Letecemo u Ameriku V. PETROVIC, 8. decembar 2005
BEOGRAD - Nacionalna avio-kompanija unela je u plan poslovanja za narednu godinu otvaranje dve linije za severnu Ameriku i od toga necemo odustati. Ali, za ostvarivanje te ideje neophodna nam je pomoc Vlade Srbije, kao osnivaca i vlasnika. Nebojša Starcevic, v. d. generalnog direktora "Jat ervejza", u razgovoru za "Novosti" dodaje i da je, u tu svrhu, isplanirana nabavka jednog dugolinijskog i dva manja aviona. - Uzecemo na lizing "boing 737-200" za letove do Amerike i Kanade - otkriva Starcevic. - Istovremeno, takode na lizing, unajmicemo i dva aviona za regionalni saobracaj, sa oko 70 sedišta, jer nam je cilj da, preko Beograda, do Njujorka i Toronta prevozimo i putnike iz Makedonije, Bugarske, Rumunije, Hrvatske, BiH. Na taj nacin bi smo, o istom trošku, pojacali i naš regionalni saobracaj. Prvi covek JAT kaže da strucnjaci kompanije uveliko traže adekvatan avion, a da je sada došla na red faza "žestokih pregovora i pritisaka na nadležne državne organe, kako bi svako odradio svoj deo posla". - Neophodno je da država, Srbija i Crna Gora, prede iz kategorije 2, u kojoj su zemlje koje Americka agencija za civilnu avijaciju (FAA) smatra nebezbednim, u Kategoriju 1 - dodaje Starcevic. - Nema tu, više, šta JAT da ispunjava, jer na ispunjavanju americkih standarda moraju zajedno da rade Direktorat za civilno vazduhoplovstvo SCG, republicko Ministarstvo za kapitalne investicije i Ministarstvo inostranih poslova SCG. Cim država prede u Kategoriju 1, i naši avioni letece za Ameriku. JAT planira da, pod uslovom da FAA Srbiju i Crnu Goru svrsta u Kategoriju 1, od 15. maja 2006. godine, leti tri puta nedeljno do Njujorka i dva puta sedmicno do Toronta. - Za obnavljanjem linija za Ameriku, sa avionom sa našom registracijom i domacom posadom, treba nam oko sedam miliona dolara i to, sigurno, necemo moci sami da uradimo - izricit je Starcevic. - Bice nam neophodna, bar delimicna, novcana pomoc Vlade Srbije. Ukoliko, ipak, država ostane u Kategoriji 2, morali bi da letimo preko okeana sa stranim letelicama, posadom, održavanjem... To bi bilo preskupo i neisplativo. MOSKOVSKI UGOVOR PREDSEDNIK "Aeroflota" Vitalij Akulov i v. d. generlanog direktora "Jat ervejza" Nebojša Starcevic potpisali su prošle sedmice u Moskvi ugovor o zajednickom korišcenju linije. - Na relaciji Beograd - Moskva tako ce leteti 13 aviona nedeljno, sedam naših i šest ruskih - sumira Starcevic. SRPSKO NAJSKUPLjE CENA kerozina koju "Jat ervejz" placa najveca je u svetu, kategorican je Starcevic. - Tankovanje aviona u Surcinu placamo 20 odsto skuplje nego što je na bilo kom svetskom aerodromu - tvrdi Starcevic. - Naš mesecni trošak za kerozin je oko cetiri miliona evra, od kojih bacamo u vetar izmedu 700.000 i 800.000 evra zbog skupljeg domaceg goriva. MINUS U KASI PLANOM poslovanja "Jat ervejza" za ovu godinu predvideno je da se Nova godina doceka sa gubitkom od 16-17 miliona evra. - Cena goriva skakala je dramaticno na svetskom i našem tržištu, a istovremeno su poskupljivale i sve aerodromske usluge - takse, hendling, lending - navodi Starcevic. - Tek krajem novembra dostigli smo i prestigli prihode iz prošle godine, ali zbog svih problema koji su postojali, a najveci su, svakako, bili štrajkovi, finansijski rezultat bice negativan. Medutim, to se ne dešava samo nama, vec svim svetskim avio-kompanijama. NA PISTU I NOCU TIVAT - Komisija vazduhoplovnog inspektorata SCG izdala je odobrenje da tivatski aerodrom može da krene sa radovima za pripremu tivatskog aerodroma za nocno sletanje. Da bi, pak, avioni domacih i inostranih avio kompanija mogli da slecu na ovo vazdušno pristanište i bez dnevne svetlosti, potrebno je zaokružiti svetlosni sistem. Zasad postoje ivicna i takozvana prilazna svetla uz pistu u dužini od 900 metara. Potrebno je da se na brdima Obosnik i Ilijino, iznad Kumbora, ostave uredaji koji ce pilote "voditi" ka aerodromu Tivat. Takode predstoji postavljanje radio-navigacionih uredaja na brdu Vrmac, koje deli tivatsku od kotorske opštine. O osposobljavanju ovog, pre svega turistickog aerodroma, za nocno sletanje, prica se još od sredine sedamdesetih godina. Bili su, pocetkom osamdesetih, delimicno postavljeni i uredaji potrebni za to, ali se ubrzo ispostavilo da su - ukradeni! Poslu koji predstoji najviše ce se obradovati carter kompanije iz Evrope koje tokom turisticke sezone dovede goste na Crnogorsko primorje, ali i domaci avio prevoznici koji su do sada svoje letilice usmeravali na Tivat i sa njegove piste poletali po dnevnom svetlu. Koliko ce ovi radovi koštati i kada ce biti završeni nije saopšteno. Postoji, medutim, objašnjenje da ih treba privesti kraju do pocetka naredne turisticke sezone, jer Crna Gora i njeno primorje spadaju u izrazite avio destinacije. S. G. http://www.novosti.co.yu/ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
