ГДЕ ЈЕ ЂЕНЕРАЛ ДРАЖА?

2010-04-26 22:27:07.0 Милослав Самарџић 

Прошло је више од годину дана откако је Српска народна одбрана из Чикага - 
најстарија српска организација у Америци - понудила награду од 100.000 долара 
за проналажење земних остатака ђенерала Драже Михаиловића. 

''Сада, овог марта 2009. године, време је да крајњи пут упитамо НАШУ државу 
Србију - то смо до сада неколико пута чинили преко министарстава и министара 
али безуспешно - да ли и ви сакривате гробно место ђенерала Драгољуба 
Михаиловића? Ми више другог избора немамо, наша деца овде и ваша деца тамо у 
отаџбини морају да почну да уче историју онаква каква је она заиста и била'' - 
писало је поред осталог у образложењу.

Одавно једна вест из српске емиграције није изазвала толику пажњу јавности као 
овај проглас и понуда Српске народне одбране. Штавише, ускоро је уследила и 
реакција државних установа. После месец дана, већ крајем априла 2009. године, 
основана је, како су је назвали, ''Државна комисија за расветљавање околности и 
чињеница о извршењу смртне казне над Драгољубом Дражом Михаиловићем''. За шефа 
- односно ''координатора'' - комисије, постављен је Слободан Радовановић, 
републички јавни тужилац. У изјави за ''Политику'' од 28. априла он је најавио 
скоро скидање ознаке државне тајне са овог случаја, а све у духу оптимизма, 
који илуструје следећи закључак: ''Изјаве сведока, сасвим сигурно, помоћи ће да 
се врло брзо, на основу поузданих трагова, пронађе место егзекуције''.

Још већи оптимизам показао је државни секретар Министарства правде, Слободан 
Хомен, који је за ''Глас јавности'' од 4. јуна изјавио да ''истрага напредује 
боље него што се очекивало''. Означивши Лисичји поток као место погубљења 
ђенерала Драже, Хомен је додао: ''Већ смо почели рад са геометрима''. У истом 
чланку огласило се и Радуловићево Републичко јавно тужилаштво. Томо Зорић, 
портпарол тужилаштва, рекао је да ће се питање откривања ђенераловог гроба 
''решити за неколико месеци''.

Ипак, за неколико месеци ништа није учињено, већ је пажња јавности преусмерена 
на оснивање нове државне комисије: за попис жртава комуниста и обележавање 
тајних гробница. Обе комисије радиле су на истом послу, основале су их исте 
установе и чак су поједини чланови били исти.

Али, шта су комисије радиле?

Док се прва све мање оглашавала, друга је давала низ саопштења. Најпре је, 27. 
јула 2009, Слободан Хомен најавио да ће рад ове друге комисије почети у 
септембру, додајући: ''Већ постоји студија у којој се налазе подаци за око 80 
одсто локација на којима су вршена стрељања''.

У септембру се ништа није десило, а ''Вечерње новости'' 15. октобра објављују 
да комисија ''почиње да ради у новембру''.

Све новине пренеле су 17. новембра саопштење представника Министарства правде 
од претходног дана да ће откопавање масовних гробница почети ''на пролеће'' 
2010. године.

''Вечерње новости'' 8. јануара 2010. године доносе изјаву Слободана Хомена да 
ће обележавање и ископавање тајних гробница почети ''највероватније крајем 
фебруара''.

А ово је наслов у ''Вечерњим новостима'' од 26. јануара: ''Ускоро ексхумација 
тајних гробница''.

Међутим, не само што се ускоро ништа није десило, већ је крајем фебруара 
уследио обрт. Наиме, председник Државне комисије за попис жртава комуниста и 
обележавање тајних гробница, Слободан Марковић, изјавио је да се не може 
учинити ништа конкретно док се не испуне два услова. Први, да Влада Србије 
скине ознаку поверљивости ''са докумената који су неопходни да би Државна 
комисија почела да откопава масовне гробнице''. И други, да се сакупе 
осговарајућа документа, односно, како је то Марковић изјавио: "Пре него што се 
и иницира ексхумација, потребно је да сви подаци буду документовани".

Марковићев став подржао је председник Пододбора за евиденцију Државне комисије, 
иначе директор Института за савремену историју, др Момчило Павловић. Он је 
рекао да су до сада сакупљени подаци само ''прелиминарни'', а да се кључна 
документа и даље налазе у ''архиви тајних служби''. Прецизирао је како верује 
да се у овим архивима чува ''више од 70 одсто докумената која откривају 
локације и спискове стрељаних грађана'', док би осталих 30 посто ''могло врло 
лако да буде реконструисано'' на основу тих 70 посто.

Ове изјаве су, дакле, у супротности са онима из лета претходне године: да је 
већ документовано 80 посто локација и да је већ пописан већи део имена жртава. 
Сада практично испада да је комисија на почетку и да нема ништа конкретно. Али, 
иако нема ништа конкретно, комисија зна да се 70 посто података налази у тајном 
архиву, за који не зна где је и који нико није видео...

При овим последњим обраћањима јавности, није поменута потрага за гробом 
ђенерала Драже. Шта је у међувремену урадила ''Државна комисија за расветљавање 
околности и чињеница о извршењу смртне казне над Драгољубом Дражом 
Михаиловићем'', нека илуструје овај податак: потписник ових редова предао је 
комисији лета прошле године фотографију мртвог ђенерала и та фотографија још 
није анализирана на модерним апаратима...

Тако, остаје исти закључак као и у ''Слободи'' од 25. новембра 2009. године: 
без промене односа политичких снага, ни једна ни друга комисија неће учинити 
шта треба.

Милослав Самарџић

(Слобода, Чикаго, 25. април 2010)

http://tinyurl.com/3367gef

_______________________________________________
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim

Одговори путем е-поште