Alarmatni podaci medicinskih ustanova u Srbiji pokazuju epidemiju kancerogenih 
oboljenja 

NATO posejao užas 

Na srpskim prostorima se tokom 78 dana agresije odvijao monstruozan vojni 
eksperiment: vođenje rata sa bezbedne visine, uz municiju sa osiromašenim 
uranom i požarima na hemijskim i elektroenergetskim postrojenjima. Po prestanku 
bombardovanja, vojnički nedvosmisleno je utvrđeno da je agresija NATO-a imala 
sve aspekte radiološko-nuklearnog i hemijskog ratovanja protiv Srbije. 

NATO nije direktno koristio hemijska sredstva i bojne otrove u napadu na 
Jugoslaviju, ali je bombardovanjem ciljanih meta – elektroenergetskih sistema, 
piralenskih transformatora, industrijskih postrojenja i skladišta hemijskih 
sirovina – kao i paljenjem naftnih rezervoara i naftnih postrojenja posredno 
izazivao efekte po posledicama veoma bliske efektima hemijskog rata, ali sa 
produženim delovanjem na živi svet 

piše: Nenad M. Stevanović 

U nekoliko izveštaja relevantnih medicinskih ustanova u Srbiji, uključujući i 
Srpsko lekarsko društvo, lekari dramatično upozoravaju da je povećan broj 
obolelih od raznih vrsta karcinoma i leukemije. Gotovo da ne prođe ni mesec 
dana a da se u stručnim analizama, što domaćim što stranim, pokaže da je Srbija 
po broju novootkrivenih i obolelih od karcinoma među prvima u Evropi. Sumorno 
se predviđa da Srbiji predstoji epidemija karcinoma ali se pri tome ne navode 
stvarni uzroci ove pojave već se daju uopštene ocene da je u pitanju posledica 
tranzicije, embarga, Miloševićevog režima... 

Takođe je u poslednje vreme povećano interesovanje raznih svetskih zdravstvenih 
organizacija pri Ujedinjenim nacijama i raznih evropskih nevladinih 
zdravstvenih organizacija za zdravlje srpskog stanovništva, a posebno dece, uz 
skupljanje podataka o uticaju kancerogenih i genotoksičnih otrova na populaciju 
Srbije. Odakle ovakvo interesovanje i šta je uzrok ovom gorućem problemu, koji 
srpski mediji, najčešće prećutkuju. 

Istorija razaranja 

Nažalost, svaka generacija u Srbiji svedok je ratnih razaranja. Beograd je 
jedina evropska prestonica koja je tokom svog postojanja bombardovana više od 
četrdeset puta. Svaka sila koja se spremala u ratni pohod na Evropu ili Rusiju 
uvek je žestoko udarala po Beogradu. U prošlom veku Beograd je više puta 
bombardovan. Bombardovali su ga Austrougari, Nemci i ''saveznici'' – 
Angloamerikanci. ''Savezničko'' divljačko bombardovanje Beograda i ostalih 
većih gradova u Srbiji na Vaskrs 1944. godine bilo je veoma surovo i nikad do 
kraja nerasvetljeno po broju žrtava. Isti zločinački potpis je Beograd, kao i 
cela naša domovina, ponovo osetio pre sedam godina, 24. marta 1999. god., u 
trajanju 78 dana neprekidnog bombardovanja. Bombardovanje SRJ koje je, 
udruženo, izvršilo 19 članica NATO-a, među kojima Francuska, Nemačka, Španija, 
Velika Britanija, Italija i njihovi evropski sateliti, predvođeni SAD, spada u 
najsramnije stranice evropske i svetske istorije. Ono pre!
 dstavlja sunovrat jedne civilizacije koja sebe smatra lučonošom svetskog 
napretka. 

Sa druge strane, na srpskim prostorima se tokom 78 dana agresije odvijao 
monstruozan vojni eksperiment: vođenje rata sa bezbedne visine, uz municiju sa 
osiromašenim uranom i požarima na hemijskim i elektroenergetskim postrojenjima. 
Po prestanku bombardovanja, vojnički nedvosmisleno je utvrđeno da je agresija 
NATO-a imala sve aspekte radiološko-nuklearnog i hemijskog ratovanja protiv 
Srbije. 

NATO nije direktno koristio hemijska sredstva i bojne otrove u napadu na 
Jugoslaviju, ali je bombardovanjem ciljanih meta – elektroenergetskih sistema, 
piralenskih transformatora, industrijskih postrojenja i skladišta hemijskih 
sirovina – kao i paljenjem naftnih rezervoara i naftnih postrojenja posredno 
izazivao efekte po posledicama veoma bliske efektima hemijskog rata, ali sa 
produženim delovanjem na živi svet. 

Na srpskim prostorima, koji su za NATO-snage bili i svojevrstan poligon, 
ispitivano je novo ubojno oružje, novi načini elektronskog navođenja raketa, 
razorno dejstvo novog eksploziva CL-20, koji je početkom devedesetih godina 
prošlog veka sintetizovan u SAD, a jači je od najsnažnijeg do tada poznatog 
konvencionalnog eksploziva – oktogena. Takođe su na našim prostorima prvi put 
primenjene tzv. meke bombe, punjene kasetama sa elektroprovodljivim vlaknima, 
namotanim na kalemove (popularno zvane “grafitne bombe” ), proizvod visoke 
tehnologije. Pri padu na visokonaponske vodove elektroenergetskog sistema, 
kalemovi ispadaju iz kaseta, razmotavaju se i obrazuju džinovske, 
superprovodljive “paučine” , koje prekrivaju strujne vodove izazivajući kratke 
spojeve uz ogromna, munjama slična električna pražnjenja. Dejstvujući na 
visokonaponske vodove elektroenergetske mreže, ova vlakna dovode do kratkih 
spojeva i do raspada elektroenergetskog sistema. Kad su srps!
 ki inženjeri uspešno rešili problem elektroprovodljivih vlakana, 
transformatori, punjeni piralenskim uljima, uništavani su razornim bombama. 

Planski i smišljeno su gađana postrojenja i skladišta hemijske industrije. 
Bombardovani su objekti u Pančevu, Novom Sadu, Lučanima, Prahovu, Boru, Bariču. 
Usled eksplozije i požara u vazduh, zemljište i vodotokove dospele su ogromne 
količine vrlo otrovnih i po zdravlje opasnih materija: hlorovodonična i 
sumporna kiselina, azotna kiselina, hlor, monomer vinil-hlorid, 
etilendi-hlorid, benzol, piralen, amonijak, dioksini i mnogi drugi teški 
metali, takođe vrlo otrovni, olovo, živa. Oni će dugo biti prisutni u zemljištu 
i predstavljaće potencijalnu opasnost po stanovništvo. 

NATO je agresijom na Srbiju namerno izazvao ekološku katastrofu, ugrozio 
područje sa izvorima nezagađene vode i zdrave hrane, čime je direktno ugroženo 
područje celog Balkana, ali i Evrope. Srbija spada među područja sa najvećim 
brojem mineralnih lekovitih izvora u Evropi. 

Fatalni produkti detonacija 

Gasoviti produkti detonacije, ali i sagorevanja raketnih goriva – baruta, 
sadrže različite gasove kao što su: ugljen-dioksid, ugljen-monoksid, azotovi 
oksidi, cijano-jedinjenja, vodonik, azot, vodu u vidu vodene pare i elementarni 
ugljenik u vidu čađi. Oslobođeni gasovi su sami po sebi zagušljivi i toksični, 
a kada se kombinuju sa produktima sagorevanja određenih hemijskih jedinjenja, 
onda to ima efekte hemijskog rata. 

Eksplozivna punjenja u NATO-ovim bojevim glavama sastoje se od veoma snažnih 
vojnih eksploziva: trotila, heksogena i oktogena. Njima su dodavane energetski 
bogate supstance, kao što je amonijum-perhlorat, amonijum-nitrat, aluminijum i 
magnezijum u prahu u zapaljivoj municiji, ali i fluorni eksplozivi, izuzetno 
otrovna jedinjenja. 

Prilikom razlaganja eksploziva koji sadrže fluor u svom molekulu, kao i 
sagorevanjem čvrstih i tečnih raketnih goriva koja sadrže ove komponente, 
nastaju otrovna, agresivna jedinjenja kao što su: fluorovodonik, 
fluorovodonična kiselina, fluorni oksidi, razni agresivni fluorni radikali, a 
može da dođe i do izdvajanja elementarnog fluora, u uslovima adijabatskog 
razlaganja u toku eksplozije. 

Veoma slične reakcije sa približno istim otrovnim svojstvima oslobođenih 
produkata odvijaju se pri razlaganju hlornih jedinjenja, amonijum-perhlorata, 
npr., koja se u velikom procentu (čak 28%) dodaju punjenjima eksploziva. 

U Pančevačkoj ''Petrohemiji'' namerno je gađan rezervoar sa monomerom 
vinil-hloridom, jedinjenjem koje se koristi za izradu plastičnih masa i koje je 
vrlo otrovno i kancerogeno. Sagorevanjem vinil-hlorida u vazduhu, uz nepotpunu 
oksidaciju, osim oksida ugljenika i čađi, nastaje hlorovodonična kiselina i 
veoma opasno jedinjenje hlora, fozgen, poznato kao bojni otrov. Nad Pančevom se 
tri dana vio gust oblak zagušljivog i otrovnog čađavog dima, u kome su se 
nalazili navedeni produkti sagorevanja, sve dok vetar nije promenio pravac i, 
prema ruskim izvorima, poterao oblak preko cele srednje Evrope na sever, čak do 
Švedske i Norveške. 

Pančevo i Novi Sad su tokom agresije nekoliko puta bili izloženi efektima 
pravog hemijskog rata. Sagorevanjem ogromnih količina nafte i naftinih derivata 
oslobodila se velika količina gasova, koji su trošili kiseonik za svoje 
nastajanje oksidacijom, pri čemu su sa vodom iz vazduha stvarali neorganske 
kiseline od kojih nastaju kisele kiše. U velikim požarima gorele su rafinerije 
nafte, kao i skladišta nafte i naftnih derivata, koji sadrže veliki procenat 
gorivih komponenata – ugljenika i vodonika, ali i benzola. Sadržaj benzola u 
derivatima benzina je oko jedan odsto. U Novom Sadu je u jednom danu iz 
oštećenih rezervoara iscurelo 4.000 tona benzina u zemlju, a osim benzina 
iscurelo je bar 40 tona benzola, koji je jedna od najopasnijih hemijskih 
supstanci, jer je kancerogena, direktno ulazi u organizam preko kože i izazivač 
je benzenske leukemije. 

Požar se desio u blizini vodozahvata regionalnog vodovoda, iz čega se vidi 
namera alijanse da se zatruju izvori vodosnabdevanja stanovništva Novog Sada. 
Slično je bilo kad su goreli naftni rezervoari u Beogradu i Pančevu, ali i na 
drugim područjima u Srbiji. 

Požari na transformatorima 

Veoma opasni po zdravlje stanovništva uz dugotrajne posledice su požari na 
piralenskim transformatorima. Piralenska ulja su genotoksična i ne bi smela da 
se prosipaju u okolinu ni pod kakvim izgovorom. Požari na piralenu stvaraju 
žrtve u bliskoj i daljoj budućnosti, zavisno od količine kumulisanog 
genotoksina u organizmu i količine oslobođenih genotoksina koji su 
nekontrolisano rasejani u životnoj sredini. 

U Novom Sadu i Beogradu gađani su transformatori sa po 150 tona trafo-ulja u 
kome su se kao aditivi nalazili polihlorovani difenili (piralen) izuzetne 
kancerogenosti i mutagenosti. Time je gradu i njegovim žiteljima naneta velika 
ekološka šteta, jer je velika, nedefinisana količina piralena iscurela u 
zemlju. Pored toga, ogromne količine ovog ulja izgorele su i vinule se u 
vazduh. Gašenje požara izazvanog gorenjem piralena (genotoksina) veoma je 
opasan posao i zahteva izuzetno stručno obučenu ekipu vatrogasaca. 

Nad Bežanijskom kosom u Beogradu crni oblak od požara piralena zlokobno je 
stajao više časova sve dok ga košava nije poterala ka severozapadu Evrope. 

Piralen je od 2001. godine zabranjen za upotrebu u Evropi i svi transformatori 
koji sadrže piralen zamenjeni su. Uništavanja piralena je veoma složeno, jer je 
otrovan, kancerogen i izaziva genetske promene (mutagen). Spaljivanje je 
izuzetno skupo i obavlja se u posebnim pećima, uz veliku pažnju da se nijedan 
produkat sagorevanja ne ispusti u atmosferu. A kod nas su piralenski 
transformatori goreli na otvorenom! 

Piralen spada u kumulativne otrove, a ima i sistemske efekte trovanja. Ovi 
efekti trovanja su podmukli i ispoljavaju se u bliskoj ili daljoj budućnosti. 
Što se tiče trenutne toksičnosti, piralen je slabotoksična hemikalija. Njegove 
ključne opasnosti leže u kumulativnim, genotoksičnim i sistemskim efektima. 

Pre sedam godina, 78 dana svakodnevno su goreli otrovni požari u Srbiji i Crnoj 
Gori. Posle tih požara nad Srbijom su padale obilne kiše praćene neobičnim 
električnim pražnjenjem u atmosferi, a padao je i grad neuobičajene veličine, 
veoma čudnih, ćoškastih oblika, koji se teško topio, što je izazvalo sumnju da 
se koristilo neko sredstvo za uticaj na klimu. Ovo je posledica korišćenja 
halogenih jedinjenja jodida i bromida, koja su služila za razvedravanje 
atmosfere, kako bi se lakše pogađali ciljevi u Srbiji i Crnoj Gori. Kiše koje 
su padale posle požara bile su kisele, crne, muljevite, pune čađi i raznih 
kiselih otrovnih produkata gorenja i ostavljale su mastan crn talog na tlu. 

Tokom 78 dana bombardovanja i emisije otrovnih produkata sagorevanja, učinjeno 
je nešto mnogo gore i podmuklije jer se posledice osećaju mnogo kasnije. 
Oslobođeni otrovi su kumulativni, kancerogeni, genotoksični sa produženim 
vremenom delovanja. Nisu li i oni doprineli povećanom broju obolelih od 
karcinoma, kad se zna da su požarom oslobođena jedinjenja tipa dioksina 
izuzetno kancerogena, kad se zna da je piralen takođe kancerogen i mutagen, 
utiče dakle na genetske promene kod ljudi i životinja, kad se zna da su 
oslobođena razna ciklična jedinjenja tokom gorenja nafte takođe izuzetno 
kancerogena i mutagena, i to sve na duži rok. Pogoršano zdravlje stanovništva 
Srbije nije samo posledica povećanog siromaštva i stresa već je ono direktna 
posledica NATO-bombardovanja osiromašenim uranom i namernog izazivanja otrovnih 
požara na hemijskim rezervoarima i postrojenjima. 

  http://www.patriotmagazin.com/media/007.htm


                           Srpska Informativna Mreza

                                sim@antic.org

                            http://www.antic.org/

Одговори путем е-поште