Хрватска износи Милошевићеве аргументе Заступници хрватске тужбе критиковали одлуку Суда да се огласи ненадлежним по тужби Србије против земаља НАТО-а
Правни заступници Хрватске критиковали су јуче Међународни суд правде пред којим се спор води због његове одлуке да се огласи ненадлежним за тужбу коју је против земаља НАТО-а због бомбардовања 1999. године поднела Србија. Британски адвокати Џејмс Крофорд и Филип Сендс, довели су у питање све ставове Суда у „НАТО случају” када се Суд огласио ненадлежним правдајући такву одлуку чињеницом да у време подношења тужбе СРЈ није била чланица УН, а самим тим није имала ни могућност да буде странка у спору пред Судом. Како у разговору за „Политику” каже главни правни заступник Србије др Тибор Варади, тиме је Хрватска стала на позиције Милошевићеве владе. Југославија је, како је јуче истакнуто, „на неки начин” остала чланица УН, односно земља везана међународним уговором што је тврдила и тадашња влада (1999), а Хрватска није пропустила ниједну прилику да се томе жестоко не противи. Да ли је за вас излагање хрватских заступника било неочекивано? То је крупан обрт, за нас донекле неочекиван, искључиво мотивисан потребама спора јер су очигледно свесни тога да би ставови Суда у „НАТО спору” ишли у корист Србије. Ја сам очекивао да ће тражити неки начин да се усагласи одлука у „НАТО случају” са њиховим досадашњим захтевима. Међутим, они су директно напали ту одлуку јер изгледа нису имали избора. Надам се да ће Суд остати на свом ранијем становишту да Југославија није била чланица УН. Било би мало необично да нема надлежности ако је Србија тужилац, а има ако је Србија тужена страна. Зашто не може да се повуче паралела између спора са БиХ и Хрватском на чему инсистирају Хрвати? Као што је њима највећи проблем одлука по тужби Србије против НАТО земаља, нама је највећи проблем одлука о босанској тужби када се Суд огласио надлежним. Међутим, ми имамо више разлога да тврдимо да постоји разлика. Статус Југославије 1996. године, када се Суд огласио надлежним да расправља о тужби БиХ против СРЈ за геноцид, био је још нејасан и то је Суд после и потврдио. Одлука у спору са БиХ се заснивала на претпоставци да је Југославија чланица Статута Суда, а у „НАТО одлуци” је Суд утврдио да је Југославија постала чланица Статута 1. новембра 2000. године. Суд је заиста 1996. године имао неупоредиво мање информација него што је имао 2000. године када је тадашња СРЈ, данас Србија, постала чланица УН, а тиме и Статута Суда. Колико има истине у хрватском аргументу да би Србија била у тежем положају да је Милошевић евентуално осуђен у Хашком трибуналу? То је занимљива изјава, али ја не верујем да би било шта било другачије. То је само хипотеза и нагађање. Како коментаришете неке ставове у Србији да је било боље прихватити надлежност Суда и ући у спор са Хрватском јер у противном може да изгледа као да смо криви, али избегавамо одговорност? Ако је једна земља тужена за геноцид онда је разумно и разборито да се користе сва могућа правна средства, а питање надлежности Суда је једно од тих правних средстава. Што се тиче разјашњавања шта се дешавало у Хрватској, врло значајну улогу је одиграо Трибунал који никога није ни оптужио за геноцид у овој бившој југословенској републици. Према томе није МСП једини суд који је позван да утврђује истину. Трибунал има један раширенији механизам и он се тиме бави дуже од десет година. Не би било сасвим одговорно да један озбиљан аргумент, као што је истицање приговора ненадлежности Суда, земља која је тужена пропусти. То би било противно логици одбране интереса земље. Ако се Суд огласи надлежним почиње расправа о наводима из хрватске тужбе. Србија је у том случају најавила противтужбу? Као што не би било одговорно не покренути питање надлежности, исто тако не би било одговорно да се упоредо са спорењем о надлежности земља не припрема за другу фазу, ако до ње дође. Онда би се оспоравали хрватски наводи и припремала противтужба. При Министарству иностраних послова постоји правни тим који се бави овим питањима. Да ли ће се подићи противтужба, то је политичка одлука. Судским већем председава исти судија као и у случају са БиХ, Розалин Хигинс, да ли то може да буде од утицаја на одлуку? Њен мандат је још годину дана што значи да остаје до изрицања пресуде. Сви чланови Суда суде по савести и професионалном мишљењу. Мислим да личности ту немају кључну улогу, а и да имају не бих вам то рекао Када се може очекивати одлука? Логично би било на јесен. Ако се огласи ненадлежним то је крај серије спорова пред овим Судом. Ако би се огласио надлежним, онда би позвао Србију да одговори на тужбу Хрватске и то би било истовремено шанса да се подигне и противтужба. Расправа би у том случају најраније могла да почне за годину, можда и две. Јелена Церовина ------------------------------------------------------------- Унутрашња политика као једина сврха Изјава министра Вука Јеремића да је Хрватска спровела етничко чишћењеСрба у акцији „Олуја”, хрватски шеф дипломатије Гордан Јандроковић, не само што је осудио, већ је додао да га „посебно брине то што је господин Јеремић дошао у Загреб једино и искључиво из унутрашњополитичких разлога”. Према анализи Горана Свилановића, све што се изговори јавно у региону, Европи, Израелу, САД или било којој другој земљи, представља изјаву из унутрашњополитичких разлога. – Наравно да је Јеремићева изјава из унутрашњополитичких разлога, али ништа мање него што је Јандроковићева или Санадерова изјава зарад унутрашње политике Хрватске. Не постоји нека друга политика јер се све ради зарад унутрашње политике – објашњава бивши шеф дипломатије и додаје и да би добросуседске односе требало успоставити зарад унутрашњополитичких разлога. http://www.politika.co.yu/
