. Ali infrastrukturno osvajati teritoriju
je veoma skupo, i nece se bas svi latiti tog posla. Prema tome, nasi
sibirski prostori ostace nasi, a ako ruska ekonomika u celini dobije dodatne
radne ruke, to je dobro, to nam i treba. Nesporno je jedno: ekonomska
situacija uskoro ce primorati Rusiju da se ozbiljno bori za imigrante.
Globalno trziste radne imigracije u prvoj polovini veka bice veoma
konkurentno: za “tudje radne ruke” Rusiji ce konkurisati Evropska unija i
SAD. Za sada je nasa drzava na tom trzistu – autsajder. – 0 – Moskva,
25.11.2005. RIA “Novosti”
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
