Premda je najavljivano da će opelo služiti vladika mileševski Filaret, crkvena služba ipak nije održana. Za razliku od pokojnikovog sina, Marka, udovica Mirjana Marković bila je protiv održanja verskog obreda na sahrani. Iako je većina članova Organizacionog odbora sahrane smatrala da bi bilo neophodno da episkop održi opelo kraj groba pokojnika, koji je kršten u Pravoslavnoj crkvi, predsednik ovog odbora Milorad Vučelić delio je stav udovice i uz tvrdnju da je Milošević bio ateista odlučio da se opelo ipak ne održi.
Samom činu sahrane u dvorištu kuće u Nemanjinoj 41 nisu prisustvovali pravni savetnici Slobodana Miloševića Zdenko Tomanović , Branko Rakić i Miša Ognjenović , njegov dugogodišnji šef kabineta Goran Milinović i sekretarica Mira Dragojlović , dugogodišnji prijatelj i saradnik bankar Borka Vučić , general Nebojša Pavković i još nekoliko penzionisanih generala u uniformama. U dvorište nisu ušli ni funkcioneri JUL-a Ljubiša Ristić i Goran Matić i mnogi drugi.
Markovo pismo ocu
"Ispunio sam ono što si odavno tražio. Vratio si se tamo gde su tvoji Marija i Marko odrasli, na parče svete srpske zemlje, na kojoj se pod pravoslavnim krstom i zvezdom petorkrakom borilo za slobodu. Neka tvoja pogibija bude sveta i poslednja. Neka otrezni srpski narod da nijedan Srbin ne bude izdan i prodan. Umreti za otadžbinu znači živeti.
Ti, nažalost, nisi prvi koji se ovamo vraća izgubivši život, ali kao i svi pre tebe, dobivši rat, pobedivši. Neka tvoja pogibija bude sveta, neka otrezni poniženi i prevareni srpski narod i neka više nijedan srpski rodoljub ne bude izdan, prodan i predan. Sada kad tvoje srce ne kuca, moje samo otkucava. Volim te, oduvek, uvek i zauvek.Tvoj Marko", kaže se u pismu Marka Miloševića.
Mirin oproštaj
"Nisam tu uz tebe u našoj zemlji i našoj kući. Zlikovci koji su te ubili u haškoj tamnici hoće moju glavu, a možda i glavu naše dece. Ubili su te zlikovci koje je ostvarenje naših ideala lišilo privilegija koje su stekli radom drugih ljudi.
U utorak 14. marta smo se venčali, mnogo pre toga 17. marta ljubav započeli. Mart je bio naš mesec i u martu se rastajemo. Iz strašne haške tamnice vratio si se našoj kući, koju si najviše voleo. Zlikovci koji su uzeli tvoj život hoće i moju glavu, možda i naše dece. Ja znam da ćeš biti živ za sve buduće ljude kojima je stalo do hrabrosti. Nije prvi put da najvećeg čoveka likvidiraju najmanji ljudi. Danas je budan ceo srpski narod, a da je polovina Srba bila budna kad je trebalo, ne bi te uhapsili u aprilskoj noći i isporučili na Vidovdan. Već četriri dana plače Srbija za tobom. Da je tako zaplakala pre šest meseci, ti bi bio živ. Objasniću malom Marku (unuku) zašto treba da se ponosi tobom. Čekala sam te pet godina, od sada ti čekaj mene. Tvoja Mira", navodi se u pismu Mirjane Marković.
