ENCODING (UTF-8)

АМЕРИЧКИ ЕКСПЕРТИ О БУДУЋЕМ СТАТУСУ КОСМЕТА


Подела око поделе


Предлози да се и званично одбачена тема стави на преговарачки сто 
 
(Од нашег сталног дописника)
ВАШИНГТОН, 4. децембра – У Вашингтону је данас одржана још једна јавна трибина 
о Космету, на којој су се чули и - дисидентски тонови. Двојица од четворице 
говорника - овдашњих балканолога - предложили су, наиме, да се на преговарачком 
столу о будућем статусу те покрајине Србије под међународном управом, нађе и 
званично одбачена тема: подела територије.

Предлог о подели изазвао је - поделе. За такво проширивање преговарачког 
дневног реда заложили су се директор за европске студије у Савету за 
међународне односе Чарлс Капчан и Џон Халсман, виши сарадник фондације Херитиџ, 
која је у својим просторијама и организовала овај скуп. Њихове тезе оспорили су 
директор Центра за политику међународне безбедности и одбране при корпорацији 
РАНД Џејмс Добинс и Џон Норис из вашингтонског састава Међународне кризне групе.

Поделу Космета, иначе, одбацују и Београд и Приштина, а утицајна Контакт група 
шест сила, међу којима је и Америка, такође је против те варијанте и сврстала 
ју је међу три неприхватљивости, у шта спадају још и припајање другој држави и 
враћање на стање пре јуна 1999. У међународној заједници превладава, притом, 
уверење да до будућег статуса Космета треба да се дође компромисом који ће се 
постићи путем преговора, које предводи бивши фински председник Марти Ахтисари у 
својству специјалног изасланика генералног секретара УН.

Капчан је настојао да у тако утврђену” структуру” угради нове елементе, не 
либећи се да оспори дату шему па ни да местимично противречи и сопственим 
виђењима. У свом приступу он се, претежно, ослањао на „постојеће стање „па је 
тако закључио да иако су Срби отерани из многих места и упркос томе што они 
који су остали, живе у крајње небезбедним условима - „Косово треба да постане 
независно, јер на то има морално право после насиља које је претрпело” од 
бившег режима Србије. Али да - може и да буде подељено јер  је „део северно од 
реке Ибар �!
 � практично део Србије”. По њему, подела би могла да буде „основа за 
компромис”.

Слично становиште изнео је и Халсман. Сматра да би могућност поделе проширила 
поље за преговоре који, као је нагласио, не смеју да до резултата дођу диктатом.

Норис, пак, тврди да ствари иду у правцу „условне независности” Космета, што је 
статус за који се у Вашингтону још тражи садржај, док се објашњава како „САД не 
прејудицирају ни један исход преговора”. Добинс се такође успротивио подели, 
упозоривши да би по том принципу могло да дође и до „одвајања делова 
мултиетничке Србије”.

У свим тим излагањима, као и у каснијем кратком разговору говорника с публиком, 
указивано је на многобројне проблеме на Космету, да њихово решавање тражи 
стрпљење и функционалне демократске институције, као и да и да исход преговора 
не сме да дестабилизује регион нити да буде инспирација за сепаратизме у другим 
земљама.

Косметски случај, сугерисали су, треба да буде решен на - „непоновљив начин”. 
Како спречити репризе, нису рекли.
 
М. П 



http://www.politika.co.yu/






                           Srpska Informativna Mreza

                                sim@antic.org

                            http://www.antic.org/

Одговори путем е-поште