[sim] Nikola Tesla i Matica srpska: DVA DUHOVNA VRHA SRPSKOG NARODA

[ANTIC.org-SNN]

DVA DUHOVNA VRHA SRPSKOG NARODA

Intervju sa Prof. dr Božidarom Kovačekom,  predsednikom Matice srpske

 

Otava – 14. avgust - U 2006. godini obeležavamo 180. godišnjicu od osnivanja Matice srpske i 150. godišnjicu rodjenja svetskog i srpskog genija Nikole Tesle. Tom povodom Matica srpska je izdala knjigu koja nosi naslov Nikola Tesla i Matica srpska, autora prof. dr  Božidara Kovačeka. Iz ove knjige, piše autor, “pažljiv čitalac će moći kroz dokumenta da vidi ili bar da nazre vezni luk izmedju dvaju od duhovnih vrhova srpskog naroda. Moći će da proceni da li u tim odnosima pretežu zvezdani časovi ili tužne oseke.Glavni razlog za nastanak ove knjige je želja da sto više dokumenata oko Nikole Tesle dospe do naučne javnosti, da se jednoj od najvećih ličnosti srpskoga naroda doda pokoji elemenat za puniju biografiju i bogatiji portret. Dodatni razlog  je da se uklone pogrešni stereoti kojima se stavlja znak suprotnosti izmedju dve nacionalne veličine – najveće nacionalne ličnosti i najstarijeg kulturnog društva. Obe ove namene knjige imaju svoj oslonac u bogatom arhivskom fondu  Rukopisnog odelenja Matice srpske.” Tim povodom zamolili smo profesora Kovačeka da nam ukratko kaže i o istorijatu Matice srpske.

 

Duhovno dobro

 

Matica srpska je osnovana 1826. godine. Istina ne u Novom Sadu i ne u sasvim cisto srpskoj sredini, vec u Budimpesti gde je tada  takoreći bilo najvise srpskih intelektualaca i njabogatijih ljudi, “ kaže Kovaček . “ Ne zaboravimo to je trenutak kad je Srbija jos neoslobodjena. To je  Miloseva Srbija koja jos nije drzava. Važnost za srspku kulturu i za srspki narod morao je da nosi onaj deo srpskog naroda koji se nalazio u Austrijskoj imperiji. Zbog toga je Matica srpska osnovana u Budimpešti kao društvo koje treba da širi i unapredjuje i zaštiti srpsku kulturu od opsnosti koja se u to vreme nadvila nad svim slovenskim narodima - od odnarodnjavanja, i da štampa srpske knjige.

Maticu srpsku je 1826 godine osnovalo sedmoro ljudi od kojih su  svi iz nekog drugog dela srpskog naroda, iz Dalmacije, Banata, Peste itd: Gavrilo Bozitovac, Jovan Demetrović, Josif Milovuk, Petar Rajić, Andrija Rozmirović, Georgije Stanković i Jovan Hadžić.

Po  ugledu na Maticu srpsku u toku 19. veka svi slovenski narodi koji su bili unutar Austrijskog carstva osnivaju takve institucije. Tako je odmah posle Matice srpske, 1930. godine osnovana Matica česka. Te institucije su bile i po programu i po imenu iste iako matica u recimo slovačkom jeziku ne znači 'majka pčela' kao što znači u srpskom – kojoj se skuplja med i kojoj se taj med donosi. Razume se, pesnički rečeno reč je o duhovnim dobrima. Dakle, svi slovenski narodi osnivaju svoje matice i taj pokret matica u stvari kod slovenskih naroda u 19. veku čuva njihovu nacionalnu egzistenciju i čuva njihovu nacionalnu kulturu. Samo Rusi nisu imali Maticu jer su imali svoju imperiju i svoju zemlju. “

 

Status Matice srpske

Ako govorimo o njenom statusu, Matica srpska tokom čitavog 19. veka se razvija koa privatno drustvo, razume se bez ikakve pomoći Austrijske države. Ono prikuplja Srbe iz svih krajeva gde su Srbi tada živeli. Karakteristično da se već prve godine od njenog osnivanja, 1826. godine, u nju upisao i Miloš Obrenović. Prof. Kovaček navodi da je, “Milos u nju upisao i svog brata Jevrema, iako znamo da Milošu knjiga previše trebala nije. Jer on se s' knjigom previše družio nije. Ali je shvatio da je to institucija koja može u perspektivi da dovede do procvata kulture srpskoga naroda za koju je on bio svakako zainteresovan. Tokom čitavog 19. veka Matica srpska narasta u jednu veoma snažnu kulturnu instituciju. 1864. godine seli se u Novi Sad da bude bliža etničkom centru – bliže Beogradu i bliže Srbiji tada već oformljenoj kao država. Do dana današnjeg Matica srspka deluje kao privatna institucija, koja ima veluku pomoc od država. Mora da ima, jer su raznorazne države naročito posle Drugog svetskog rata od Matice oduzele ogromna imanja kojima je Matica izdržavala i sebe i srpsku kulturu.”

 

U današnjem trenutku Matica srpska je takodje društvo. Ona je regulisana zakonom Republike Srbije o Matici srpskoj, koji u prvom svom članu kaže da je Matica svojevrsna kulturna, književna i naučna institucija kojom upravljaju njeni članovi. Dakle država i dalje priznaje privatnost Matice srpske.

 

Prof. Kovaček kaže da, “Matica srpska prima članstvo, ne previše masovno. Ima dve kategorije članova. Oni koji se upisuju kao darodavci Matičini, dakle članskim ulogom i oni koji se upisuju kao naučnici jer svoja duhovna dobra donose poput pčela u Matičinu “košnicu”.

 

U ovom trenutku Matica ima oko 3.000 članova. Ona je istovremeno i kulturno i književno ali i naučno društvo. Ima odelenja za književnost i jezik, za scenske umetnosti i muziku, za likovnu umetnost, za drustvene i za prirodne nauke, leksikografsko odelenje i rukopisno odelenje. Ima i naučne časopise koje izdaje pored mesečnog književnog časopisa koji se zove Letopis Matice srpske i koji neprekidno izlazi od samog osnivanja Matice srpske. Jedan od razloga za osnivanje Matice srpske 1826. godine je bio da se održi časopis dve godine pre toga pokrenut, a koji je nažalost dospeo u velike materijane teškoće i koji se onda zvao Serbska letopis.

 

Uz to, kao sto sam napomenuo, izalazi jos sedam naučih časopisa: Jezik danas, Zbornik  Matice srpske za prirodne nauke, za slavistiku, za drustvene nauke, za scensku umetnost i muziku, za filologiju i lingvistiku i za književnost i jezik. Matica, dakle, pokušava da i u današnjem vremenu unapredi kulturu, književnost i pomogne duhovno jedinstvo strpskog naroda i jedinstvo duhovnog srpskog prostora. Tome služi, recimo i biblioteka srpske dijaspore, koju smo ustanovili pre četiri-pet godina unutar Biblioteke Matice srpske, koja broji  tri miliona primeraka i koja je uz Galeriju Matice srpske - koja je velika, moćna zbirka srpske likovne umetnosti 18, 19 pa i 20. veka - ustvari stub dugovne kulture srpskoga naroda.”

 

Knjiga “Nikola Tesla i Matica srpska”

 

Cesto se govorilo kako je Nikola Tesla odbijen dva puta od stipendije Matice srpske. “To je istina,” priznaje prof. Kovaček.  “Tesla je kao završeni student prve godine tehnike u Gracu konkurisao za stipendiju u Matici i nije dobio, jer se Matica opredelila, od trojice kandidata na jednu stipendiju, da stipendiju da izvesnom Aleksandru Tabakoviću iz Arada. Arhitekti koji je bio vec završio drugu godinu studija takodje kao sjajan student a koji je bio sedmo dete jednog berberina. Nikola Tesla je socijalno bolje stajao. Njegov otac je bio sveštenik. Uz to, članovi Upravnog odbora  su zaključili da je možda bolje dati stipendiju nekome ko je iz sredine u kojoj je srpski narod u opadanju, a takva je bila situcaija Srba u tadašnjom Temišvaru, današnjoj Rumuniji, nego nekome ko je iz kompaktne srpske sredine u kakvoj je bio Nikola Tesla.

 

Druga odbijenica je bila u trenutku kada se Nikola javio Matici bez konkursa. Konkurs nije ni bio raspisan jer nije ni bilo stipendijskog mesta. Nikola Tesla to nikad Matici nije  primio za zlo. On je 1902. godine kao svetski priznati naučnik dao članski ulog i dobrovoljni prilog Matici srpskoj i upisao se u Maticu srpsku. 1927. godine je izabran i za počasnog člana Matice srpske povodom njene stogodišnjice. On je održavao izvesne veze sa Maticom srpskom što se vidi iz knjige koja je pokušala da sabere sva dokumenta koja svedoče o Teslinim vezama sa Maticom srpskom pa na taj način i srpskom kulturom u matičnoj zemlji,” rekao je predsednik Matice srpske, Božidar Kovaček u razgovoru za srpski radio program “Susreti ponedeljkom” na CKCU 93.1 FM u Otavi.

 

Prof. dr Božidar Kovaček je redovni profesor Novosadskog univerziteta u penziji. Predsednik je Matice srpske od 1999. godine. Predsednik je Upravnog odbora Sterijnog pozorja i potpredsednik Skupštine Vukove zadužbine. Objavljivao je radove u četrdesetak publikacija, listova i časopia i autor je više od dvanaest knjiga.

 

BOBA BOROJEVIC