Preti nam rekordna inflacija iz 2005.
Mere monetarne politike iscrpljene, zbog politike nema dovoljno investicija, država je rasipnička, a monopoli rade šta hoće, tvrde ekonomisti BEOGRAD - Prošlog meseca cene su povećane za 1,5 odsto, od početka godine 2,8 odsto, a samo za dva dana aprila poskupeo je hleb na 38 dinara i benzin prešao rekordnih 100 dinara. Skočila je od 1. aprila i cena gasa, za čak petinu, zasad samo za toplane, što će se verovatno posle lokalnih izbora prevaliti na cene grejanja za domaćinstva. Ako se taj tempo poskupljenja nastavi postoji opasnost da se ne ostvari projektovana inflacija od 6,5 odsto za ovu godinu. Prema poslednjim statističkim podacima poljoprivredni proizvodi su za godinu dana skočili za 35,5 odsto, pa tako hleb plaćamo 40 odsto više, a mleko, sir, kajmak i ostale mlečne proizvode najmanje za četvrtinu skuplje. Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište, smatra da će ovo biti inflatorna godina i da postoji velika šansa da nadmašimo 2005. kada je inflacija dostigla rekordnih 17,5 odsto. Prema njegovim rečima, mere monetarne politike za obuzdavanje inflacije su iscrpljene, obavezne rezerve banaka su 70 odsto, a eskontna kamatna stopa je već previsoka. Stevanović, međutim, nije mogao da prognozira za koliko će prosečna plata u Srbiji od 30.000 dinara biti realno obezvređena do kraja godine. „Zbog sadašnje političke nestabilnosti investitori su skeptični, to stvara veliku neizvesnost i loše privredno okruženje za biznis“, kaže Stevanović. Uz nedovoljno investicija, kao drugi razlog za rast cena on navodi rasipnički nastrojenu državu, koja previše troši. POSKUPLJUJE GREJANJE „Beogradske elektrane“ tražiće od Skupštine grada korigovanje cene grejanja. Trenutna cena grejanja u Beogradu po kvadratnom metru poslovnog prostora je 43,8 dinara sa PDV-om i poslednji put je korigovana 1. februara 2007. godine, a od tada je kilogram mazuta poskupeo za 9,76 dinara. „Beoelektrane će u najkraćem roku uputiti Skupštini grada Beograda analize uvećanih troškova proizvodnje i isporuke toplotne energije, kao i uticaj viših cena gasa, mazuta i struje na ukupno poslovanje preduzeća“, navodi se u saopštenju. NISMO MONOPOLISTI Na opasku da je u Hrvatskoj i pored tamošnje suše mleko jeftinije, Petrović odgovara da njihove mlekare seljaku plaćaju za isporučeni litar 33 evrocenti, a država još 15 evrocenti. „Mi dajemo 35 centi, a država premiju od dva centa“, napominje Petrović, koji odbacuje tvrdnju da su monopolisti. Zbog rešenja Antimonopolske komisije da imaju dominantan položaj na tržištu i da su ga zloupotrebili, poveli su spor pred Vrhovnim sudom da bi dokazali da to nije tačno.. - Smatram i da bi za obuzdavanje inflacije bilo dobro da izbacimo iz upotrebe dinar. Evro bi za početak trebalo da bude paralelna valuta i za par meseci tržišne utakmice dinar bi nestao iz upotrebe - tvrdi naš sagovornik. Rast cena, dodaje Stevanović, podstiče i naša zatvorena privreda, sa velikim brojem monopola koji mogu da rade šta hoće. On upozorava da su nafta, gas i hrana poskupeli u svetu, ali da ni u jednoj zemlji EU, koja nije u nekom usponu, inflacija nije veća od tri do četiri odsto, dok je u Srbiji 11 odsto. „To je najbolji dokaz da nešto ne štima u ovoj državi“, zaključuje saradnik Centra za slobodno tržište. Rast energenata i uticaj tih većih troškova na poslovanje još nije bio predmet analize u „Salfordu“ koji drži pet mlekara u Srbiji, zatim „Bambi - Banat“ i „Knjaz Miloš„. „Zbog skupe sirovine u januaru i februaru smo imali gubitak. Cena sirovog mleka porasla je od avgusta do decembra prošle godine za 70 odsto, a cene mleka koje prodajemo za samo 25 odsto. Čekamo rezultate poslovanja za mart, koje će biti poznato nakon predaje PDV-a polovinom aprila i tada ćemo videti šta ćemo raditi“, kaže Slobodan Petrović, direktor „Salforda“. Prema njegovim rečima, ponovo će kao i prošle godine cenu mleka i mlečnih proizvoda odrediti da li će godina biti dobra ili će rod kukuruza, soje i ostale stočne hrane biti znatno umanjen zbog suše ili prevelike kiše. Nikola Pavičić, predsednik i generalni direktor „Sintelona“, ne spori da će više cene energenata povećati troškove poslovanja, ali, kako kaže, to ne mora uvek da prati i povećanje cene roba. „Vlasnik privatne firme u Nemačkoj ima čak veće troškove energije, skupu radnu snagu i veće određene poreze i opet je konkurentan na tržištu jer ide na niže troškove. Naša preduzeća nisu konkurentna, ne zbog skupih energenata, nego zbog lošeg menadžerskog tima, neorganizovanosti i drugih propusta u vođenju firme, smatra Pavičić. On naglašava da privrednici u Srbiji plaćaju nižu cenu goriva i gasa u odnosu na firme u regionu i zemljama EU, ali im to ipak ne pomaže da budu konkurentniji. Autor: Z. <http://www.glas-javnosti.co.yu/autor/102> Mihajlović http://www.glas-javnosti.co.yu/
