Srbija ne može u EU bez rešenog statusa Kosova
T. Spaić - N. Vlačo | 18. 05. 2010. - 00:02h | Foto: FoNet | Komentara: 159 <http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/189795/Srbija-ne-moze-u-EU-bez-resenog-statusa-Kosova/komentari> Srbija će morati da potpuno zadovolji sve uslove koje je EU postavila pred nju da bi postala članica Unije. Političkih popusta za prijem više neće biti ni za koga, pa ni za Beograd. Srbija neće postati članica ove organizacije bez rešenog statusa Kosova, iako će moći da postane kandidat za članstvo i otvori pretpristupne pregovore, stavovi su evropskih zvaničnika. Oštrija kontrola uslova za priključenje EU: Štefan File prilikom nedavne posete Beogradu U krugovima bliskim Evropskoj komisiji, "Blicu" je pojašnjeno da nedavnu izjavu Štefana Filea, komesara za proširenje EU, o pooštravanju uslova za prijem u Uniju, treba tako čitati. Reč je o tome da će postojeći uslovi za prijem "morati da budu ispunjeni 100 odsto". Najnovija kriza u Grčkoj i ogromni troškovi koje će EU morati da plati na ime pomoći toj zemlji samo su osnažili tu odluku. Naime, zvaničnik Evropske komisije koji je želeo da ostane anoniman kaže za "Blic" da je odluka o pooštravanju uslova koje komesar File pominje doneta odavno, odmah nakon iskustva sa Bugarskom i Rumunijom i njihovih propusta u kontroli granica i borbi protiv korupcije. Pošto tada nije bilo jednoglasne odluke članica EU o odlaganju prijema te dve članice u Uniju za godinu dana, Bugarska i Rumunija su primljene 2007, naveo je naš izvor, ali je i odlučeno da će sve ostale države koje žele da uđu u EU morati da u potpunosti ispune sve uslove prijema. - Takav stroži pristup primenjuje se prvi put na primeru Hrvatske, ali pošto njen ulazak u EU štiti Nemačka, Zagreb ne bi trebalo da ima problema. Srbiju u tom smislu štite Italija i Grčka, s tim što je sudbina ove druge sada u rukama ostalih članica evrozone, pa je pitanje koliko može da nameće svoje stavove - kaže naš izvor iz Brisela. U vezi sa uslovljavanjem rešavanja statusa Kosova pre ulaska Srbije u EU, izvor "Blica" tvrdi da se ono ne odnosi na podnošenje kandidature za članstvo u EU, kao i da bi Beograd mogao da otvori pretpristupne pregovore bez rešenog statusa Kosova, ali bez njega ne bi mogao da ih okonča i uđe u EU. - Nije reč o meri uperenoj protiv Beograda, već o odluci Unije da ne ponavlja negativno iskustvo sa Kiprom i prima državu koja ima nerešen problem sa zemljom koja je takođe kandidat, u ovom slučaju Turskom. To iskustvo sa Kiprom bilo je posebno teško, a loša su bila i ona sa sporom Slovenije i Hrvatske, kao i Grčke i Makedonije. Zbog toga Brisel sada insistira da se sva granična pitanja reše pre ulaska države u EU, jer ih je potencijalno nemoguće rešiti potom - kaže naš izvor i dodaje da situaciju komplikuje i činjenica da u EU ima zemalja koje nisu priznale Kosovo. Božidar Đelić, potpredsednik srpske vlade za evropske integracije, potvrđuje za "Blic" da "neće biti novih kriterijuma za Srbiju u procesu pristupanja EU", i objašnjava da će Evropa razraditi dodatne, preciznije mehanizme na osnovu kojih će obavljati procene i nove institucije sa kojima ćemo, u domenu ekonomije, finansija i sektorskih politika, uključujući i socijalnu, pregovarati. Đelić najavljuje da će Evropa postati ne samo stroža nego i pravednija i da nikome neće omogućiti političke privilegije. - Evropa neće podržati sve bez obzira na to da li su se reformisali ili ne, kao do sada. Biće manje za one koji se ne reformišu, a više za one koji sprovode reforme. Na Srbiji je da se odredi prema tome i da u dijalogu sa EU bude na pobedničkoj strani - kaže Đelić. Deblokiranje SSP-a, koje Srbija očekuje u junu, uslovljeno je, kaže potpredsednik Vlade, samo pozitivnim mišljenjem glavnog haškog tužioca Serža Bramerca, ali već naredna odluka o tome da li će naša kandidatura biti prosleđena Evropskoj komisiji zavisiće od stepena reformi u zemlji i od toga da li one idu dobrim tempom. - Očekujem da Srbija na jesen ove godine, kada se obelodani novi sklop mehanizama i institucija za EU, bude spremna. Verujem da će postupak pridruživanja već sledeće godine uključivati mnogo preciznije razgovore, pa i kriterijume u domenu ekonomije, finansija i konkurentnosti. To ne treba da brine Srbiju, već da predstavlja ohrabrenje, jer u poređenju sa drugim zemljama, pa i članicama EU, imamo bolje performanse po merilima budžetskog deficita, zaduživanja i solidnosti finansijskog sistema - kaže Đelić. Da podsetimo, Evropska komisija je prošle nedelje objavila predloge za utemeljenje nove evropske ekonomske politike, a Van Rompej, predsedavajući Evropskog saveta, najavio je da će u oktobru biti obelodanjene nove institucije i mehanizmi da bi ta nova politika postala realnost. Đelić upozorava na to da će Evropa postati zahtevnija prema svakoj od svojih članica i samim tim će i pristupanje EU postati zahtevnije. - Verovatno nas čekaju tvrđi zahtevi EU, ali posle krize u Grčkoj teško je misliti da će nemački, danski, švedski poreski obveznici biti spremni da finansiraju socijalne sisteme koji su velikodušniji od onih koje imaju sami. Teško je verovati da ćemo moći da uđemo u EU a da u nekim elementima imamo mnogo povoljnije uslove, recimo za odlazak u penziju, od onih zemalja koje su finansijeri Evrope - kaže Đelić. On najavljuje da će nas dočekati zahtevi da budemo konkurentniji kao zemlja, ali to je moguće samo pod dva uslova: da Srbija nastavi reforme i odgovorniju politiku, ali i da dobije izdašniju podršku Evrope koja neće ići u tekuću potrošnju, nego u izgradnju infrastrukture, poboljšanje ekološke situacije, u nauku, energetiku i u elemente socijalne politike, naročito u najugroženije grupe. To je pet tema gde se Srbija bori za dodatnu podršku EU. - Dijalog sa EU će pokazati ono što već dobro znamo, da previše trošimo za tekuće izdatke, plate, penzije, a nedovoljno za prosvetu, nauku i infrastrukturu, a tu je ključ konkurentnosti naše zemlje u budućnosti - kaže Đelić. Eksperti: Balkanu dati jasnu perspektivu Svim državama zapadnog Balkana do 2014. godine treba pružiti čvrste garancije da će postati članice EU, ocenili su eksperti Savetodavne grupe za razmatranje, koju je formirao Evropski savet. Članica te grupe Kalipso Nikolaidis, profesorka međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Oksfordu i savetnica za evropska pitanja grčkog premijera Jorgosa Papuljasa, kaže da su „razmatrali ideju da 2014. godinu postavimo kao neki rok do kada bi sve zemlje regiona zapadnog Balkana trebalo da dobiju apsolutno odlučnu potvrdu da će postati članice i jasnu mapu puta koja će pokazati šta je preostalo da se uradi”. Ona je za Juroaktiv navela da su svi članovi te grupe, kojom predsedava bivši španski premijer Felipe Gonzales, izuzetno posvećeni tome da region zapadnog Balkana postane deo EU. Uvođenje evra najranije krajem decenije - Budimo realni, Srbija neće u ovoj deceniji ući u evrozonu. Ne zato što nećemo sprovesti reforme već zato što je iskustvo pokazalo da ulazak u evrozonu samo zato da bismo imali evro može biti štetan. Dokaz za to je ovo što se dogodilo u Grčkoj, a primer su i zemlje koje su uvele evro, a da za to nije znala Evropska centralna banka. Pred nama je decenija kad moramo da jačamo dinar. Redosled je sledeći: prvo se mora ući u EU, zatim bar nekoliko godina biti uspešan unutar EU, pokazati odgovornost, pa zatim uvesti evro. Najranije možemo očekivati uvođenje evra krajem ove decenije - kaže potpredsednik Vlade Božidar Đelić. http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/189795/Srbija-ne-moze-u-EU-bez-resenog-statusa-Kosova [Non-text portions of this message have been removed]
