Srpska pravoslavna crkva je ogorcena i zapepašcena izjavama predsednika
Slovenije kojima se prejudicira status Kosova i Metohije, episkop backi Irinej
u ime Sinoda SPC i s blagoslovom patrijarha Pavla, rekao da je takvo ponašanje
bezumno i nedopustivo
DRNOVŠEKA PREPUŠTAMO NJEGOVOJ SAVESTI I SUDU BOŽJEM
@ Gordana Zankovic-Gutovic
Pitanje koje ovih dana svakako treba javno ponoviti je - šta bi to svetu
i Evropi donela još jedna albanska država i da li je nosiocima ideje o
nezavisnom Kosovu zaista baš sve dozvoljeno? Pitanje je, takode, koliko je
tacno da je status Kosova i Metohije na nekim visokim instancama sveta vec
odavno završena prica, koju srpski politicari strahuju da saopšte svojoj
javnosti. Potreban je neko veoma snažan, obrazovan i upucen da se izdigne iznad
svih laži i objasni cija je to javnost obmanuta i koga to nije briga za
pojedinacne sudbine na jugu Srbije ili Bakana. Taj bi bio dužan da objasni
zašto uzmice pred cinjenicom da su nasilje i razaranje trajno stanje na Kosovu
i Metohiji i zašto su svi tako nemocni pred divljanjem Albanaca koji nisu u
obavezi ni da objasne zašto ubijaju i pale. Bilo bi dobro shvatiti ko je na
vrhu te jerarhije i da li uopšte neko vuce poteze ili ih prepušta umišljenim
politickim velicinama.
Možda bi predsednik Slovenije Janez Drnovšek znao odgovor pošto njegova
jasna politicka opcija najverovatnije ima neko uporište. Nemoguce je zanemariti
da su poslednje izjave slovenackog predsednika lišene svakog diplomatskog
smisla jer je to odsustvo dilomatije, iako potpuno odvojena tema, iznelo u
javnost jedan stav koji poništava svaku ozbiljnost buducih pregovora o statusu
Pokrajine i to na štetu jedne od strana u pregovorima.
Drnovšek je 13. novembra posetio Prištinu, jer mu je SCG otkazala
gostoprimstvo zbog javno izrecenog plana za rešenje kosovskog pitanja prema
kome se nezavisnost Pokrajine ne dovodi u pitanje i predstoji samo dogovor oko
zaštite preostalih spomenika kulture i, valjda, elementarnih ljudskih prava,
što doduše nisu bile njegove reci ovom prilikom.
Niko od predstavnika Srba nije se sreo sa Drnovšekom koji je u Prištini
razgovarao sa Ibrahimom Rugovom i posetio srpske manastire – Pecku
patrijaršiju, Visoke Decane i Gracanicu. Predsednik Slovenije nije seo na divan
predsednika Državne zajednice ali je hrišcansko gostoprimstvo i odgovor vrha
Srpske pravoslavne crkve da su – vrata pravoslavnih manastira otvorena za sve
dobronamerne putnike i namernike, shvatio kao mogucnost da još jednom izrazi
svoj stav i podeli savete - kako treba rešiti probleme juga. Drnovšek, dakle,
ni u Gracanici nije cutao vec je i pred svojim pravoslavnim domacinima ponovio
da je Kosovo – de facto nezavisno.
Ni iz crkve nisu cutali na ovakvo shvatanje diplomatije koje je Drnovšek
pokušao da uvede u predstojece pregovore izmedu Beograda i Prištine sugerišuci
nezavisnost Kosova kao jedino razumno rešenje. Mediji su, odmah zatim, preneli
izjavu episkopa backog Irineja. Naglasivši da izjavu daje s blagoslovom njegove
svetosti patrijarha Pavla, vladika backi je, kao i uvek, nastupio recito i
oštro dajuci do znanja javnosti da Srpska pravoslavna crkva i Sveti arhijerjski
Sinod ne mogu i nece prihvatiti moral ovakve diplomatije a još manje rešenja
koja nude za vekovno uporište hrišcanstva na Kosovu i Metohiji.
„Te izjave su za nas nedopustive i bezumne, jer prejudiciraju buduci
status Kosova i Metohije i zasnivaju se na nametanju jednostranih rešenja, što
do sada niko u svetu nije sebi dopustio – ni nosioci najvecih sila ovoga sveta,
ni Savet bezbednosti ili bilo koji legitimni medunarodni faktor. Sa druge
strane, u isto vreme, doticni gospodin je posetio naše najvece tamošnje
svetinje – Pecku patrijaršiju, Gracanicu i Decane – ostajuci pri svojim
stavovima. Mi njemu ne osporavamo slobodu da ima svoje stavove, ali smo zaista
zacudeni ovakvim ponašanjem i mogu, u ime Srpske pravoslavne crkve, da mu
porucim da ako opet dode na ideju da poseti naše manastire, opet cemo ga
primiti kao hrišcani. Njegove stavove i njegovo držanje prema našoj crkvi i
našem narodu prepusticemo njegovoj savesti, njegovoj duši i konacno sudu Božjem
i sudu istorije."
Sudeci prema ovom glasu iz SPC, nece biti baš tako jednostavno oboriti
argumente koji su na raspolaganju odbrani srpskog naroda i svetinja i posebno
odbrani ljudskih principa koje treba vratiti na Kosovo i Metohiju. Glas crkve
je, nesporno, tu da pre svega odbrani principe vecnosti ali nece prezati da
stane u odbranu i bliske buducnosti Pokrajine ciji status, ma kakvo bilo
trenutno politicko rešenje, ne može biti konacan na nacin na koji to zamišlja
Drnovšek.
„Ono što je konacno jeste sud Božji i istorije“, rekao je vladika
objasnivši tako da ti sudovi nemaju ljudsku meru vrednosti i ne mere se
trajanjem ljudskog života a još manje promenljivim politickim opcijama.
„Jerarhija, sveštenstvo, monaštvo i vernici SPC zaprepašceni su i
ogorceni nedopustivim i neprilicnim izjavama gospodina Drnovšeka, predsednika
Slovenije“, zakljucio je episkop SPC.
Prema reakcijama koje su usledile, državni vrh Slovenije nije baš
saglasan sa stavovima svog predsednika koji ovim preuranjenim izjavama i solo
akcijama za rešenje „kosovskog cvora“, moguce, pokušava da za sebe prigrabi
lovorike evropskog politicara.
Ne obaziruci se na signale koji stižu iz kabineta Dimitrija Rupela i
Janeza Janše, da vikend nije vreme za zvanicne posete i da funkcioneri koji ce
mu biti na raspolagaju ne prilice njegovom predsednickom rangu, Drnovšek se
ipak rukovao sa Ibrahimom Rugovom i nižim službenicima UNMIK-a.
Ivo Vajgl, spoljnopoliticki savetnik predsednika Slovenije, pokušao je
da ublaži izjave Drnovšeka objašnjavajuci da „ni u jednom momentu nije govorio
o konacnom statusu Kosova, kako su preneli pojedini mediji“. Ne bi bilo loše da
su te izjave usledile posle izjava iz SPC i da je vrh slovenacke diplomatije
uzeo u obzir moralne preporuke i hrišcanske mere vrednosti. Tako bi bilo moguce
poverovati da niko iz bližeg okruženja nece na sebe preuzeti odgovornost da u
ovom trenutku sugeriše nezavisnost Pokrajine. Posledice takvih izjava nisu samo
politicke prirode, one su pogubne i na terenu i nesumnjivo su podstrek ne samo
albanskom politicarima na Kosovu vec i onima koji nikada nisu odbacili oružje
ni nasilje kao sredstvo da svoje zamisli pretvore u stvarnost.
Ne može se, naravno, sve pripisati neuljudnoj diplomatiji slovenackog
predsednika ali je ona ipak još jedna kap u caši neprimerenog ponašanja koja
daju za pravo albanskim politicarima i njihovim naoružanim sledbenicima da bez
obrazloženja napadaju, pale i nikom ne odgovaraju za pocinjeno.
Iako je Drnovšek svašta predvideo u 15 tacaka svog predloga za Kosovo,
ipak je u prvom planu njegova gruba izjava koja se može staviti u isti
vremenski kontekst sa nekim drugim dogadajima koji nemaju veze sa posetom
Prištini. Pitanje je koliko ce srpska javnost moci da odvoji verbalni nastup
slovenackog predsednika od štete koja je pre nekoliko dana nanesena crkvi u
Prizrenu. Slovenacki predsednik je u svojim planovima imao u vidu zaštitu crkve
Bogorodice Ljeviške koja je ce se uskoro naci na proširenoj listi UNESKO, kao
deo svetske baštine, ali se okvirno vreme podudarilo sa novim nasrtajima na
srpsku pravoslavnu svetinju i što je najgore sa besmislenom izjavama
predstavnika istražnog odeljenja regionalnog štaba Kosovske policijske službe,
kapetana Jetona Krasnicija.
Javnost je u istom „vremenskom paketu“ slušala epiloge dva odvojena
dogadaja i dve neprimerene izjave. Na politicke ambicije slovenackog
predsednika nadovezao se incident u Prizrenu i neodgovorna izjava predstavnika
KPS kako su verovatno „neka deca“ skinula 150 kvadratnih metara olovnog krova i
razotkrila vec teško ugroženu Bogorodicu Ljevissku. Sudeci po onome što je
usledilo, Krasnici baš nije morao mnogo da se trudi da nadležnom vladiki
Teodosiju obrazlaže razloge te „decje igre“. Vladika je dobio dozvolu da
preuzme ukradeno olovo i uobicajenu izjavu da je – istraga u toku. Prema
recima, episkopa lipljanskog Teodosija, moglo je, komotno, da izostane i
obrazloženje Krasnicija koje ne zaslužuje ni komentar jer je nemoguce zamisliti
„neku decu“ kako skidaju olovni krov sa crkve.
Sve sama neposlušna deca a posledice su ogromne. Sa naše tacke gledišta
i slovenacki predsednik, koji nije uvažio preporuke svog šefa diplomatije,
ponašao se na Kosovu kao „anfan terible“, pa je tako i prošao, bar u delu
posete srpskim svetinjama. Nadležni arhijerej vladika Artemije nije mogao da
otkaže obaveze i doceka ga u svojoj rezidenciji u Gracanici pa su ga odmenile
monahinje. Sticaji okolnosti koji nije išao na ruku predsedniku Drnovšeku samo
su potvrdili kakav odjek može imati moralna preporuka crkve koja u ovom slucaju
nema potrebe da obrazlaže kako se ne bavi politikom i - da li se uopšte bavi
politikom. U ovom slucaju bilo je neophodno odbraniti i duhovnu misiju SPC na
Kosovu i Metohiji.
Ali uprkos svemu, izgleda, da slovenacki predsednik ne odustaje i ne
haje što mu je otkazana poseta Državnoj zajednici SCG. On je zadovoljan posetom
Prištini a najavio je i posetu Crnoj Gori.
KAKO SE PIŠE NA KOSOVU
"Srpski lideri, kao uostalom i svi Srbi, imaju osobinu da poveruju u
sopstvenu laž, ako je dovoljno cesto ponavljaju... Poznati su i po prisvajanju
tude kulturne baštine i tradicije, pogotovo Vizantiskog carstva na Kosovu, u
Srbiji i drugim oblastima. U razgovorima o politickom statusu Kosova, SPC
ponovo nastoji da podmece, da postavi nepremostive prepreke i da stvori
konfuzne situacije. Jednom recju, svim raspoloživim sredstvima nastoji da
spreci potpunu nezavisnost Kosova. Celokupno vizantijsko naslede, Pecku
patrijaršiju, manastir Decane i ostale crkve koje su ostavština vizantijske
kulture i obicaja ne samo da je bespravno prisvojila, vec istovremeno nastoji
da proglasi nepovredivim teritorijama na koje Albanci nece imati pristup.
Dakle, SPC nastoji da ih proglasi srpskom enklavom gde ne može biti
jurisdikcije kosovskog sudstva i policije. Nadamo se da takav nelogican, duboko
politicki zahtev koji nema nikakve veze sa duhovnim aspektom - nece biti
prihvacen. !
Pogotovo treba uložiti napore da se ogranici politicka aktivnost srpskih
popova jer su im misli isuviše destruktivne i nepopravljive" - citat iz
prištinskog lista „Bota sot“, od 13. novembra.
OTERAN I POSLEDNJI JEVREJ
"Srbija nece i ne želi da vlada albanskom vecinom na Kosovu... Samostalni
su da odlucuju o svim svojim poslovima, ali ta samostalna albanska vlast ne
može imati pravo na na teror i na zlocine nad Srbima i drugim nealbancima, niti
pravo da menja sadašnji medunarodni status SCG sa Republikom Albanijom i
Republikom Makedonijom... Na Kosovu više nema ni jednog Jevrejina. Porušeno je
40.000 srpskih kuca i 150 vekovima starih crkava i manastira. Oteta je imovina,
porušena su groblja. Nealbanci žive u enklavama bez slobode kretanja" - rekao
je ministar spoljnih poslova SCG Vuk Draškovic u Strazburu.
http://www.svedok.co.yu/
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
