INTERVJU: EPISKOP TEODOSIJE NE MOZE TELO BEZ DUSE
Kosovo ce biti i ostati srpsko dok ono zivi u dusi srpskog naroda i u onoj meri koliko Srbi budu spremni da zive na ovim prostorima, bez obzira na sve nedace koje nas okruzuju, kaze vladika lipljanski g. Teodosije Pise: Gordana JOCIC TACNO u ponoc 31. decembra na nacionalnoj televiziji zaorila se pesma "Jecam zela Kosovka devojka", pracena fotografijama srpskih manastira sa Kosova. RTS je, tako, usvojila predlog jednog srpskog vladike, koji je smatrao da u predvecerje godine, za koju se tvrdi da ce biti kljucna u resavanju statusa ovog regiona, treba i na ovaj nacin pokazati kakav je stav srpske drzave. Nas sagovornik na aktuelnu temu Kosova je jedan od dvojice tamosnjih vladika, Njegovo preosvestenstvo episkop lipljanski g. Teodosije (Sibalic). On je krajem prosle godine postao vikarni episkop vladike Artemija, sa titulom lipljanskog episkopa. Zamonasio se u cuvenom kosovskom "rasadniku" monaha, manastiru Crna rijeka, a dugi niz godina ranije bio je iguman najpoznatijeg i najuglednijeg metohijskog manastira Visoki Decani. Nedavno je bio gost Duhovnog centra Saborne crkve u Kragujevcu, na veceri koja je nosila naziv "Ako tebe zaboravim Kosovo..." Vase Preosvestenstvo, 2005. godina se smatra kljucnom za resavanje pitanja statusa Kosova. Ako se desi da Kosovo dobije nezavisnost, sta ce biti sa srpskom i posebno monaskom zajednicom na Kosovu i Meothiji? - Crkva Hristova opstajala je pod raznim carstvima ovoga sveta i nju ni vrata adska ne mogu nadvladati. Mi se trudimo, bez obzira kakav konacan status Kosovo i Metohija dobiju, da opstanemo na ovim prostorima drzeci se jevandjelske pouke "caru carevo, a Bogu Bozije". Verujemo da ce mocnici ovoga sveta, ipak, uvideti da se mir i stabilnost na Balkanu ne mogu ostvariti jednostranim resenjima i nadamo se da ce, bez obzira na konacan status, Srbi i posebno nase svetinje na ovim prostorima biti adekvatno zasticeni. U medijima se sve cesce spominje da moze da nam se dogodi jos zesci 17. mart nego prosle godine. Da li je srpska zajednica na Kosovu i Metohiji sada spremnija da se brani? - Ova opasnost stalno postoji, jer su tu i dalje paravojne snage ekstremista koji manipulisu albanskom populacijom, posebno omladinom. Martovski pogrom bio je jedno bolno iskustvo, ali i veliko otreznjenje za medjunarodnu zajednicu. KFOR sada mnogo ozbiljnije pristupa ovom problemu i verujem da se 17. mart kakav smo doziveli vise nece ponoviti. Ipak, moramo da budemo spremni da slicna iskusenja hrabro podnosimo. Sa Kosova i Metohije niko nas nece moci proterati ako smo cvrsto reseni da ovde ostanemo. Ima li nade da se postigne neko resenje povoljnije za Srbe? - Postoji vise opcija za konacan status pokrajine. Licno smatram da promena granica u Evropi u kojoj se svi povezuju i integrisu nije put ka boljoj buducnosti. Bilo bi veoma znacajno da Srbija sacuva ako nista drugo onda barem formalni suverenitet nad ovim prostorima, sa jasno priznatim pravima zastite svojih legitimnih interesa, posebno zastite svog stanovnistva i kulturno-istorijskog nasledja. Naravno, resenje se Srbiji moze nametnuti, ali Srbija nikada ne sme da se odrice svoje istorijske tapije nad ovim prostorom. Zbog cega medjunarodna zajednica tako uporno podrzava albansku opciju, iako je izvesno da se Albanci nece zaustaviti na Kosovu i da ce traziti delove juzne Srbije, Crne Gore, Makedonije i Grcke? - Zbog pogresne politike koja je godinama vodjena u Srbiji svet je Albance iskljucivo video kao zrtvu. Sada se ta slika polako menja, ali potrebno je uciniti jos mnogo vise napora da kao narod i najmultietnickija drzava danas na Balkanu nudimo perspektivu celom regionu, koja je mnogo prihvatljivija od stvaranja etnicki cistih teritorija i to na prostorima medjunarodno priznatih drzava. Ako budemo vodili mudru politiku verujem da ce Srbija moci ponovo da zauzme svoje mesto u Evropi i spreci dezintegraciju svoje drzavne teritorije. Da li srpski narod na Kosovu i Metohiji i dalje veruje Crkvi kao u prvim danima stradanja i izbeglistva? - Narod veruje Crkvi jer je SPC jedina institucija koja je ovde ostala i koja ga nikada nije napustala. Pouzdanje u Crkvu nije samo pouzdanje u njene diplomatske i politicke sposobnosti, vec je u tome da verni narod u Crkvi vidi svog vodica ka vecnom zivotu, jer nam kroz mnoge muke valja stici u Carstvo nebesko. Na duhovnoj veceri u Kragujevcu pomenuli ste da Srbi danas treba da gledaju na Kosovo kao Jevreji na Jerusalim, u vreme kada su i sami bili u izbeglistvu i ropstvu. Mozete li da obrazlozite sta ste time mislili? - Za jevrejski narod kaze se u Bibliji da je izabrani, starozavetni Boziji narod. Usudio bih se da kazem da je isto tako srpski narod, kroz svetosavsko opredeljenje za Carstvo nebesko, postao izabrani novozavetni Boziji narod. I Jevereji i Srbi su dali svoje zavete i obecanje Bogu, ali i jedni i drugi nisu uvek svoje zavete ispunjavali. Po svojoj slabosti oni su privremeno odstupali od puta Bozijeg i umesto zivom Bogu klanjali se idolima i ljudima ovoga sveta. Zbog toga su bili kaznjavani od Boga i cesto su morali da napustaju svoja ognjista, bezeci i nalazeci se u ropstvu, daleko od svoje zemlje i svojih svetinja. Jevrejski narod, iako je mnogo puta u istoriji bio proganjan i nalazio se u ropstvu, isto tako bivao rasejan po celome svetu, uvek se vracao svom svetom gradu Jerusalimu. Iako u ropstvu i daleko od svoje Bogom obecane zemlje, oni su stalno u svojim mislima imali sveti grad Jerusalim i pevali: "Ako te zaboravim sveti grade Jerusalime, neka bude zaboravljena desnica moja". Isto tako, prilikom susretanja na velikim praznicima, pozdravljali su se pozdravom: "Dogodine u Jerusalimu"! Ugledavsi se na svoju stariju bracu i Srbi treba da gledaju na Kosovo i Metohiju i njihove svetinje kao na svoj grad Jerusalim i da neprestano u sebi teze da mu se ponovo vrate. Nas Jerusalim su manastiri Pecka Patrijarsija, Decani, Gracanica i mnogi drugi, bez kojih ne mozemo i necemo opstati. Neki Srbi misle da su Kosovo i Metohija trajno izgubljeni i da treba da se okrenemo i gledamo onaj deo Srbije koji nam je preostao. Mogu li Srbi bez Kosova? - To sto neki Srbi misle da je Kosovo izgubljeno na prvom mestu je zbog toga sto su se oni izgubili, nemajuci vise vere u Boga, niti pouzdanja koje proistice iz te vere. Ako misle da je resenje da se Kosovo i Metohija otcepe i odstrane od ostalog dela Srbije mnogo se varaju, jer bi to bilo samo privremeno resenje. Kosovo i Metohija su dusa srpskog naroda, a ako izgubimo dusu cemu se mozemo dalje nadati? Telo bez duse ne moze opstati, nego ce se vremenom jos vise raspadati i na kraju potpuno nestati. Nase generacije su u mnogo cemu opterecene prosloscu i nesposobne su da spoznaju, a jos manje da ostvare, velika dela koja nam predstoje. Verujem da ce mladji narastaji koji dolaze biti sposobniji da i povrate ono sto su njihovi ocevi izgubili. Pogotovo ako imamo u vidu da je Kosovo nasa najskuplja rec, potvrdjena i zalivena krvlju mnogih hrabrih i nevinih zrtava i da ona ima duboke korene u srpskom bicu, pa je i mnoge buduce generacije nece moci zaobici, niti zaboraviti. Kosovo ce biti i ostati srpsko dok ono zivi u dusi srpskog naroda i u onoj meri koliko Srbi budu spremni da zive na ovim prostorima, bez obzira na sve nedace koje nas okruzuju. Do sada je bilo dvadesetak "bezanija" sa Kosova. Mislite li da se ovoga puta nasa "propast" na Kosovu razlikuje? - Od Maricke bitke 1371. godine do nasih dana Srbi su vise od dvadeset puta bezali sa prostora Kosova i Metohije, da spasu gole zivote i ne padnu u ruke neprijatelja. Najstrasnije bezanje bilo je 1690. godine, kada je pecki patrijarh Arsenije treci Carnojevic sa 70.000 porodica izbegao na sever preko Save i Dunava do Budima i Beca, zatim 1738. godine, u vreme patrijarha Arsenija cetvrtog Sakabente kada se desio veliki pokolj Srba i veliko bezanje. U vremenu od 1941-1945. 200.000 Srba je odavde i nepovratno se nastanilo u severnim krajevima, jer im je bezbozna komunisticka vlast zabranila povratak na ognjista. Nazalost, i u nase vreme desilo se isto i oko 200.000 Srba se ponovo naslo u izgnanstvu. Ovaj poslednji progon je i najkobniji, jer su ovog puta citavi prostori Kosova, narocito Metohije, ostali bez ijednog Srbina. Posle mnogo iskusenja koje poslednjih godina prezivljavamo na Kosovu, moram da Vas pitam da li mislite da je Bog napustio Srbe zbog njihovih grehova i nekajanja? - Pre bismo mogli reci da Gospod kroz sva ova stradanja koja sada prolazimo i kroz koja smo u istoriji prolazili, voli svoj narod i kara ga iz ljubavi, da bi ga ispravio, da bi postao bolji nego sto trenutno jeste. To je Njegova promisao o nama i Gospod, na prvom mestu, narodu svom zeli spasenje. U svemu tome on ne zaboravlja na njihovu patnju, bol i suze. U momentu kada se ljudi otudje od Boga, od svetinja i od samih sebe, a to biva zbog nasih grehova, slavoljublja i sebicnosti, tada Bog kao dobar vaspitac svoje dece dopusta velika iskusenja, da bi nas kroz to opet vratio sebi i nama samima. Imajuci sve ovo u vidu, monasi i verni narod na Kosovu i Metohiji nijednog trenutka nisu osetili bogoostavljenost. Naprotiv, kroz sve ovo sto danas prolazimo vidimo Bozije prisustvo i imamo osecaj blagodati Bozije koja nas krepi i podstice da sve pretrpimo u slavu Boziju, a na nasu korist, po recima iz Svetog Pisma da "samo onaj koji pretrpi do kraja - taj ce se spasiti". Vase sediste je u manastiru Visoki Decani. Moze li se normalno ziveti u srpskim manastirima u Metohiji? - Trudom bratstva i italijanskih vojnika KFOR-a koji nas vojno obezbedjuju u nasim manastirima u Metohiji vodi se ustaljeni monaski zivot sa bogosluzenjem koje je na prvom mestu, ali i sa redovnim poslusanjima i drugim aktivnostima. Iako u otezanim uslovima monasi uspevaju da redovno ispunjavaju svoje obaveze. Sta Srbi sa ove strane vojne granice mogu jos da ucine za Kosovo i kosovske Srbe? - Crkva i narod sa ovih prostora gledaju sa nadom u svoju bracu u ostalim delovima gde Srbi zive, kako u otadzbini tako i u inostranstvu, uz poruku da ne zaborave svoje duhovne korene, svoje svetinje i sve nas koji po cenu svog zivota zelimo da sacuvamo nase istorijsko nasledje i ovde opstanemo u ovo tesko vreme. Kosovo i Metohija je ziva riznica srpskog istorijskog pamcenja i duhovnog identiteta i Srbi, gde god ziveli, moraju da budu svesni svojih duhovnih korena bez kojih nece moci da sacuvaju svoje bice. Sta bi bila Vasa Bozicna poruka srpskom narodu? - Ako zelimo da promenimo na bolje svet oko sebe treba, na prvom mestu, da pocnemo da menjamo sami sebe kroz pokajanje, kroz svete vrline. To je jevandjelski put koji se razlikuje od ovosvetskih "revolucija" u kojima ljudi hoce da promene druge, a nisu spremni da se suoce sa sobom i svojim nedostacima. Gospod Hristos je dosao na zemlju upravo da bi kao Bog sopstvenim podvigom u ljudskoj prirodi pobedio silu smrti i stvorenoj prirodi podario besmrtnost. On od nas ne trazi nista sto sam nije ucinio. Daje nam svoju pomoc, ali i trazi nasu saradnju. Zato je Bozic, kao i svi drugi crkveni praznici, prilika da se podsetimo Hristovog podviga i uzmemo "svoj krst i krenemo za njim", znajuci da je to jedini put koji vodi u besmrtnost i Carstvo nebesko. http://www.svetlost.co.yu/arhiva/2005/485/485-1.htm Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
