SUDBINA DRZAVNE ZAJEDNICE DVA OKA - RAZROKA
Vjerujem da demokratska vecina za nezavisnu Crnu Goru postoji i ukoliko bih htio da procjenjujem u ovom trenutku, procjenio bih da je za to oko 60 posto birackog tijela, kaze crnogorski akademik Ljubisa Stankovic Pise: Slobodan CUPARIC SRBIJA, bar zvanicno, jeste za ocuvanje zajednicke drzave sa Crnom Gorom. Ogromnom vecinom Skupstina je donela Zakon o neposrednim izborima za parlament Drzavne zajednice SCG. Na drugoj strani, zvanicna Crna Gora nece ni da cuje za neposredne izbore za drzavni parlament. Njen cilj je referendum o nezavisnosti i to sto pre - to bolje. Zato trazi dogovor sa Srbijom o krsenju Ustavne povelje. Iz Srbije uzvracaju da o tome nece ni da razgovaraju, a premijer Kostunica je, kako rece, sokiran crnogorskim dovijanjima kako da prekrse Ustav. U toj "strizeno-koseno" atmosferi, gde obe strane ostaju ukopane u svojim rovovima i gde se tvrdoglavo insistira na vlastitim stavovima, nije mali broj predvidjanja da ce Crna Gora ove godine postati nezavisna. Isto cini i premijer Djukanovic, samo vremenski odredjenije: do kraja leta. Srpski premijer Kostunica, medjutim, tvrdi da je nezavisnost moguca tek iduce godine - kada je po Ustavnoj povelji predvidjen referendum. (Ne)sporan papir - Ova godina je, svakako, odlucujuca, kaze za "Nezavisnu Svetlost" Ranko Krivokapic, predsednik Skupstine Crne Gore. - Da li ce se referendum odrzati februara 2006. godine? Odluka o tome donece se tokom ovog leta. Verujem da je vrlo moguce da Crna Gora postane nezavisna i ove godine - to vidi svako ko imalo zna o politici. Crnogorski akademik i profesor Univerziteta u Podgorici Ljubisa Stankovic podseca da je resavanje pitanja nezavisnosti odlozeno Beogradskim sporazumom, kada je stavljen moratorijum na tri godine. Ovog leta isticu tri godine od pomenutog sporazuma, iz koga je proistekla Ustavna povelja, pa njegovo korektno i izvorno tumacenje znaci da bi Crna Gora tokom ove godine mogla da organizuje referendum. Ishod ovog izjasnjavanja je, po Stankovicu, sasvim izvestan - jer je vecina gradjana Crne Gore za nezavisnost. Treci Crnogorac, Nebojsa Medojevic, politicki analiticar, ne deli misljenje svojih sunarodnika. On, naime, tvrdi da su ovogodisnje sanse za nezavisnost jako male, jer da bi referendum bio organizovan neophodno je pokrenuti postupak unutrasnjeg dogovora - postojanje konsenzusa izmedju svih vaznih aktera u Crnoj Gori. Oni su, medjutim, veli Medojevic, drasticno podeljeni i udaljeni u svojim pozicijama, te se u takvim uslovima tesko stize do ozbiljnog politickog dogovora. - Vjerujem da ce kljucnu rijec u citavoj ovoj prici imati medjunarodna zajednica u liku Havijera Solane, kaze Medojevic. - U zavisnosti od interesa EU i medjunarodne zajednice, bice rijeseno ovo pitanje - ne samo na nivou Srbije i Crne Gore, vec se tu, nazalost, mora voditi racuna i o Kosovu, Republici Srpskoj, BiH i Makedoniji, koje takodje mogu predstavljati izvor nestabilnosti na Balkanu. Kroz drugaciju prizmu na ovu pricu gleda Nikola Milosevic, koji u razgovoru za NS insistira da ga ne nazivamo akademikom, narodnim poslanikom, doktorom... - Ako je neko potpisnik Ustavne povelje, onda taj, razume se, moze i da se ne drzi onoga sto je potpisao. Ali, ne treba, valjda, nikom posebno objasnjavati sta onda valja misliti o coveku koji potpise jedan dokument, a onda hoce da ga prekrsi. Bio sam ne jednom u prilici da cujem ili procitam da gospodin Djukanovic smatra da se o narusavanju Ustavne povelje moze i dogovoriti sa srpskom stranom. Ja prvi put cujem da se o potpisanom papiru, pogotovo ovakve tezine, moze naknadano dogovarati i da se taj papir, odnosno potpis na njemu, moze osporavati. Mislim da sve to sasvim recito i ocito govori o gospodinu Djukanovicu - i onoj stvari za koju se on zalaze. Kome smeta Kostunica Premijer Djukanovic smatra da su veoma male sanse da se Beograd i Podgorica dogovore oko resenja drzavno-pravnog statusa, da Kostunica "zeli da zakomplikuje crnogorski put u nezavisnost" i da na neposrednim izborima "instalira" u Beogradu "stare reprezente Crne Gore" koji bi se obracunavali s Podgoricom. Kostunica, pak, tvrdi da nema nista od promene Ustavne povelje. Hoce li tu biti kompromisa? - Kompromis je rezultat nekog stanja, kaze Ranko Krivokapic.- U Srbiji se stanje mijenja, u nekim segmentima nabolje, u nekim nagore. Tadic pokusava da stvori demokratski prostor za dogovor sa Crnom Gorom, a Kostunica je na istoj poziciji kojom je tokom devedesetih godina podrzavao akcije i u Bosni i na Kosovu. Tako da sa te strane nema poboljsanja. Cak se bojim da ima pogorsanja. Srpska politicka elita jos uvjek nije spremna da nadje svoj nacionalni konsenzus oko drzavnog pitanja - i bice razapeta. Crna Gora je, svakako, spremna za nezavisnost. Ni Ljubisa Stankovic ne veruje u mogucnost kompromisa posto je ova godina godina resavanja drzavnog statusa, pa odrzavanje izbora za drzavnu zajednicu, pre nego sto se definitivno odluci o tome da li ce ona uopste postojati ili ne - nema smisla. Stankovic podseca da je odrzavanje bilo kakvih izbora za poslanike ciji bi mandat trajao par meseci ili nedelja - potpuno besmisleno. Srbija i Crna Gora, po njegovim recima, treba da se dogovore i na demokratskim referendumima odluce o buducnosti drzavne zajednice. - U Srbiji je trenutno na vlasti Kostunica i politicka matrica koja se bitno ne razlikuje od one koja je citavih devedesetih godina bila na vlasti, a cija je osnovna ideja i izazvala sve probleme na bivsem jugoslovenskom prostoru, tvrdi Ljubisa Stankovic. - Mislim da ta politika nije pokazala, ni prema medjunarodnoj zajednici ni prema Crnoj Gori, spremnost na kompromise. Nebojsa Medojevic, opet, podseca da je Milo Djukanovic potpisao Beogradski sporazum u kome nisu bili predvidjeni neposredni izbori, da bi ih kasnije prihvatio, kao i Ustavnu povelju, koju su usvojila sva tri parlamenta. Sada se postavlja pitanje ne da li ste vi za neposredne izbore ili protiv njih, vec da li zelite da postujete Ustavnu povelju kao jedan konstitutivni dokument koji je usvojen u parlamentima i drzava clanica i drzavne zajednice? - Mislim da je tu gospodin Kostunica principijelan, da zeli da ispostuje do kraja Ustavnu povelju, barem do 2006. godine, kaze Nebojsa Medojevic. - Djukanovic, pak, zeli da skrene paznju crnogorske javnosti sa ozbiljnih ekonomskih i socijalnih problema, sa siromastva, bijede, korupcije i organizovanog kriminala... Nikola Milosevic se pita zasto bi se gospodin Djukanovic bojao neposrednih izbora i kako gospodin Kostunica moze da instalira neke stare kadrove, ako se vecina crnogorskih gradjana izjasni protiv njih? Sve zavisi od toga, upozorava Milosevic, da li ce neko put u nezavisnost da poploca na najgori moguci nacin. Dakle, ici u nezavisnost tako sto ce se krsiti Ustavna povelja koju ste potpisali, odista je, po Milosevicu, najgori nacin da neka drzava postane nezavisna. Djukanovicev procep Mogu se cuti price kako Djukanovic ne zeli referendum, jer bi se, u stvari, na njemu gradjani Crne Gore odlucili za ostanak u drzavnoj zajednici. Koliko su u pravu oni koji kazu da politickoj eliti u Crnoj Gori najvise odgovara status kvo - da javno govore da su za referendum, ali se Bogu mole da se on ne odrzi? - Mislim da su tvrdnje da onaj ko trazi referendum, u stvari, ne zeli referendum zbog toga sto ne bi uspio, a onaj ko je protiv referenduma zeli referendum jer smatra da nece uspeti - potpuno besmislene, kaze Ljubisa Stankovic. - Ta konstrukcija da neko osporava referendum na kome misli da ce njegove ideje pobjediti potpuno je bez ikakvog osnova. Cak sam uvjeren da ona me moze izdrzati ni elementarnu logicku provjeru. - Upravo oni koji su stvorili drzavnu zajednicu bez referenduma, a prije toga SRJ bez referenduma - na silu, pokazuju koliko imaju demokratske hrabrosti, kategorican je Ranko Krivokapic. - Mi, jednostavno, kazemo: u redu, dogovorimo se. Za neki mjesec cemo organizovati referendum da vidite koliko se njega plasimo. Neka gospodin Kostunica samo kaze Briselu da je spreman da prihvati referendum za neki mjesec u Crnoj Gori - i to ce biti zavrseno. Nebojsa Medojevic tvrdi da Djukanovicu ne odgovara da se stvari rese, a referendum je definitivno resenje. Jer, na njemu ce se u jednom danu doneti odluka oko koje se manipulise deset godina - i na kojoj Djukanovic prakticno gradi svoju karijeru. - Njemu ne odgovara ni da gradjani glasaju za nezavisnu drzavu, ni da glasaju za zajednicku drzavu, jer bi i u jednom i u drugom slucaju to znacilo pocetak otvaranja price o stabilizaciji i asocijaciji sa EU - i suocavanje crnogorskih vlastodrzaca sa evropskim standardima, kaze Nebojsa Medojevic. - I onda bi se vrlo brzo vidjelo da u Crnoj Gori nema ni "d" od demokratije, da postoji jedna ozbiljna atrofija institucija i velika rasirenost kriminala i korupcije. Po Medojevicevim recima, Djukanovicu najvise odgovara status kvo - da optuzuje Srbiju kako ona, zbog nesaradnje sa Hagom, sprecava put zajednicke drzave u Evropu. I kad bi se resilo to pitanje, kad bi Crna Gora postala nezavisna, on vise ne bi mogao da izbegava Evropu, a to je rezanje grane na kojoj sedi. Nikola Milosevic nudi svoje vidjenje "slucaja Djukanovic" - i spremost da ga otvoreno kaze: - Ono od cega zazire gospodin Djukanovic i ujedno ono zbog cega se toliko zalaze za nezavisnu Crnu Goru, zapravo je njegov strah od konacne presude italijanskih sudova. Italijanski sud je vec procenio da je gospodin Djukanovic krsio neke osnovne pravne i moralne norme koje vaze u celom svetu, dopustajuci da se preko njegove drzave, i u njoj, odvija sverc cigareta - i ne samo cigareta. Jedan italijanski sud se, medjutim, dvoumio oko toga da li presuda koja bi se izrekla Djukanovicu, povlaci za sobom i njegovo izrucenje. Da ne bi bio izrucen, u slucaju da ta presuda bude onakva kakva bi se i morala ocekivati, Djukanovicu je jako stalo do toga da Crna Gora bude nezavisna, a on u njoj ili poglavar ili predsednik vlade. U tom slucaju bi ga imunitet zastitio od sudskog gonjenja. U Crnoj Gori, navodno, raste procenat onih koji su za osamostaljenje, a i mnogi u Srbiji bi zeleli da "bratska" drzava sto pre ode - ali da ne ispadne kako je oni teraju. Ljudi koji drze do povelja, dogovora, sporazuma, koji smataju da ove "papire" treba postovati, upozoravaju da je sudbina zemlje krupno pitanje o kojem ne moze presuditi saka glasova. Vecina za jedno ili drugo resenje mora biti znacajna - ne bilo kakva. Medju Crnogorcima odlucnim za nezavisnost ni kvalitetna referendumska vecina ne predstavlja prepreku na putu ka ostvarenju "istorijskog" cilja. Bice ona, porucuju, daleko veca nego sto je bila u Francuskoj prilikom odlucivanja da se ova zemlja prikljuci EU. - Vjerujem da demokratska vecina postoji i ukoliko bih htio da procjenjujem u ovom trenutku, ja bih procjenio da je to oko 60 posto birackog tijela, kategorican je Ljubisa Stankovic. http://www.svetlost.co.yu/arhiva/2005/485/485-2.htm Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
