ХАШКА ОДБРАНА ГЕНЕРАЛА ГОТОВИНЕ 


ЦИА припремала акцију „Олуја” 


Џорџ Тенет је с Готовином у јулу 1995. у бази Шепурине припремао две војне 
акције, тврди лист „Глобус” 
 
(Од нашег сталног дописника)

ЗАГРЕБ, 11. јануара – Док хрватски генерал Анте Готовина чека у хашком притвору 
да његови адвокати најзад добију судску акредитацију, хрватски медији откривају 
нове детаље у вези са његовим ратним путем и збивањима у протеклом грађанском 
рату у Хрватској. Има у томе доста онога што се већ знало и раније или барем 
наслућивало, али се на хрватској страни пригушивало и „гурало под тепих”, као 
што је, на пример, улога Американаца у том домаћем крвопролићу.

На ту тему сутрашњи загребачки „Глобус” иде корак даље и тврди да је „из извора 
блиског адвокатском тиму Готовине” сазнао да је у планирању војне акције 
„Олуја” директно учествовала америчка тајна служба ЦИА, којој иначе нису стране 
сличне акције широм наше планете где САД сматрају да имају „национални 
интерес”. Према том извору, тадашњи заменик шефа ЦИА (а касније и шеф) Џорџ Ј. 
Тенет у јулу 1995. године је у војној бази Шепурине код Задра с генералом Антом 
Готовином припремао војне акције „Лето 95” и „Олуја”. 

Сажета хронологија тадашњих збивања, према овом недељнику, изгледала је овако: 
када су 11. јула 1995. Срби ушли у Сребреницу председник Клинтон је одлучио да 
војно интервенише и тако реши проблем на подручју дотадашње Југославије (што му 
је требало због предизборне кампање). Његови војни обавештајци су понудили 
сарадњу хрватском војном врху и то је заправо била Клинтонова тајна мисија, јер 
за такву операцију није добио одобрење службене америчке политике. 

Хрватска тако није од Американаца добила „зелено светло” за напад на Крајину 
преко уобичајених дипломатских канала, него преко војнообавештајне линије, а 
конкретну поруку у Загребу је пренео тадашњи амерички војни аташе Ричард Херик 
(у ствари главни оперативац ЦИА у Хрватској). О томе тада није био упознат ни 
амбасадор Питер Галбрајт. 

Петог дана после пада Сребренице у Сплиту је потписан споразум између Туђмана и 
Изетбеговића (16. јула), а већ сутрадан Американци почињу да успостављају своју 
базу за беспилотне летилице у Шепуринама. Три дана касније у базу стиже и Џорџ 
Тенет, који се с Готовином договорио о детаљима предстојећих војних акција, а 
већ после два дана Готовина креће према Грахову и Гламочу. Следећих неколико 
месеци у тој бази (око које су непрекидно на мотоциклима кружили Готовинини 
чувари) свакодневно је радило 10-12 америчких војних стручњака уз помоћ још!
  толико хрватских, који су се за то у међувремену оспособили у САД. База са 
америчким „Предаторима” деловала је до краја октобра те године.

Да су Американци активно учествовали и помагали хрватској страни у рату против 
Срба у Хрватској и БиХ знало се и раније, а ови детаљи само потврђују и чине 
јаснијом ту слику. Међутим, њихово откривање тек сада најмање је мотивисано 
тежњом за истином, а знатно више веровањем да ће такви подаци, у ствари, помоћи 
Готовини да се одбрани од хашке оптужнице. То се и не крије, па „Глобус” тако 
тврди како би ова сазнања „могла увелико да утичу на ток суђења Анти Готовини, 
односно да донесу велики преокрет већ у фази припреме процеса”. Јер, како се!
  верује (у ствари прижељкује), „улога САД-а у припреми и подупирању ’Олује’ 
могла би да докаже да та операција није била злочиначки подухват, него део 
америчке стратегије за решавање рата на Балкану”.

Овој тези, додајмо, логика баш није јача страна, из једноставног разлога што 
Американци нису учествовали на припремном састанку за „Олују”, који је на 
Брионима водио Туђман са својим најближим сарадницима и на којем је – према 
хашкој оптужници – и одлучено да се уз главни циљ „ослобађања Крајине” спроведе 
и онај „секундарни” и мање видљив: „чишћење” тог простора од „реметилачког 
фактора”, па да Срби ту више никад не представљају озбиљнији проблем за 
хрватске државотворне циљеве. Уосталом, тако нешто тврде и сами Американци 
непр�!
 �стано истичући како су упозоравали Туђмана да војна акција мора бити 
спроведена строго по међународним правилима ратовања, што очигледно није био 
случај.
 
Р. Арсенић 



http://www.politika.co.yu/






                           Srpska Informativna Mreza

                                sim@antic.org

                            http://www.antic.org/

Одговори путем е-поште