Tražnja stanova na srpskom tržištu raste daleko brže od ponude Krov nad glavom sve skuplji zbog kredita
Oko 70 odsto kupovina se finansira pozajmicama od banaka. Univerzitetsko selo od 1.788 stanova neće oboriti sada već prosečnu cenu kvadrata od 2.000 evra BEOGRAD - Cene nekretnina u Beogradu, ali i širom Srbije poslednjih meseci ne prestaju da rastu, tako da tarifa od 2.000 evra za kvadrat stambenog prostora na Novom Beogradu ili na Dorćolu više ne predstavlja izuzetak, već „pravilo“. Ovakvu situaciju, koja traje već duže vreme, stručnjaci objašnjavaju nedostatkom ponude kvalitetnih stanova i ogromnom potražnjom, podgrevanom sve dostupnijim dugoročnim stambenim kreditima. Prema rečima Nemanje Miljkovića iz agencije za nekretnine „Kapital haus“, kupovine finansirane stambenim kreditima trenutno učestvuju sa čak 60 do 70 odsto u ukupnom broju transakcija. Ostatak prodaja realizuje se po starom principu prodaje većeg porodičnog stana radi kupovine dva manja, a u poslednje vreme sve je više kupaca koji su dobili otpremnine posle privatizacije preduzeća u kojem su radili, ali i onih koji su posedovali hektare zemljišta pored autoputa i prodali ih da bi kupili nekretnine u centru grada. - Trenutno je na tržištu zatišje, pošto su početkom godine rasprodati praktično svi stanovi u pretprodaji i to po cenama koje su neretko dostizale 1.600 do 1.700 evra. Da je tih stanova i preostalo, njihova cena bi već u sivoj fazi dostigla 2.000 evra. Novi veći talas kupoprodaja očekuje se za nekoliko meseci, kada se završi nova grupa zgrada za prodaju - objašnjava Miljković. Zanimljivo je, inače, da stari stanovi koštaju isto koliko i novi, iako je razlika u kvalitetu često velika. Bez obzira na to što kupci preferiraju novogradnju, čini se da tržišni principi ne deluju kod kupoprodaje starih stanova, jer cene ne padaju. MONDENSKO NASELJE Za one kojima je cena poslednje za šta pitaju kada biraju stan, Senjak i Dedinje i dalje predstavljaju omiljeno odredište. Pri tom, Ulica Augusta Cesareca važi za najtraženiju lokaciju, bar ako je suditi po cenama. Naime, za stan od 75 kvadrata na ovoj lokaciji treba platiti „samo“ 400.000 evra, odnosno 5.333 evra po kvadratnom metru. Ako je za utehu onima koji bi „po svaku cenu“ da se presele u ovo mondensko naselje, ali „po ovu cenu“ ipak ne mogu, na Dedinju je moguće naći stanove i za 2.700 evra za kvadrat. - Tu nema nikakve logike. Vlasnici starih stanova i dalje traže onoliko novca koliko im treba ili koliko su čuli da je neko u kraju dobio za svoj stan i ne obaziru se na razliku u kvalitetu i opremi stana. S druge strane, i kupci su nekad nerealni. Većina prodatih stanova sada košta od 100.000 do 150.000 evra, ali ima klijenata koji za taj novac traže trosoban stan u krugu dvojke u najužem centru Beograda, iako tu ne mogu da dobiju više od 50 kvadrata - kaže Miljković. Prema njegovim rečima, većina kupaca ima na umu konkretnu lokaciju na kojoj bi hteli da kupe nekretninu i nisu spremni da razmotre druge opcije, čak i kada je u pitanju dobra prilika za investiranje. Tako, primera radi, kupci koji traže lokaciju u centru, uglavnom neće da pogledaju stanove na ne tako dalekom Dorćolu, iako će cene na toj lokaciji znatno porasti za nekoliko godina kada se tamo izgradi marina. Inače, trenutno je najpopularnija lokacija Novi Beograd, gde cene često prelaze 2.000 evra po kvadratu. U blizini bloka 67, u kojem se gradi veliko naselje za predstojeću Univerzijadu, cene stanova su drastično skočile, pa se u okolnim blokovima stanovi od 40 do 45 kvadratnih metara prodaju po cenama koje dostižu i 95.000 evra. Ovo predstavlja paradoks, pošto je jedna od namera gradskih vlasti bila da se izgradnjom Univerzitetskog sela od 1.788 stanova obori cena nekretnina u Beogradu, a ne da poraste. Međutim, kada ovi stanovi budu stavljeni u promet posle održavanja Univerzijade naredne godine, oni prema Miljkoviću, najverovatnije neće značajnije uticati na tržište, pošto je najveći deo već sada prodat, odnosno unapred namenjen raznim klijentima, kooperantima i drugim licima koja su uključena u ovaj projekat. Na Novom Beogradu je postala praksa da čim se na nekoj lokaciji otvori neki sportski objekat ili tržni centar, cene okolnih stanova naglo porastu. Tako je prvo bilo sa „Beogradskom arenom“ pa sa „Merkatorom“ i „Delta sitijem“, a poslednjih mesec dana i sa lokacijom na kojoj teniser Novak Đoković planira izgradnju sportskog kompleksa. Stručnjaci predviđaju da će se ovakvo stanje nastaviti sve dok ponuda novih kvalitetnih stanova drastično ne poraste, odnosno dok veliki investitori ne zamene male preduzimače. Pomak u tom pravcu mogao bi da dođe sa verovatno najmanje očekivanog mesta - iz Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj. Naime, EBRD je nedavno utvrdio da u zemljama Balkana postoji veliki disparitet između ponude i potražnje rezidencijalnih nekretnina, zbog čega je predložio osnivanje investicionog fonda od 150 miliona evra iz kojeg bi se finansirala izgradnja kvalitetnih stanova za srednji sloj, koji bi se prodavali po umerenim cenama. Najveći deo sredstava za fond obezbedile bi poslovne banke, kojima bi to bila sigurna investicija, s tim što je dugoročni cilj projekta da cene nekretnina na Balkanu dovede u primereniji nivo i da podigne kvalitet rezidencijalne izgradnje. http://www.glas-javnosti.co.yu/
