Politika Ekonomski pokazatelji (2)
Kurs uz pomoć prodaje U prvih deset meseci ove godine novo zaduživanje u inostranstvu iznosilo je oko četiri milijarde dolara Guvernerov (i drugih zvaničnika) hvalospev o suzbijanju inflacije u Srbiji, nema osnova ako se imaju u vidu sledeće činjenice: a) U godini pre izbora sadašnje vlade i sadašnjeg guvernera, 2003, inflacija je iznosila 7,8 odsto. U 2004. inflacija dostiže 13,7, a u 2005. čak 17,7 procenata. b) Prethodnih godina se isticalo da je glavni uzrok eskalacije inflacije – rast cena nafte na svetskom tržištu. Sada kada je inflacija 8,8 odsto, niko, pa ni guverner, ne ističe doprinos osetnog pada cena nafte na svetskom tržištu. c) Guverner i drugi zvaničnici prećutkuju da će Srbija i u 2006. godini, vrlo verovatno, biti rekorder među evropskim zemljama kada je u pitanju visina inflacije. d) Inflacija je smanjena ispod deset procenata i zbog činjenice da država veštački održava niske cene proizvoda i usluga koje su pod njenom kontrolom. Drastičan primer je održavanje vrlo niskog nivoa cena struje koja se praktično tako rasprodaje, što će imati teške ekonomske posledice. e) Znatan doprinos smanjenju vrednosti stranih valuta izražene u dinarima u prošloj i u ovoj godini, što ima i imaće teške ekonomske i socijalne posledice. Zbog toga je teško razumeti tvrdnju guvernera da je „dinar stabilniji nego ikad i da se ta stabilnost može održati u srednjem i dugom roku”. U vezi s tim njegovim hvalospevima koji, na žalost, nemaju realnu osnovu, trebalo bi istaći sledeće: a) U 2005. godini inflacija je u Srbiji iznosila 17,7, u evro zoni samo 1,9, a u SAD 3,1 odsto, dok je krajem decembra te godine, evro, izražen u dinarima, vredeo za 7,6, a dolar za samo 0,4 odsto više nego krajem 2004. godine. Dakle, u 2005. godini došlo je do osetnog precenjivanja vrednosti dinara. b) U danu kada je guverner dao pomenutu izjavu (8. decembar), evro je, izražen u dinarima, vredeo 6,6, a dolar čak 16,5 odsto manje nego krajem decembra prošle godine. S druge strane, od decembra prošle godine, pa zaključno s novembrom tekuće godine, inflacija u Srbiji je iznosila 6,5, a u decembru će biti verovatno oko 8-8,5 odsto viša nego u istom mesecu prošle godine, a inflacija u zemljama evro zone i SAD u decembru tekuće godine biće oko, a moguće je i – tačno dva procenta. Iz tih cifara proizilazi da je dinaru i u 2006. godini ponovo osetno precenjena vrednost. c) Od decembra 2004. godine, pa do novembra ove godine, cene u Srbiji su povećane za više od četvrtine, a u zemljama evro zone u proseku za 3,8 odsto, u SAD oko pet procenata, dok je vrednost evra, izražena u dinarima, 1. decembra 2006. godine, bila manja za 0,7, a dolara, verovali ili ne, čak za 16,67 odsto nego krajem decembra 2005. godine. d) Intervencijama NBS u poslednjih mesec dana, ostvarena je izvesna stabilizacija dinara, ali na nerealno visokom nivou. Guverner, zvaničnici stranaka na vlasti i članovi vlade prećutkuju da ta enormna apresijacija (precenjena vrednost) dinara nije posledica bržeg povećanja konkurentnosti privrede u odnosu na prosek svetske privrede. Prećutkuju da je Srbija (zajedno sa Crnom Gorom) u 2006. godini, na rang-listi Svetskog ekonomskog foruma zemalja po konkurentnosti privreda, pala za dva mesta, tj. sada je na 87. mestu. Prećutkuje se i da je precenjena vrednost dinara nastala, pre svega, na osnovu dodatnog, sve većeg zaduživanja u inostranstvu, a delom i zbog, za naše uslove, vrlo visokog deviznog priliva od prodaje preduzeća i banaka strancima. Navedimo samo da je u prvih deset meseci novo zaduživanje u inostranstvu iznosilo oko četiri milijarde dolara, a priliv deviza od navedenih prodaja i preko tog iznosa. I, sve to bi dalo kakvo-takvo pravo na samohvalisanje ako bi, kako guverner kaže, to bilo „u srednjem i dugom roku održivo”. Istina je, da se taj „stabilan” i ekstremno precenjen valutni kurs dinara može održati, dinar može čak i dalje uvećavati svoju vrednost sve dok imamo šta da prodamo strancima, dok budemo mogli da ostvarujemo devizni priliv po osnovu koncesija i dok inostranstvo bude tolerisalo rast neto spoljnog duga Srbije. Ali, na žalost, to se teško može održati u srednjem, a pogotovu u dugom roku. Na to ukazuje i ogroman spoljni dug, koji je, i pored otpisa oko 650 miliona dolara od strane Pariskog kluba i prevremenog vraćanja nešto manje od 500 miliona dolara MMF-u, dostigao oko 19 milijardi dolara. Član Akademije ekonomskih nauka Mlađen Kovačević [objavljeno: 21.12.2006.]
