OSTVARUJE SE STARI ŠIPTARSKI SCENARIO
Pad makedonske vlade mogao bi biti inicijalna kapisla nove krize u regionu i početka ostvarenja dugogodišnje priče o formiranju "države svih Albanaca". Naime, već više od 100 godina aktivno se radi na stvaranju takozvane "velike Albanije", koja bi pored matične države obuhvatala Kosovo i Metohiju, jug centralne Srbije, zapadnu Makedoniju, severozapad Grčke i veliki deo Crne Gore. U tom cilju, nepunih mesec dana posle nelegalnog proglašenja nezavisnosti Kosova, Demokratska partija Albanaca (DPA) namerno je izazvala krizu, a zatim i pad vlade u Skoplju. Ta stranka napustila je vladu, jer im makedonski premijer Nikola Gruevski nije uslišio šest zahteva. Zahtevi DPA su bili: donošenje zakona o upotrebi albanskog jezika, zakona o statusu boraca takozvane oslobodilačke narodne armije, priznavanje državnosti Kosova i proporcijalna zastupljenost Albanaca u administraciji, kao i upotreba albanske zastave. Gruevski jednostavno nije mogao Albancima da obezbedi "državu u državi", pa je DPA krenuo na destabilizaciju države. Zvezdice na zastavi Kosova Plavi barjak sa žutom mapom Kosova slikovito predstavlja državu u koju bi ušlo šest regiona. Zvezdice inače simbolizuju teritorije. Jedna je simbol Kosova, druga Albanije. Treća zvezdica simbolizuje "istočno Kosovo", odnosno tri opštine sa jugoistoka Srbije - Bujanovac, Preševo i Medveđa, sa opštinama Topličkog kraja - Kuršumlijom i Prokupljem. Sledeća zvezdica označava "Iliridu" ili zapadnu Makedoniju, peta predstavlja Ćamriju, odnosno južni Epir u Grčkoj, dok je šesta Maljesija ili severoistočni deo Crne Gore i deo centralne Srbije sa Raškom oblašću, koju nazivaju "istorijsko Kosovo". S druge strane, sad postoji opasnost od proširenja krize i van granica Makedonije što govore i sve češća upozorenja koja stižu iz Crne Gore. Predrag Popović, predsednik Narodne stranke, nakon pada vlade u Skoplju, kaže "da ubrzo očekuje krizu i u Crnoj Gori". - Na delu je realizacija projekta Prizrenske lige o stvaranju velike Albanije. Sve se odvija u fazama. Nakon proglašenja jednostrane nezavisnosti Kosova, sledeća faza, po ovom projektu, jeste Makedonija, a svedoci smo da se scenario obistinio. Sledeći smo mi u Crnoj Gori - objašnjava Popović. Pritisak na Makedoniju Oficijelno Skoplje još nije priznalo nezavisnost Kosova. Međutim, to će pre ili kasnije, pod sve izraženijim pritiskom Zapada, ali i 25 procenta makedonskih Albanaca, sigurno morati da učini. Profesor Pravnog fakulteta u Skoplju dr Biljana Vankovska smatra da se kršenjem međunarodnog prava, odvajanjem Kosova od Srbije i davanjem ekskluzivnih prava Albancima na samoopredeljenje zagovara stvaranje etnički čistih država na Balkanu i nagoveštava početak opasnih procesa, koji, po principu spojenih sudova, sigurno neće mimoići ni Makedoniju. On obrazlaže da je plan Albanaca da izazovu kriznu situaciju u Crnoj Gori tako što će tražiti nezavisnost opštine Tuzi zajedno sa opštinom Ulcinj. Popović tvrdi da će Albanci insistirati na teritorijalnoj autonomiji dela Crne Gore koja je naseljena albanskim življem. Politički analitičar Vinko Đurić nije optimističan i smatra da situacija u Makedoniji može biti inicijalna kapisla nove krize u regionu. Faze stvaranja nove "države" Strategija stvaranja sopstvene države od delova država na Balkanu, na kojima žive Albanci, pod nazivom velika Albanija, definisana je još 1878. godine kad je održana prva Prizrenska liga. Cilj Albanaca po Memorandumu je njihovo ujedinjenje u jednu jedinstvenu samostalnu albansku državu. Ključni novi dokumenti koji su definisali i "opravdali" koncept stvaranja "velike Albanije" su: Memorandum Foruma albanskih intelektualaca Kosova od 26. oktobra 1996. godine i Platforma za rešenje albanskog nacionalnog pitanja Albanske akademije nauka iz Tirane, koja je napisana u leto 1998. godine. - Mislim da je ovo ostvarenje scenario Andreasa Cobela (bivši ambasador Nemačke u Srbiji). Ako se zapali situacija u Makedoniji vrlo je moguće da će se kriza preko Zapadne Makedonije rasplamsati i na Crnu Goru. Najavu toga već imate jer su Albanci u Crnoj Gori odlučili da bojkotuju prvi krug izbora, dok im se ne ostvare neka njihova prava - objasnio je on. Đurić dodaje da oružani sukobi nisu izvesni u skorijem vremenskom periodu, jer su Albanci pronašli sistem da dobiju ono što žele mirnim putem. - Sada neće biti oružanih sukoba, ali su oni vremenom mogući. Prvo će se to svetom proneti kao međunarodni problem, a onda može svašta da se desi - zaključlio je Đurić. http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=9875
