PRIVREDA, DRŽAVA I GRAĐANI U SVE TEŽOJ FINANSIJSKOJ SITUACIJI
Srbija pred bankrotom? Prema podacima Narodne banke Srbije više od 50.000 firmi nalazi se u blokadi. Zaposleni neredovno primaju plate, tako da sada hiljade građana ne servisira uredno svoja dugovanja prema bankama Srpska privreda, država i građani nalaze se pred gotovo izvesnim bankrotom! Prema podacima Udruženja banaka Srbije građani bankama duguju 377,94 milijarde dinara, dok je procenat kašnjenja u otplati kredita porastao u odnosu na prošlu godinu za 100 odsto. Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) više od 50.000 firmi nalazi se u blokadi. Zaposleni u ovim kompanijama neredovno primaju plate, tako da sada hiljade građana ne servisira uredno svoja dugovanja prema bankama. - Spoljni dug države i privrede prema inostranstvu je 2000. godine bio 10,8 milijardi dolara, dok je sada zajednički spoljni dug viši od 32 milijarde dolara - kaže u izjavi za Glas javnosti profesor ekonomije i direktor Instituta za tržišna istraživanja Miloje Kanjevac. On izražava zabrinutost, jer se država i privreda ne zadužuju u skladu sa svojim mogućnostima, što je dovelo do situacije da svako svakome duguje pare i da se kasni sa isplatom ličnih dohodaka zaposlenima. - Najveći dužnik privatnom sektoru je država. Kada država ne plaća svoje obaveze, onda firme kojima ona duguje ne plaćaju svojim poveriocima i bankama. Svi oni osim države neuredno plaćaju zaposlene. Zaposlenima pada kupovna moć i suočavaju se sa problemom otplate dugovanja prema bankama. Cela privreda nalazi se u situaciji hroničnog manjka kapitala, gde svako svakome duguje. Blokirane firme nisu u stanju da plate porez, država ga puni pozajmljenim novcem, na isti način se održava i veštački kurs dinara - objašnjava Kanjevac. Podaci Udruženja banaka, Ministarstva finansija i NBS govore u prilog njegovim tvrdnjama. Na samo jednoj aukciji hartija od vrednosti prošle nedelje Ministarstvo finansija je pozajmilo za potrebe budžeta dve milijarde dinara s kamatom od 11,23 odsto. U međuvremenu Ministarstvo je prodavalo državne hartije od vrednosti (HOV) na još dve aukcije. Taj novac će, objašnjava Kanjevac, velikim delom biti potrošen na plate državne administracije, i poslužiće da se premosti vreme dok ne stignu pare iz ruskog kredita, i one od MMF, od kojih je jedan deo takođe namenjen budžetskim potrebama. On podseća da na sličan način NBS održava kurs dinara na nivou od 93 dinara za evro. - Prodajom HOV, NBS pozajmljuje novac, sa kamatama od od 11 do 17 odsto, pa se kurs koji bi realno bio 150 dinara veštački drži na nivou od 93 dinara. Za ove potrebe NBS je od početka godine prodala HOV u vrednosti od 2.250 milijardi dinara. Država prečesto poseže za skupim kratkoročnim pozajmicama, a novi dugoročni krediti se predstavljaju kao veliki uspeh. Privreda probleme rešava pozajmicama iz budžeta i od privrednih banka, dok je izvoz te iste privrede tri puta manji od uvoza. Ne treba da budete profesor ekonomije da biste shvatili da dugove ne možete večito da servisirate novim pozajmicama i da to pre, ili kasnije vodi u bankrot. DRŽAVA DUGUJE 36,52 MILIJARDE EVRA Srpska privreda i stanovništvo duguju domaćem bankarskom sektoru 1311. 552 milijardi dinara, ili 14,8 milijardi evra, prema podacima Udruženja banka Srbije. Kompanije koje u našoj zemlji posluju kasne sa otplatom kredita u 9,7 odsto slučajeva, preduzetnici kasne u 5,2 odsto slučajeva, dok svega tri odsto građana ne izmiruje svoje obaveze na vreme. Nažalost, procenat građana i preduzetnika koji kasne sa plaćanjem rata raste iz meseca u mesec. U odnosu na prošlu godinu broj građana i preduzetnika porastao je 100 odsto, dok je broj kompanija koje kasne sa otplatom porastao za nešto više od 50 odsto. Spoljni dug države i privrede inostranstvu prema podacima NBS je 21,72 milijarde evra. Sve to znači da država, stanovništvo i privreda ukupno duguju 36,52 milijardi evra. Na pitanje šta treba preduzeti da se poveća izvoz, Kanjevac kaže da jak dinar ne odgovara izvozu, već isključivo uvozničkom lobiju. - Pri kursu od 150 dinara za evro, koliko bi dinar vredeo kada NBS ne bi na ovaj način branila dinar, uvoz bi bio daleko manji, dok bi domaći proizvođači lakše plasirali robu na stranim tržištima. Pri ovom kursu naša roba nije konkurentna - kaže Kanjevac. On upozorava da sada, nažalost, nismo u situaciji da odjednom izvršimo korekciju kursa na 150 dinara za evro, jer bi to dovelo do još većeg kašnjenja u otplati kredita građanstva. -U svakom slučaju jedini način da se izađe iz situacije u kojoj se nalazimo su: postepena korekcija kursa, smanjenje državne administracije, stimulacija izvoza i proizvodnje. Država se, međutim, još nije dovoljno posvetila nijednom od pomenutih rešenja - zaključuje Kanjevac. <http://ads.abc.rs/www/delivery/ck.php?n=a9ccd76c&cb=70650> http://ads.abc.rs/www/delivery/avw.php?zoneid=35&n=a9ccd76c Autor: V. Stanić <http://www.glas-javnosti.rs/autor/209> http://www.glas-javnosti.rs/clanak/tema/glas-javnosti-23-10-2009/srbija-pred-bankrotom [Non-text portions of this message have been removed]
