24. oktobar 2004. god. Info-bilten ERP KiM 24-10-04
KOMENTAR: Zasto kosovski Srbi nisu izasli na izbore? Ukratko receno, odluka velike vecine Srba da ne glasaju posledica je prokockanog poverenja u medjunarodnu zajednicu, a pogotovo u institucije koje vode kosovski Albanci. Albanski lideri ne samo da u poslednje tri godine nisu izasli pred javnost za jasnom vizijom multietnickog i demokratskog drustva, vec su sa zapanjujucom pasivnoscu (u najboljem slucaju) posmatrali martovske nemire, ostajuci nemi na srpske zahteve da im se pruzi barem neka nada da i za njih moze biti mesta u novom kosovskom drustvu. Cak i oni koji na Zapadu slove kao umereniji lideri Srbe nisu ni pominjali u predizbornoj kampanji u strahu da ne izgube podrsku svog stanovnistva, koje je vec radikalizovano maksimalistickim obecanjima. Insistiranjem da prihvate novu kosovsku realnost bez stvarne spremnosti da preuzmu odgovornost za bolje sutra svojih sugradjana albanski lideri su i te kako odgovorni zbog toga sto Srbi ovaj put nisu izasli na glasacka mesta. komentar protosindjel Sava (Janjic) ERP KIM Info-sluzba Gracanica, 24. oktobar 2004. <http://www.kosovo.com/savvas02.jpg> Izborna groznica na Kosovu i Metohiji koja je jucer dostigla vrhunac polako se smiruje, iako je vec narednih dana i nedelja moguce ocekivati povisene tenzije nakon objavljivanja zvanicnih rezultata izbora i stvaranja neizbeznih koalicija. Za Kosovske Srbe izbori su zavrseni manje vise ocekivanim rezultatom. Na izbore je izasao krajnje zanemarljiv broj biraca iako su bila otvorena sva glasacka mesta na teritoriji Kosova kao i u centralnoj Srbiji i Crnoj Gori. Sef UNMIK-a Soren Jesen Petersen odmah je pozurio da za los odziv Srba optuzi pritisak "nacionalistickih lidera" iako je vec u danasnjem saopstenju donekle korigovao svoj stav i priznao da su neki od onih koji nisu glasali imali za to valjane razloge. Brojni strani novinari i posmatraci mogli su da se uvere da i pored intenzivne anti-izborne kampanje nije bilo slucaja otvorenog zastrasivanja ili nasilja nad srpskim biracima. Kao sto se moglo pretpostaviti, cak i oni Srbi, koji su se na prosle parlamentarne izbore 2001. godine odazvali s nadom da ce kroz institucije sistema popraviti svoj polozaj, ovaj put su ostali u svojim domovima. SPC koja je pre tri godine pozvala Srbe na izbore kako bi pokazali spremnost na izgradnju multietnickog i demokratskog drustva, ovaj put je javno iznela stav da za izbore nema uslova i da Srbe niko nema moralnog prava da poziva na izbore sve dok su liseni elementarnih prava i sloboda. U poslednje tri godine srpska koalicija POVRATAK koja je ucestvovala u parlamentarnom zivotu i kosovskoj vladi tesko da je postigla ikakve rezultate. Ne samo da nije opravdala ni sopstveno ime, posto je vracen vrlo mali broj raseljenih Srba, vec je srpska zajednica dozivela novi pogrom 17. marta, koji je doneo 4000 novih prognanika, stotine unistenih kuca i 30 unistenih crkava i manastira. I pored svih ocekivanja i obecanja zapadnih zvanicnika zivot kosovskih SRba ne samo da se nije poboljsao vec je za mnoge od njih postao jos tezi jer su ostali i bez onoga sto su uz velike muke uspeli da sacuvaju nakon tragicnih posleratnih zbivanja. Posebno je tezak udarac dozivela konstruktivna uloga SPC na Kosovu i Metohiji, posto se albansko nasilje narocito obrusilo na srpsku duhovnu i kulturnu bastinu, koja je u poslednjih pet godina bila nemilice unistavana uprkos prisustvu jakih snaga KFOR-a. Oni koji su 2001. godine obecavali Srbima decentralizaciju, mogucnost da kroz institucije zastite svoja prava i "izgrade svoju buducnost" na Kosovu nisu uspeli da istim obecanjima, u koja verovatno vise ni sami ne veruju, zadobiju poverenje kosovskih Srba. Ukratko receno, odluka velike vecine Srba da ne glasaju posledica je prokockanog poverenja u medjunarodnu zajednicu, a pogotovo u institucije koje vode kosovski Albanci. Albanski lideri ne samo da u poslednje tri godine nisu izasli pred javnost za jasnom vizijom multietnickog i demokratskog drustva, vec su sa zapanjujucom pasivnoscu (u najboljem slucaju) posmatrali martovske nemire ostajuci nemi na srpske zahteve da im se pruzi barem neka nada da i za njih moze biti mesta u novom kosovskom drustvu. Cak i oni koji na Zapadu slove kao umereniji lideri Srbe nisu ni pominjali u predizbornoj kampanji u strahu da ne izgube podrsku svog stanovnistva koje je vec radikalizovano maksimalistickim obecanjima. Za Srbe je mogucnost da ne glasaju bio jedini nacin da privuku paznju na svoj neodrziv polozaj i da ukazu javnosti da institucije na Kosovu i Metohiji predstavljaju samo bledu fasadu demokratije i multietnicnosti jer se iza njih krije vladavina etnicke iskljucivosti i diskriminacija ne-Albanaca na svim poljima. Institucije koje su trebale da budu okosnica novog drustva koje ide ka Evropi u vecini slucajeva su postale orudja represije, posebno na lokalnom nivou. Pojedina opstinska rukovodstva su prethodnih godina aktivno radila na sprecavanju povratka i nisu se nimalo trudila da sprece etnicko nasilje. Srpski protesti i predlozi da se unapredi polozaj nevecinskog stanovnistva ostali su bez odgovarajuce podrske Albanaca koji su svaki srpski predlog odbacivali kao poziv na podelu Kosova, iako je cvrst stav medjunarodne zajednice da takvo resenje nije prihvatljivo. Premda se ne moze iskljuciti da pojedini Srbi zaista zele podelu na etnickoj osnovi, vecina Srba, a narocito oni koji zive u juznim enklavama ne trazi nista vise do funkcionalnu samoupravu koja bi im omogucila slobodan i normalan zivot, povratak svih prognanika i obnovu svojih svetinja. Insistiranjem da prihvate novu kosovsku realnost bez stvarne spremnosti da preuzmu odgovornost za bolje sutra svojih sugradjana, albanski lideri su i te kako odgovorni zbog toga sto Srbi ovaj put nisu izasli na glasacka mesta. Medjutim, posebna odgovornost ipak lezi na medjunarodnoj zajednici koja je pokazala potpuni nedostatak elementarne fleksibilnosti za srpske zahteve. Srbi nisu zeleli bojkot po svaku cenu i za njihov izlazak bilo bi dovoljno da se plan vlade Srbije, koji je podrzala i republicka Skupstina, uzeo u razmatranje i da su data uveravanja da su barem neki njegovi delovi ipak prihvatljivi. Pod jakim pritiskom radikalnih albanskih krugova koji su svaki ustupak srpskoj samoupravi videli kao nacionalnu opasnost medjunarodna zajednica, koja je tokom martovskih nemira dozivela debakl u svakom pogledu, procenila je da je mnogo jeftinije po njene interese da se oglusi o srpske predloge i da Srbima ponudi zajednicki plan UNMIK-a i kosovske vlade. Odluka o srpskom bojkotu donesena je tek kada se pokazalo da srpski predlozi o samoupravi nemaju nikakvih izgleda da budu prihvaceni. Medjunarodna zajednica je svojim rigidnim stavom pokazala da podrzava politiku dvostrukih standarda, jer je s druge strane albanskoj manjini u susednoj Makedoniji upravo otvorila vrata ne samo sirokoj samoupravi vec i federalizaciji, sto izaziva ozbiljnu zabrinutost u Skoplju. Albanci koji u Makedoniji traze gotovo sopstvenu drzavu na teritoriji medjunarodno priznate drzave, na Kosovu nisu pokazali ni minimum spremnosti da prihvate srpske predloge i udju u dijalog sa Beogradom i kosovskim Srbima, sto je uostalom predvidjeno REzolucijom 1244. U svetlu ove stvarnosti potpuno je neumesno za neizlazak Srba na izbore olako optuzivati "srpske nacionalisticke snage", kao da uostalom s albanske strane postoje nekakve "gradjanski orijentisane snage". Imajuci u vidu gore receno srpski neizlazak na izbore ne moze se smatrati klasicnim bojkotom, vec pre svega potpuno ocekivanom i mozda i jedinom mogucom reakcijom u uslovima potpune obespravljenosti i ignorisanja elementarnih srpskih interesa. Sada kada se pokazalo da ce u Skupstini Kosova tesko moci da sednu legitimni predstavnici kosovskih Srba postavlja se pitanje na koji nacin ce se nastaviti srpsko - albanski dijalog i kako ce se dalje raditi na izgradnji multietnickog drustva. Vlada Srbije bi po svaku cenu trebalo da nastavi sa insistiranjem na dijalogu i raspravi o srpskim legitimnim pravima i interesima uz ucesce kosovskih Srba. Pokusaji minimizovanja plana vlade Srbije i njegovog svodjenja na razblazenu verziju opstinske samouprave, koja je vec sadrzana u planu UNMIK-a i Vlade Kosova ne bi smeli da ugroze jedinstven stav na srpskoj strani, koji ima skupstinsku podrsku. Pitanje Kosova nije samo pitanje Srba koji tamo zive vec pre svega drzave kojoj Pokrajina po Rezoluciji 1244 jos pripada i ciji lideri nemaju pravo da se odricu dela svoje teritorije radi vecih ili manjih medjunarodnih ustupaka. Ovim stavom mogucnost siroke samostalnosti Kosova, koja je predvidjena Rezolucijom 1244 niko ne dovodi u pitanje jer ni u samom Beogradu nema uticajnijih politickih krugova koji bi podrzavali vracanje na stanje pre 1999. godine. Medjutim, vrlo je tesko ocekivati, ako nista drugo zbog mogucih ozbiljnih unutrasnjih potresa, da Beograd pristane da se status Kosova resava "preko kolena" i pod pritiskom. SCG je medjunarodno priznata drzava i clanica Saveta Evrope i njen stav se po medjunarodnom pravu ne moze ignorisati, kao, uostalom, ni stav susednih drzava na koje resenje kosovskog problema moze imati direktan ili indirektan uticaj. Po misljenju mnogih objektivnih posmatraca pitanje Kosova i njegovog polozaja u odnosu na Beograd treba resavati u sklopu sire regionalne ekonomske i politicke integracije Balkana u evropske krugove, sto znaci da bi svako resenje do pune integracije u EU moralo da ima privremeni karakter i omoguci pre svega normalan i slobodan zivot svih gradjana kao i ekonomski razvoj koji bi amortizovao socijalne pritiske. Teorija po kojoj Kosovo samo kao nezavisna drzava moze da ostvari ekonomski napredak i da je to jedini put ka stabilnosti Balkana predstavlja mac sa dve ostrice. Ako bi Kosovo sa ovakvim odnosom politickih snaga, postojecim nivoom organizovanog kriminala i etnickog nasilja postalo potpuno nezavisno to ne samo da ne bi donelo ekonomski prosperitet i stabilnost jugosistocnoj Evropi, vec bi po misljenju mnogih evropskih analiticara stvorilo novu balkansku Kolumbiju. Na primeru Tajvana koji jos nije medjunarodno priznat moze se sasvim dobro videti da ekonomski prosperitet ne garantuje toliko sam status po sebi koliko kvalitet bezbednosti, postovanja zakona i gradjanskih prava. Kosovo trenutno prakticno funkcionise kao nezavisna celina od Beograda i potpuno je neumesno optuzivati Beograd i Srbe da koce razvoj Kosova. Pravi problemi pre svega leze u visokom stepenu korupcije, kriminala, nepostovanju zakona, kao i birokratiji misije UN. Status bez ostvarenih standarda bio bi tek samo ljustura koja ne bi resila nista samo po sebi i mozda bi jos vise Kosovo dovela u regionalnu izolaciju, buduci da svi balkanski susedi prema ovakvom resenju nemaju blagonaklon stav. Sasvim je zapanjujuce da nijedan albanski politicki lider nije pred svoje birace izasao sa konkretnim ekonomskim planom i standardima koji su neophodni za funkcionisanje Kosova kao samostalne celine. Predizborna obecanja vecinom su ostala u granicama emotivne retorike, praznih obecanja i anahrone nacionalne mitologije. Posto je vec gotovo izvesno da ovogodisnji kosovski izbori nista nece promeniti u konstelaciji medjualbanskih i albansko-srpskih odnosa preostaje svima mukotrpan rad na ostvarenju standarda koji jedino ovaj deo Evrope mogu dovesti ka evro-atlanskim integracijama. Medjunarodna zajednica, koja je dopustila da Srbi dodju u tako nemoguc polozaj da moraju da se uzdrze od jedinog prava koje imaju - prava na glas, moralno je obavezna da nadje alternativne nacine dijaloga srpske i albanske zajednice i da konacno pokrene konstruktivan dijalog Pristine i Beograda o svim relevantnim pitanjima. Jednostrana optuzivanja Srba zbog bojkota ili pokusaji da se odnos sa srpskim stanovnistvom zemeni kontaktom sa nekolicinom srpskih kandidata, koji ce svakako dobiti 10 mesta u Parlamentu, i na taj nacin zaobidju legitimni srpski interesi i Beograd sigurno nece doneti nikakve rezultate. Umesto medjusobnih optuzivanja, koja su postala lajtmotiv politickih odnosa na Balkanu, potrebno je u predstojecem periodu pokazati mnogo vise odgovornosti, razumevanja i politicke fleksibilnosti. ________________________________ AGENCIJSKE VESTI: Kostunica: Rezultati izbora pokazali ozbiljnost situacije "Neizlaskom na izbore Srbi su poslali jednodusnu poruku koja proizlilazi iz njihovih nepodnosljivih zivotnih uslova. Potrebno je da ljudi uzivaju elementarno pravo na zivot da bi glasali za svoje politicke predstavnike", ocenio je Kostunica. NOVINSKA AGENCIJA BETA BEOGRAD, 24. oktobra 2004. (Beta) - Premijer Srbije Vojsilav Kostunica ocenio je danas da Srbi nisu glasali na parlamentarnim izborima na Kosovu i Metohiji zato sto nisu hteli da koriste jedino pravo koje im je u toj pokrajini dato - pravo glasa. "Rezultati izbora na Kosovu i Metohiji pokazali su svu ozbiljnost situacije u Pokrajini. Dogodilo se ono sto se objektivno moglo znati i pre izbora", navodi Kostunica u pisanoj izjavi koja je dostavljena medijima iz Kancelarije za saradnju s medijima Vlade Srbije. Premijer istice da mali odziv Srba na kosovskim izborima "nije nikakva posebna politicka poruka koju bi Srbi s Kosova i Metohije poslali domacoj i medjunarodnoj javnosti". "Neizlaskom na izbore Srbi su poslali jednodusnu poruku koja proizlilazi iz njihovih nepodnosljivih zivotnih uslova. Potrebno je da ljudi uzivaju elementarno pravo na zivot da bi glasali za svoje politicke predstavnike", ocenio je Kostunica. On je najavio da ce drzava Srbija, posle ovih, kako je naglasio, "po svemu promasenih izbora sa stanovista odrzanja multietnickog karaktera Kosova i Metohije", nastaviti "da se bori za ostvarenje svoje jedinstveno utvrdjene politike". "To je, kao sto je poznato, medjunarodno prihvatanje i primena sigurnih institucionalnih garancija za opstanak, normalan zivot i povratak Srba u Pokrajinu". Parlamentarni izbori na Kosovu i Metohiji odrzani su juce i na njima je zabelezen simbolican odziv Srba. ________________________________ Odnos snaga u Skupstini Kosova nece se bitnije promeniti PRIsTINA, 24. oktobra 2004. (Beta) - Prema jedinim do sada objavljenim rezultatima subotnjih parlamentarnih izbora na Kosovu, odnos snaga u Skupstini Kosova nece se bitnije promeniti u poredjenju sa izborima 2001. godine. Prva procena rezultata koju je objavio Kosovski odbor za zastitu ljudskih prava i sloboda, na osnovu uzorka od 17 odsto glasackih mesta, Demokratski savez Kosova Ibrahima Rugove osvojio je 47 odsto glasova, sto nije dovoljno da samostalno formira vladu. Druga po broju osvojenih glasova ponovo je Demokratska partija Kosova Hasima Tacija sa 27 odsto glasova. Jedina razlika u odnosu na izbore od pre tri godine je to sto, zbog bojkota glasanja kome se odazvala vecina kosovskih Srba, treca po snazi u Skupstini Kosova nece biti lista srpskih poslanika. Na izborima 2001, srpska Koalicija Povratak osvojila je preko 11 odsto glasova i tako dobila 22 poslanicka mesta u pokrajinskom parlamentu. Preciznih podataka o odzivu Srba na subotnjim izborima jos nema, ali se procene krecu od 0,3 odsto, koliko tvrdi anti-izborni stab, do oko jedan odsto, koliko procenjuju celnici Srpske liste za Kosovo i Metohiju, jedne od dve srpske liste koje su ucestvovale na izborima. Prema prvim, nepotpunim podacima kosovske Centralne izborne komisije, na izbore je izaslo oko 0,7 kosovskih Srba i Crnogoraca. CIK je saopstila da je na izbore izaslo ukupno oko 670.000 gradjana ili 53 odsto upisanih biraca, sto znaci da je za jedno mesto u parlamentu potrebno je osvojiti oko 3.500 glasova. Ako bi se obistinile najoptimisticnije procene da je izaslo jedan odsto Srba, od ukupno 204.000 sa pravom glasa (108.000 van Kosova i 96.000 na Kosovu), srpske liste mogle bi se zajedno nadati da osvoje oko 2.000 glasova, sto je ispod praga za ulazak u parlament. To bi znacilo da bi predstavnicima Srba pripalo samo deset mesta rezervisanih za srpsku zajednicu, koja bi izmedju dve liste najverovatnije bila podeljena proporcionalno broju osvojenih glasova. Ni Srpska lista za KiM ni Gradjanska inicijativa "Srbija" do sada nisu objavile nikakve podatke o broju glasova koje procenjuju da su dobile. Prema proceni Kosovskog odbora za ljudska prava, nezavisne organizacije koja je pratila tok glasanja, treca po snazi ovaj put bice Alijansa za buducnost Kosova Ramusa Haradinaja, sa oko osam odsto glasova, iako se procenat njenih biraca nije promenio u odnosu na 2001, kada je osvojila 7,8 odsto glasova. Pojavljivanje nove stranke na kosovskoj politickoj sceni, Gradjanske inicijative "Ora" koju predvodi pristinski izdavac Veton Suroi, nije bitnije uticalo na odnos snaga medju albanskim strankama. "Ora" je, prema podacima Kosovskog odbora za ljudska prava, osvojila sest odsto glasova. Predstavnik odbora Ibrahim Makoli izjavio je da njihova procena ima marginu greske od 0,5 odsto. Centralna izborna komisija trebalo bi da u ponedeljak objavi preliminarne rezultate, dok ce konacni biti poznati nedelju dana kasnije. Info-sluzba ERP KIM je zvanicna informativna sluzba Srpske Pravoslavne Eparhije rasko-prizrenske i kosovsko-metohijske i radi s blagoslovom Njegovog Preosvestenstva Episkopa Artemija. Nasa informativna sluzba donosi vesti sa Kosova i Metohije sa posebnim osvrtom na zivot Srpske Pravoslavne Crkve i srpske zajednice na prostorima pokrajine Kosova i Metohije i Raske oblasti. Info-sluzba ERP KIM izdaje redovne biltene na srpskom i engleskom jeziku. Pregled najnovijih novinskih clanaka vezanih za situaciju na Kosovu i Metohiji moze se naci na nasoj strani: Kosovo Daily News (KDN) News List <http://groups.yahoo.com/group/decani/messages> . Info sluzba ERP KIM takodje saradjuje sa www.serbian-translation.com <http://www.serbian-translation.com/> Stavovi u novinskim clancima i tekstovima koji nisu zvanicna saopstenja ili vesti IS ERP KIM pripadaju agencijama od kojih su tekstovi preuzeti i nisu neophodno stavovi Srpske Pravoslavne Eparhije rasko-prizrenske i kosovsko metohijske. Nase informativne biltene mozete naci i na Web strani Info-sluzbe ERP KIM: http://www.kosovo.com/ <http://www.kosovo.com/erpkiminfo.html> Dodatne informacije o radu Eparhije rasko-prizrenske i zivotu kosovsko-metohijskih Srba dostupne su na zvanicnoj prezentaciji Eparhije: http://www.kosovo.com <http://www.kosovo.com/> Copyright 2004, ERP KIM Info-Service ________________________________ ------------------------ Yahoo! Groups Sponsor --------------------~--> $9.95 domain names from Yahoo!. Register anything. http://us.click.yahoo.com/J8kdrA/y20IAA/yQLSAA/NfOolB/TM --------------------------------------------------------------------~-> Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
