ISTRAŽIVANJE: Glas javnosti u saradnji sa agencijom Ipres istraživao kakvi
su stavovi građana Srbije prema proslavi Nove godine i darivanju kod
pravoslavaca Sveti Nikola naš darodavac Na kraju godine, pred svečarskim
lancem proslava, od slavskih (Aranđelovdan i Sveti Nikola) preko
novogodišnje i božićne, pa do Srpske nove godine i Svetog Jovana praznična
groznica nas ne napušta. U takvim okolnosti nija na odmet da se neke stvari
postave na pravo mesto Naime, svuda u hrišćanskom svetu, i kod pravoslavaca
i kod rimokatolika, prvo dolazi Božić, pa Nova godina. Nažalost, samo se kod
nas čestita na sledeći način: "Srećni Novogodišnji i Božićni praznici", a
pravilno bi bilo obrnutim redosledom. U sklopu proslave Nove godine spada i
kićenje jelke, međutim, jelka se kiti kod katolika za rimokatolički Božić, a
ne za Novu godinu. Dok jelovo drvo kod rimokatolika simbolizuje Bogomladenca
Hrista, kao badnjak kod Srba, trebalo bi istaći da jelka za Novu godinu u
Srbiji ne bi trebalo da ima nikakav značaj. Običaj proslave kalendarske Nove
godine (po građanskom kalendaru) prvi među pravoslavnim narodima počeli su
da slave Sovjeti, kada su osvojili vlast i srušili carstvo. Ako ovome dodamo
i činjenicu da se u Srbiji, sa sve više goleti, nemilosrdno poseče na
hiljade mladih stabala, koja se potom bacaju na đubre, trebalo bi samo
ispoštovati lep pravoslavni običaj kada se za srpski Božić unosi u domove
badnje drvo, koje predstavlja samo jedna grana, ili grančica hrasta koji i
posle Božića ostaje na svom mestu da ponosno raste. Da se stvari, ipak,
pomeraju u pravom smeru pokazuje podatak iz naše ankete da 57,32 odsto
građana Srbije veći značaj pridaje proslavi Božića dok 14,09 odsto
favorizuje Novu godinu. Za 25,03 odsto građana Srbije ova dva praznika
podjednako su važna. U situaciji, kada u Srbiji 18 odsto žitelja pripada
nacionalnim manjinama, razumljivo je što trećina stanovnika ili favorizuje
Novu godinu ili pak, po njima nema razlike između praznovanja Božića i Nove
godine.
*UZORAK TELEFONSKE ANKETE*
Ispitivanje javnog mnjenja Srbije obavljeno je telefonskim putem u periodu
od 16. do 20. 12. 2006. godine. Anketom je bilo obuhvaćeno 731 ispitanika
starijih od 18 godina. Anketirani su žitelji u sledećim mestima: Beogradu,
Pančevu, Boru, Negotinu, Sokobanji, Despotovcu, Požarevcu, Šapcu,
Kragujevcu, Ćupriji, Velikoj Plani, Zrenjaninu, Jagodini, Apatinu, Novom
Sadu, Rumi, Sremskoj Mitrovici, Subotici, Smederevskoj Palanci, Loznici,
Valjevu, Gornjem Milanovcu, Nišu, Smederevu i Leskovcu.
Anketa je obuhvatila četiri problemska pitanja i dva demografska. U anketi
je učestvovalo 47,47 odsto muškaraca i 52,53 odsto žena. Anketom je bilo
obuhvaćeno 3,97 odsto građana Srbije koji su u starosnoj dobi od 18 i 19
godina, dok je najviše ispitanika bilo zastupljeno u starosnoj dobi između
40 i 49 godina 25,99 procenata. U anketi je učestvovalo 12,18 odsto građana
u starosnoj dobi između 20 i 29 godina, kao i 15,18 odsto građana u dobi
između 30 i 39 godina. U anketi je takođe učestvovalo 25,85 odsto građana
koji imaju više od 50 a manje od 59 godina i 16,83 odsto starijih od 60
godina.
Anketa je pokazala da je 59,64 odsto građana Srbije znalo da je kićenje
jelke rimokatolički običaj, dok je 32,01 odsto građana prvi put čulo za ovaj
podatak. O našoj "neobaveštenosti" građenoj u komunističkom periodu govori i
podatak da pravoslavnoj deci poklone donosi Božić Bata i to je izjavilo
47,88 odsto građana, dok je trećina građana znala da pravoslavnoj srpskoj
deci poklone donosi Sveti Nikola (31,74 odsto). Naime, Božić Bata je plod
pogrešnog tumačenja pesme koja se peva dok se okreće sveti hleb i lomi
česnica na Božić. U ovoj pesmi čiji početak glasi "Božić, Božić Bata, nosi
kitu zlata, da pozlati vrata..." . Ovde "bata" nije imenica, nego prezent
glagola "batati", što prema tumačenju pravoslavnih publicista, znači
"stupati, koračati". Tako da, Božić korača i dolazi da bi nam doneo radost i
zlatom te radosti pozlatio kuću do krova i sva srca ispunio zlatnom milošću.
Tražeći odgovor zašto i danas mnogi Srbi zapostavljaju prelepe srpske
običaje, upitali smo građane da procene u kojoj smo meri zapostavili
pravoslavno vaspitanje naše dece i dobili odgovor da to činimo u velikoj
meri, sa 43,36 odsto glasova. Da je to tačno potvrdili su i rezultati ankete
jer je među onima koji su favorizovali Božić Batu i Deda Mraza kao
darodavace pravoslavne dece bilo najviše onih koji pripadaju delu populacije
mlađe od 30 godina. Na drugom mestu je odgovor da pravoslavno vaspitanje
dece zapostavljamo onoliko koliko nam je to savremeni život nametnuo, sa
44,46 odsto glasova. Samo je 3,69 odsto naših građana izjavilo da nismo
zapostavili pravoslavno vaspitanje naše dece.
Ukupno posmatrano, još uvek smo na putu da se priberemo i vratimo našim
prastarim i svetlim običajima i da umesto Deda Mraza ponovo u domove uvedemo
Svetog Nikolu da uz pomoć bate i seke, očeva i majki, deka i baka darivamo
jedni druge. nVinko Đurić i
Istraživački tim Glasa
__________________________________________________
Do You Yahoo!?
Tired of spam? Yahoo! Mail has the best spam protection around
http://mail.yahoo.com
