KO SU ALBANCI,PISE -AKADEMIK,PROFESOR DR. KAPLAN BUROVIC
ALBANSKI LEKSIK SVEDOÈI DA ONI NISU AUTOHTONI Pise: Prof. Dr Kaplan BUROVIÆ - akademik - U mom delu KO SU ALBANCI? (izdanje na srpskom 2007, na engleskom 2008) posvetio sam èitavo poglavlje tzv. autohtoniji Albanaca na prostorima gde danas ¾ive. Tamo sam naveo ni¹ta manje veæ sedam dokumenata, èinjenica i argumenata, kojima se nedvosmisljeno dokazuje da Albanci nisu autohtoni ne samo na Kosmetu, veæ ni u samoj Albaniji. Izmeðu ostalog, tamo sam rekao i ovo: "Argumentum ponderantum, non numerantum! I pored toga, ako ovih sedam argumenata nekome izgledaju malo, spremni smo da mu navedemo jo¹ drugih sedam, pa i 70". Jedan od tih argumenata (tamo je poreðan pod brojem 2) jeste i ALBANSKI JEZIK. Tu doslovno ka¾emo: "Kako se zna, albanski jezik je indo-evropski, a to znaèi da su i oni istog porekla kao i svi drugi indo-evropski narodi, konkretno: Grci, Vlasi, Srbi, Crnogorci, Makedonci - odnosno da su do¹ljaci u Evropu i na Balkan iz Azije, iz Indije, kolevke èoveèanstva, i sanskritskog jezika, majke svih indoevropskih jezika. Kad bi Albanci bili autohtoni, njihov jezik ne bi bio indo-evropski. Ovo je jedno nepobitno svedoèanstvo da oni nisu autohtoni nigde na Balkanu, pa ni u Evropi, kao ¹to je bela, ¾uta ili crna ko¾a Amerikanaca svedoèanstvo da nisu autohtoni tamo, ma da su, moguæe, mnogi od njih sada i zaboravili odaklen su im na amerièki kontinent stigli preci". I ne samo indo-evropska karakteristika jezika Albanaca! Da oni nisu autohtoni dokazuju nam i njihove najobiènije reèi, kao ¹to su naprimer a n i j e (srp. brod), l i m a n (srp. luka), mrezhë (srp. mre¾a), l e v r e k (srp. branac) i niz drugih. Od vremena je reèeno da Albanci nemaju pomorsku i ribarsku terminologiju, èime nam je nemaèki linguista, akademik, prof. dr Gustav Vajgand (G.Weigand, 1860-1930) dokazao da Albanci nisu ni Iliri. Ovo je jedan od njegovih 12 èuvenih argumenata, koji su prevedeni, objavljeni i prodiskutirani (pa i usvojeni!) od svih nauènika sveta. ©tavi¹e, i od samih albanskih trezvenih nauènika, linguista, istorièara i akademika, kao ¹to su akademik, prof. dr Eqrem Çabej (1908-1980), dr Ardian Klosi, Ardian Vehbiu, Fatos Ljubonja i puno drugih. Bez obzira na to ¹to je nauèni svet prihvatio istinu o poreklu Albanaca, albanske vlasti, podr¾ane od svojih o¹kopljenih nauènika i, posebno, od neukih ljudi, pa i od svojih klarkova u inostranstvu, nastavljaju da udaraju u bubnjeve svoje autohtonije i porekla od Ilira, pa su time preplavili svoju literaturu, poèev od bukvara, koji stavljaju u ruke svojoj deci od prvog dana stupanja u ¹koli, pa sve do "nauènih" studija i disertacija, posebnih izdanja njihove Akademije "nauka". Za one, koji su ¾eljni istine, analiziraæemo pomenute reèi. 1. ANIJE.- Ova reè, u albanskom jeziku, danas je op¹ta. Svetski nauènici, koji su se bavili njenom etimologijom, kao Gustav Majer (Meyer, 1850-1900) rekli su od vremena da je ona u¹la u albanski jezik iz arabskog jezika. S njim su se slo¾ili svi albanolozi, meðu kojima spominjemo dobro poznatog austrijskog akademika, prof. Dr Norbert Jokl (1877-1942, inaèe poznat kao veliki prijatelj albanskog naroda), pa i na¹eg akademika, prof. dr Ivana Popoviæa. Jedini koji se tome sprotivio je Nemac M.E. Schmidt, koji ovu reè uporeðuje sa nem. Schiff "brod". On pretendira da se u visokom staro-nemaèkom jeziku scif upotrebljava za "sud-suðe", na albanskom "enë". Polazeæi od ovoga, E. Çabej pretendira da i kod predmetnog apelativa imamo albansku reè anë, pro¹irena sa -i. Za samu reè anë (koja na albanskom jeziku znaèi "strana") pretendira da je albanska rec enë. Znaèi, po E. Çabeju imamo ovaj razvoj: ENË>ANË + I>ANI + JE = ANIJE. U nastavku E. Çabej pi¹e doslovno: "Ova etimologija dokazuje se sada sa ovim ¹to enët (enë uji) (suðe - suðe za vodu) u Ulcinju su "sredstva plovidbe" (barka, ¹alupa itd.), enët e mëdhaja (veliko suðe) "velika sredstva plovidbe", enët e vogla (malo suðe) "mala sredstva plovidbe"".1) Pre svega treba da znamo da pretendiranje E. Çabeja, da se u Ulcinju upotrebljava apelativ enë za "plovna suða", nije istina. Niko u Ulcinju do danas nije nazvao plovila "enë", ni samostalno, niti uz atribut "e ujit" - "plovna". Izvolite videti Izdanje Akademije nauka Albanije FJALOR i gjuhës së sotme shqipe, Tirana 1980, str. 429, gde se uz reè ENË daju sva znaèenja, ali nikako i znaèenje za plovna sredstva. Zatim, albanski jezik poznaje prelaz kartkog -a- u -e-, (dash>desh, thas>thes), ali ne i prelaz e:a. Akademik Çabej je, u ovom sluèaju, nauci pretpostavio politiku Partije (kako ga to naredio Enver Hod¾a!), skliznuv¹i ovako sa pozicija nauènika na pozicije politièara i propagandiste. Iz istorije znamo da su 1571. godine Turci osvojili Ulcinj. U borbi za ovaj grad Turke su sna¾no pomogli Arabljani, gusari-pirati Severne Afrike. Po zauzeæu Ulcinja, u opusto¹eni grad su se nastanili za stalno ni¹ta manje veæ 400 od tih pomenutih Arabljana, koji su tu doveli i svoje porodice, i bavili se iskljuèivo pomorstvom. Turaka je bilo sasvim malo: komandni kadar garnizona, koji je isto tako doveo tu i svoje porodice. Tada je u Ulcinju vladajuæi jezik bio arabski, po¹to su prethono stanovni¹tvo ili pobili, ili prodali kao roblje po tr¾i¹tima Balkana, Azije i Afrike. Tek kasnije poèinju u grad da se u¹unjaju na¹i Crnogorci, pa uz njih i pokoji Albanac. Nemajuæi svoju pomorsku i ribarsku terminologiju, ovi su Albanci uzajmljivali od drugih te reèi, pa su tako od Arabljana uzajmili i njihovu reè ANIJE, zatim i srpske i turske reèi, ne samo iz pomorsko-ribarske terminologije, veæ i iz terminologie drugih oblasti ¾ivota. Ovo nam potvrðuju i ostale reèi, koje æemo analizirati. Turci su skoro dva veka prije Ulcinja osvojili jadransko-jonsku obalu dana¹nje Albanije. Tako Valonu, znaèajno pristani¹te Ju¾ne Albanije, Turci su osvojili jo¹ 1417. godine, oduzev¹i je Ruðini Bal¹iæ. Turci su se tu bavili i pomorstvom i ribarenjem. Postavlja se pitanje: Za¹to Albanci nisu uzajmili od Turaka tu reè? Odgovor je jednostavan: Tada u Valoni nije bilo Albanaca. A ako je i bio koji, taj nije ni pogled bacao prema moru, kamoli i da se bavio pomorstvom. Albanci su si¹li iz unutra¹njosti u Valoni, sa albanskih gora, tek u XVII veku, kako sami Albanci priznaju - dr¾eæi pogled prema gorama, gde su ostavili svoja stada. Do tada u Valoni je preko 50% stanovni¹tva bilo jevrejsko. Ostala polovina se sastojala od Grka, Vlaha, Srba i Srbo-Makedonaca, Turaka. Tu je i Roma, Cigana, bilo vi¹e od Albanaca. Veliki savremeni albanski prijatelj, dr. Robert Elsie, priznaje da su albanski primorski gradovi do XVII veka bili nastanjeni prete¾no grèkim, srpskim i italijanskim stanovnicima, pa i sam Skadar, ¹to nam u ostalom ka¾u i sami stanovnici tih gradova i tih vremena. Meðu njima i poznati savremenik i istorièar Skenderbega - Marino Barletius. 2. LIMAN.- Apelativ liman = "luka, zaliv" je grèka reè. Ona je op¹ta u albanskom jeziku. Da su Albanci od vremena bili tu, na obali mora, oni bi je sigurno uzeli od Grka, ili bi imali svoju. A po¹to nisu bili tu u vreme Grka, oni su je uzajmili od Turaka, koji su je za sebe uzeli od Grka, ¹to priznaju i albanski i turski nauènici. Turke su Albanci na¹li u primorske gradove, kad su si¹li tu sa svojih gora. Znaèi, Albanci ovu reè imaju posredstvo turskog jezika, kao ¹to imaju posredstvom neolatinskih naroda i jezika sve latinske reèi, jer lièno nikada nisu bili u kontakt sa Rimljanima, pa zato nisu ni mogli uzajmiti te reèi iz latinskog jezika, ponajmanje da imaju svoje. Albanci su sa Grcima stupili u kontakt pre Turaka, jer su i stigli u ove krajeve pre Turaka, jo¹ u IX veku na¹e ere. Ali, oni su stupili u kontakt sa Grcima planinskih predela, gde nije bilo luka-zaliva (liman-a) i gde se ovi Grci nisu bavili ni pomorstvom, niti ribarenjem. 3. MREZH/Ë,-A.- Ovu reè Albanci su uzajmili iz srpskog jezika - mre¾a = "sredstvo za ribarenje". Ona je op¹ta u albanskom jeziku i albanski nauènici priznaju da su je uzajmili iz srpskog jezika. Za¹to ovi Albanci uzajmljuju ovu reè iz srpskog jezika, ako su na obalama Jadranskog i Jonskog mora autohtoni, pre Srba?! Trebalo bi da imamo obrnut sluèaj: da Srbi uzajme ovu reè od njih! Tako, i ova nam reè dokazuje da su ovi Albanci si¹li na obale Jadranskog i Jonskog mora posle Srbo-Crnogoraca i Srbo-Makedonaca, odnosno da nisu autohtoni ni u samoj Albaniji, kamoli ma gde drugo na Balkamu. Nagla¹avam ovde da sam ja svugde pisao da su Albanci stigli iz Rumunije u Mat, pokrajina dana¹nje Srednje Albanije, negde u IX veku na¹e ere. Nasuprot mene, njihov obo¾avani albanolog, akademik, prof. dr Eqrem Çabej, ka¾e da su stigli u X veku nove ere. Znaèi 100 godina kasnije! I pored ovoga, dok njega obo¾avaju kao Boga albanologije, mene sataniziraju kao najveæeg antialbanca, zato ¹to sam se usudio da iznesem na svetlost sunca neke istorijske nauène istine, koje se njima ne sviðaju. 4. LEVREK.- Ovaj apelativ je grèka reè. Uop¹ten je u albanskom jeziku. Ali u ovaj jezik nije u¹ao direkno iz grèkog jezika, veæ posredstvom turskog, ¹to priznaju ne samo turski, veæ i sami albanski nauènici. Turci su ti koji su uzajmili ovu reè od Grka, pa su je zatim od njih uzajmili Albanci. Za¹to, ako su ovi Albanci autohtoni?! Trebalo bi da bude obrnuto: da je Turci uzajme od Albanaca! Pomenuti akademik G.Vajgand ka¾e da je Turska preselila iz Anadola u Albaniju svoje mornare i ribare da nauèe Albancima pomorstvo i ribarenje. Sve nam ovo dokazuje da su na obale Jadranskog i Jonskog mora stigli pre Albanaca i Turci, kamoli Srbi. Albanci unutra¹njosti, posebno oni na Kosovo, u Metohiji, dan-danas i ne jedu ribu, ne znaju ni da je gotove, jer se nikada nisu bavili ribarenjem, ni na obalama jezera i reka, kamoli na obali mora. Oni su silazili sa svojih gora na obale reka i jezera samo da napajaju svoja stada. Izmeðu ostalog, i iz ovoga izvodimo zakljuèak da Albanci nisu autohtoni ni u samoj Albaniji, kamoli na Kosmetu. Kako smo to veæ naglasili, Albanci su stigli na teritoriji dana¹nje albanske oblasti Mat u IX veku na¹e ere, pa su se u narednim vekovima ¹irili na teritoriji dana¹nje Albanije. A kad su ove teritorije okupirali Turci, oni su, negde u XVII-XVIII veku poèeli da se ¹ire i preko ovih granica, na teritoriji Crne Gore, Srbije (Kosovo i Metohija), Makedonije i Grèke. ©tovi¹e, oni prelaze i mora, pa se nastanjuju u Italiji, a kopnom su stigli do Austrije i ©vajcarske, na Zapad, dok su na Istok stigli do - Rusije. U poslednje vreme oni su stigli i preko okeana, u Americi i Australiji, gde iz dana u dan mo¾emo oèekivati da izjave da su i tamo autohtoni. Jedan je Albanac veæ izjavio da su oni izgradili i Tokio u Japanu i da je po etimologiji i ta reè njihova, albanska, od njihovog apelativa tokë = "zemlja". Nova grupa albanskih nauènika, na èelo sa istorièarom Ardian Vehbiu, posle "pada" terora Envera Hod¾e, suprotstavila se falsifikovanoj istoriji albanskog naroda, i pored svakojakih pretnji i masa, koje se preduzimaju protiv njih od vlasti. Oni imaju potrebu za na¹u svestranu podr¹ku, jer samo oni mogu osvestiti albanski narod i uèiniti ga da se otresi faslifikovane istorije i rasistièke indoktrinacije. ___________________ 1) ÇABEJ, Eqrem: STUDIME ETIMOLOGJIKE NË FUSHË TË SHQIPES, tom II, Tirana 1976, str. 52. [Non-text portions of this message have been removed] ------------------------------------ =============== Group Moderator: sorabia-ow...@yahoogroups.com page at http://magazine.sorabia.net for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only) http://radio.sorabia.net Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/ <*> Your email settings: Individual Email | Traditional <*> To change settings online go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/join (Yahoo! ID required) <*> To change settings via email: mailto:sorabia-dig...@yahoogroups.com mailto:sorabia-fullfeatu...@yahoogroups.com <*> To unsubscribe from this group, send an email to: sorabia-unsubscr...@yahoogroups.com <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
