Vode Koštunica i
Labus
A. R. P. 23. Sep 2002, 7:14:18 PM BEOGRAD – Da su, kojim slučajem, predsednički izbori održani u vremenskom intervalu od 14. do 19. septembra (u vreme ovog istraživanja), najviše glasova osvojio bi predsednički kandidat DSS Vojislav Koštunica. Po broju glasova “u stopu” bi ga pratio kandidat Grupe građana Miroljub Labus, a drgi krug izbora bi bio – neminovan! Ovo je, ukratko, suština istraživanja startnih pozicija dva vodeća kandidata u predsedničkoj trci u Srbiji. Ovo istraživanje, na slučajnom uzorku od 1.108 punoletnih građana Srbije bez Kosova, delo je kompanije Medium Indeks Galup Internešenel, a analizu je, ekskluzivno za “Novosti”, uradio dr Srbobran Branković. Tokom protekle nedelje, u Srbiji bez Kosova nedvosmisleno je “vodio” Koštunica: imao je podršku oko 30 odsto birača, što je, ipak, nedovoljno za pobedu u prvom krugu. U stopu ga je pratio Labus kome je poverenje ukazalo oko 28 odsto birača. NJih dvojica bi, tako, ušli u drugi krug izbora. Vodećem dvojcu u poslednjem mesecu izborne kampanje približio se i predsednički kandidat i lider radikala Vojislav Šešelj. U ovom trenuku, on bi, prema rezultatima ovog istraživanja, osvojio oko 14 odsto glasova. Za ovaj “skok”, Šešelj treba da zahvali podršci Slobodana Miloševića, jer, pre te podrške, rejting lidera radikala nije prelazio osam odsto. Četvrto mesto “pripalo” je neodlučnima, odnosno, 11,9 odsto birača još ne zna za koga će glasati. Na petom mestu, sa pet odsto glasova je predsednik SSJ Borislav Pelević, šesti je kandidat socijalista Velimir Bata Živojinović (4,1 odsto), a slede ga lider SPO Vuk Drašković (3,9) i Branislav Ivković (1,8 odsto), kandidat GG “Socijalisti za povratak bazi”. Na ostale predsedničke kandidate – Nebojšu Pavkovića i Vuka Obradovića, Tomislava Laloševića i Dragana Radenovića “otpalo” je 2,4 odsto glasova. Među analitičarima javnog mnenja čuli su se, u poslednje vreme, i komentari da, onaj ko prema anketama osvoji oko 30 odsto glasova, može da pobedi u prvom krugu, pod uslovom da odziv na izbore ne bude veći od 60 odsto. Dr Srbobran Branković je drugačijeg mišljenja”: - Tu je reč o pogrešnom tumačenju onoga što nam uzorak pokazuje. Za procenu šansi nekog kandidata da pobedi u prvom krugu postoji nedvosmislen pokazatelj: da bi pobedio “iz prve” morao bi da ima više glasova od svih ostalih zajedno – tumači Branković. – Ni jedno od do sada objavljenih istraživanja nije davalo takve rezultate. Naprotiv, uvek je najbolje plasirani kandidat imao skoro dvostruko manje glasova nego svi ostali zajedno. Zato, u ovom momentu, mogu da kažem da je drugi krug neminovan. Na pitanje, može li uspon Šešelja da “rezultira” njegovim ulaskom u drugi krug, Branković, na osnovu ovog istraživanja kaže da je to nemoguće. I objašnjava: - Šešelj je limitiran granicama podrške koju u biračkom telu imaju stranke starog režima: ona iznosi oko 18 odsto celog biračkog tela ili, između 20 i 30 odsto onih koji glasaju. A Šešeljev problem je što on nije jedini predstavnik tih stranaka, odnosno, što se glasovi ovog dela biračkog tela dele na čak četiri kandidata. Branković, dalje, tumači i da Šešelj ima još jedna problem: on je ličnost koja svoje pristalice snažno privlači, ali sve ostale još snažnije odbija. Stoga, 27 odsto onih koji bi glasali kažu da bi mogli da podrže Šešelja, ali 61 odsto kaže da nikad ne bi glasali za njega. OBRT U ZAVRŠNICI? DO izbora, “stvari” mogu ostati ovakve kakve su sada, ili se mogu izmeniti u korist jednog od dvojice najjačih kandidata, u zavisnosti od završnice kampanje. Jer, dosadašnji tok kampanje navodi na zaključak da će neki od izbornih štabova tek “udariti” po protivkandidatima. U zavisnosti od “siline”, to će se odraziti i na njihov rejting. | |||
<<w-politika2409.jpg>>
