Лажна читуља
Новине објављују вести, али обично не воле да и саме постану вест. „Политика”
ту није никакав изузетак, али је јуче наш лист и против своје воље доспео у
центар пажње других медија. На нашим огласним странама, на простору
резервисаном за читуље, објављен је текст у коме шест грађана Србије оптужује
Слободана Милошевића за своје уништене животе, за ужасе и ратове и сва друга
зла која су погодила наш део света у последњих петнаест и кусур година. Један
од бројних читалаца „Политике” који су се јуче из протеста јављали редакцији
назвао је !
тај текст „лажном читуљом” бившем председнику СРЈ.
Управо у томе и јесте проблем. Тај оглас није био читуља у „Политикином” смислу
те речи. Била је то лажна читуља.
Као и у већини других редакција, огласни простор у „Политици” не спада у
надлежност редакцијског колегијума. То значи да га не уређују уредници у листу,
већ друге службе у компанији. Јучерашња тобожња читуља Слободану Милошевићу
натераће и ову редакцију да помно преиспита досадашњи начин одлучивања о
огласном простору у листу и да донесе одговарајућа решења како се простор
предвиђен за помен мртвима не би могао користити за скрнављење осећања
ожалошћених, односно за политички мотивисане нападе на покојнике. Главни
уредник и редакц�!
�јски колегиј жале што је до тога дошло у јучерашњем броју „Политике”. Потпуно
независно од тога ко је коме на овим просторима упропастио живот, простор
резервисан за читуље требало би користити онако како се то увек у „Политици”
чинило: за жаљење мртвих. Неко ће, с правом, рећи да су и читуље у којим се
Милошевић оплакује такође дубоко политичке читуље. И заиста, у јучерашњој
„Политици” објављена је, примера ради, читуља у којој се Милошевић назива
„првим човеком који се супротставио страном окупатору”. Наравно да је реч о
дубоко пол!
итичкој поруци и наравно да не мож!
е би�
�
и говора о томе да се, у свету чињеница, Милошевић „први” било коме
супротставио. Али такав је свет читуља, пун најбољих деда на свету,
најплеменитијих мајки и најбољих синова и кћери. О мртвима се у читуљи лепо
говори.
А у „Политици” данас постоји и те како много простора за изражавање
најразличитијих политичких ставова. Историја ће тек изрећи суд о Милошевићевој
ери, али то не значи да ми данас морамо да чекамо суд историје. Наш суд наћи
ћете на предњим страницама листа. Не у читуљи.
Љиљана Смајловић
главни и одговорни
уредник „Политике”
http://www.politika.co.yu/
,
.
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
