Srbi u Hrvatskoj potpuno obespravljeni
Interesovao se, nedavno, Boris Tadić u Hrvatskoj za tamošnje Srbe. Samo je, eto zaboravio da pita domaćine zašto su u njihovim stanovima, kućama i na imanjima i dalje uljezi, zašto ne mogu da dobiju zaposlenje, zašto ih šikaniraju na svakom koraku, zašto im je opasno po život da istaknu svoju nacionalnu i versku pripadnost ili da javno pišu ćirilicom, zašto ne smeju ni da pomisle da se suprotstave, od Hrvata nametnutoj tezi, da su Srbi apsolutni krivci za ratove i da su izvršili agresiju, zašto medijska i društvena antisrpska histerija ne prestaje.
Prošle godine je ubijeno pet Srba, ali niko zbog toga nije uhapšen jer prave istrage i nema. No taj broj je mnogo veći, jer je policija za nekoliko Srba koji su pronađeni mrtvi, ekspresno odlučila da su svi od reda digli ruku na sebe. Registrovano je i 50 fizičkih nasrtaja na Srbe, a upućeniji kažu da ih je bilo 20 puta više. Nijedan od napadača nije bio predmet interesovanja policije i tužilaštva. Da li je nešto od toga Tadić, napomenuo bar. Nije naravno. Više desetina hiljda srpske dece je pokatoličeno, a mnogi Srbi su promenili lična imena jer drukčije tamo ne mogu da opstanu.
Da je našeg predsednika zaista interesovao položaj tamošnjih Srba, otišao bi kod njih bez Mesića i bez TV kamera pa bi s njima razgovarao u četiri oka. Ponekad on i njegovi partijski drugovi izgovore nešto kao o brizi za naše sunarodnike u drugim državama, a i to je samo bestijalno foliranje. Dok su trajali ratovi bili su opozicija, ne Miloševiću, nego srpskom narodu zapadno od Drine i Dunava i njihovim životima.
Ali njih nije briga ni za Srbe na Kosovu. Šta je uradio Tadić za taj deo našeg naroda? Ništa, osim što je njegova sekretarica između dve kafe poslala nekoliko rutinskih jalovih saopštenja kao odgovor na ubistva i druga zlodela koja ne prestaju. Živković, Čedomir Jovanović i drugi sadašnji i bivši aktivisti DS-a traže da se KiM neizostavno preda Šiptarima. Ranije su pričali o podeli Kosmeta tako što bi Srbiji pripalo 10-15 odsto teritorije. Danas pričaju neku drugu priču, ali jasno nam je šta i on i ostali imaju u glavi i šta će na kraju pristati.
