Vecernje novosti, 26. jun, 2003.
DOSIJE Hag:
Arhitekta velike
Srbije
M. Z.
DVOJICA svedoka optužbe, obojica visokog diplomatskog ranga, iznela su juče potpuno različite ocene o ličnosti optuženog na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu. Na ovakva izlaganja Engleza Majkla Vilijamsa, bivšeg savetnika i portparola šefa misije UN u SFRJ Jasuši Akašija i Pitera Galbrajta, ambasadora SAD u Hrvatskoj, možda je uticalo to što je prvog unakrsno ispitivao optuženi, a drugog zamenik glavnog tužioca DŽefri Najs.
Majkl Vilijams je potvrdio seriju Miloševićevih pitanja o njegovoj predusretljivosti prema Akašiju, ugovaranju sastanaka sa bosanskim srpskim rukovodstvom i zalaganjima za mir, predstavljajući ga kao “glavnog igrača” na mučnim pregovorima, čiji je “učinak” bio prekid napada srpskih snaga na Goražde, njihovo povlačenje i otvaranje pristupa humanitarnim konvojima.
Piter Galbrajt je, nastupajući posle Engleza, označio optuženog kao “zagovornika etničkog čišćenja” u Bosni, a vladu u Beogradu “odgovornom za ubijanja” u ovoj bivšoj republici SFRJ. Ovoj oceni dodao je i da Miloševića smatra “arhitektom politike Velike Srbije”, jer ništa nije moglo da se dogodi bez njegovog odobrenja.
- Srpske vlasti su, osim toga - dodao je - finansirale vojsku bosanskih Srba.
Prvi deo Galbrajtovog izlaganja bio je, u stvari, odbrana njegovog izveštaja o etničkom čišćenju, koji je, u leto 1992. godine, sastavio za Spoljnopolitički komitet Senata SAD i jedan primerak predao saveznom premijeru SRJ Milanu Paniću, ali nije znao da li je on stigao i do Miloševića.
Okrivljeni je, serijom pitanja, uspeo da iz svedoka izvuče odgovor da ništa ne bi bilo od direktnih pregovora predstavnika UN sa Radovanom Karadžićem i Ratkom Mladićem, da im on nije bio “domaćin”, ali je pritom za sebe isposlovao ulogu samo posrednika i čoveka dobre volje, a nipošto naredbodavca.
Vilijams se ovim nije baš složio, ističući veliki autoritet i uticaj optuženog na rukovodstvo RS, čemu se Milošević usprotivio i rekao:
- I sami se sećate da je taj sastanak trajao 18 sati, uz teško posredovanje i ubeđivanje. Šta će mi toliko vremena, ako sam bio u poziciji da nešto naredim i ako je postojao komandni lanac?!
- Na nama je da o tome odlučimo - presekao ga je sudija Ričard Mej.
Najviše muke svedoku Vilijamsu, okrivljeni je zadao predočavajući mu citate iz knjige bivšeg zapovednika snaga UNPROFOR generala Majkla Rouza, u kome je ovaj, sa više primera, pokazao da su Muslimani bili za ratnu opciju, uz očekivanu pomoć NATO, a da su novinari popaljene i opljačkane srpske kuće prikazivali javnosti kao nedela - Srba.
- Istina je bila drukčija i g. Rouz je bio posebno ljut na novinare zbog njihovog “pristrasnog, neobjektivnog i navijačkog izveštavanja” i kako da vi to, kao portparol UN, niste znali, niti pominjali u svojim izveštajima - upitao je svedoka.
- Ne mogu da komentarišem knjigu g. Rouza - odgovorio je Vilijams.
- Jesu li novinari bili pristrasni - insistirao je sudija Mej.
- Mislim da su im, u celini, procene bile objektivne. General Rouz nije se dobro sa njima slagao i to je bilo njegovo subjektivno mišljenje.
Citirajući Rouzovu knjigu, Milošević je ciframa pobio priču o velikom genocidu u Bosni, jer general pominje ukupno “samo” 3.000 ubijenih vojnika i civila.
Optuženi je pročitao i pismo Jasuši Akašija, od 29. novembra 1994. u kojem mu se Japanac zahvaljuje na “saradnji i trajnim naporima da se reši strašna kriza u jednoj zemlji”.
Milošević je, na kraju, podsetio Vilijamsa da Srbe optužuje kako nisu razlikovali vojne od civilnih ciljeva i upitao da li je to činio NATO, tokom agresije na SRJ. Sudija Mej je odmah zabranio odgovor.
