У Сребреници страдало мање Бошњака, а српске жртве нико не броји
ponedjeljak, 23 novembar 2009 18:56 Фокус <http://in4s.net/x/index.php?option=com_mailto&tmpl=component&link=aHR0cDovL2luNHMubmV0L3gvaW5kZXgucGhwP3ZpZXc9YXJ0aWNsZSZpZD0xNDIyNyUzQTIwMDktMTEtMjMtMTgtMDEtMzgmb3B0aW9uPWNvbV9jb250ZW50Jkl0ZW1pZD0yNzU=> El. pošta <http://in4s.net/x/index.php?view=article&catid=86%3Asrpska&id=14227%3A2009-11-23-18-01-38&tmpl=component&print=1&page=&option=com_content&Itemid=275> Štampa <http://in4s.net/x/index.php?view=article&catid=86%3Asrpska&id=14227%3A2009-11-23-18-01-38&format=pdf&option=com_content&Itemid=275> PDF Подаци о броју страдалих људи на подручју Сребренице у периоду од 1992. до 1995. године, предочени у "Босанском атласу ратних злочина", потпуно су непоштени и сврха им је обмана јавности. Ово је наведено у анализи недавно промовисаног Атласа, који је припремио такозвани Истраживачко-документациони центар под диригентском палицом Мирсада Токаче. "Босански атлас ратних злочина" анализирао је Стефан Каргановић, предсједник холандске невладине организације "Историјски пројекат Сребреница". Он је објаснио да атлас представља системско игнорисање штете и жртава на националној основи, те нагласио да су српске жртве невидљиве, а да су једине признате бошњачке. Каргановић је рекао да се у Атласу наводи да је на простору Сребренице нестало и убијено укупно 7.364 Срба, Хрвата и Бошњака, од чега је 4.256 убијених Бошњака, а несталих и убијених Срба је око 430. - Видљиво је упорно стремљење аутора Атласа да се коначна цифра за овај политички најбитнији регион што више приближи магичном броју од осам хиљада жртава. У ту сврху позивају се у помоћ и српске жртве, њих преко 400, које су овдје признате и више од 2.673 Бошњака, за које се каже да су нестали - казао је Каргановић, те додао да број од око 4.200 убијених Бошњака треба рашчланити на заробљенике, који су били погубљени у јулу 1995. године, на жртве ратних дејстава током пробоја колоне 28. дивизије према Тузли након што су Сребреницу 11. јула заузеле српске снаге, као и на лица која су на разне начине и из разних других узрока настрадале у периоду од почетка сукоба 1992. године па до 11. јула 1995 године. Недоумице у вези с бројем жртава у Сребреници, каже Каргановић, појављују се и када се ови подаци упореде с информацијама за сребренички крај, која се налази у посебној рубрици "Сребреница - мјесто страдања" на Интернет презентацији ИДЦ, гдје се наводи да је у Сребреници од 1992. до 1995. године укупно убијених и несталих 8.845. - На чудан начин нестало је око 1.600 жртава. Да ли за ову корекцију постоје озбиљни научни разлози, или се то догодило у функцији стицања кредибилитета одбацивањем неодбранљивих ставова како би се бар сачувало језгро званичне сребреничке тезе, питање је на које ми тренутно немамо поуздани одговор. Интересантно је да је по овој табели од 1992. до 1994. године у сребреничком крају погинуло око двије хиљаде људи, што отвара питања гдје се и како ти људи воде, гдје су они били сахрањени и какве су мјере предузете да посмртни остаци тих лица не заврше у Меморијалном центру Поточари, гдје би они били неистинито приказани као жртве геноцида у јулу 1995. године - казао је Каргановић. Он је казао да коришћење категорије несталих може да послужи само замагљивању, а никако разјашњавању, чињеница. - Када од 4.256 убијених Бошњака одузмемо око двије хиљаде за коју се и војни вјештак Тужилаштва Хашког трибунала, Ричард Батлер, слаже да би могла представљати број погинулих у ратним дејствима приликом повлачења колоне према Тузли, онда добијамо број од око 2.200 који је много реалнији и ближи форензичким доказима из масовних гробница - казао је Каргановић, те додао да на основу анализа списка жртава Сребренице, Токачи не може дати прелазну оцјену. Он каже да у Атласу није наведен нити један инцидент гдје су била нападнута или уништена српска села и засеоци сребреничког краја. Уништени вјерски објекти У студији покојног професора Слободана Милеуснића, "Духовни геноцид, 1991-1995" наведено је да су српске светиње и остали историјски споменици, који се налазе на територијама што контролишу хрватске и муслиманске снаге, неприступачне и њихова судбина је неизвјесна, тако да је број од 212 порушених и 367 оштећених цркава још увијек непотпун. Стефан Каргановић наводи да је професор Милеуснић објавио слике порушених и оштећених православних вјерских објеката у БиХ, о којима пише, уз кратки опис штете који је врло сличан приступу, који у свом Атласу користи Токача. - Ако полупани прозори квалификују џамију у Бановић селу да у овом Атласу буде споменута, с каквим оправдањемТокача приказује само десетак од укупно 579 разорених и оштећених православних вјерских објеката у БиХ, које је евидентирао професор Милеуснић - запитао је Каргановић. Komentari (1)add comment
<<image001.png>>
<<image002.png>>
<<image003.png>>
<<image004.gif>>
