POUKE "SIRIJSKOG RAKETNOG SKANDALA" 14.1.2005.
11:2
POUKE âSIRIJSKOG RAKETNOG SKANDALAâ ZASLUZUJU PAZNJU Dmitrij KOSIREV,
politicki komentator RIA âNovostiâ (Moskva, RIA âNovostiâ)
Naklapanja oko isporuka ruskih raketa âIskanderâ Siriji, koja bi tako mogla
drzati na nissanu nuklearni kompleks Izraela u pustinji Negev, susta su
fikcija. Ministar odbrane Rusije Sergej Ivanov, koji se ovih dana nalazi u SAD,
o toj temi rekao je jasno: nikakvi pregovori izmedju Moskve i Damaska na tu
temu se ne vode, niti je pak bilo nekakvih kontakata u vezi sa tim pitanjem sa
Sjedinjenim Drzavama. Uticajni senator Rusije za medjunarodne odnose Mihail
Margelov je celu tu priccu okvalifikovao kao âbajkuâ. I sasvim zaccudjuje
sto je posle izjave Sergeja Ivanova zvanicni predstavnik SAD Riccard Bauccer
bio prinuidjen da izjavi, da smo âmi protiv prodajeâsmrtonosne vojne
tehnike Siriji, koja je drzava â sponzor terorizmaâ i da su teorijski
moguce sankcije protiv Rusije âu skladu sa zakonima SADâukoliko dodje do
takvih isporukaâ. Ccime se moze objasniti toliko nervozna reakcija drzavnog
departmenta? Pricca u vezi sa Sirijom je, naravno, poseban slucaj. Nastala je
ona u krilu haoticnog, permanentno nemirnog okolopolitickog sveta Izraela.
Izrael je za SAD poseban slucaj, kako u unutaramerickoj, tako i spoljnoj
politici. I upravo je zato usledilo upozorenje. Takav prilaz izaziva niz
iritacija. Svaku drzavu mozete jednostrano proglasiti sponzorom terorizma i cim
hocete joss. A koliko te izjave kostaju â danas to vidimo na primeru Iraka,
gde su SAD vec zvanicno odustale od traganja za oruzjem masovnog unistavanja
koje je posluzilo kao izgovor za neuspesnu okupaciju te zemlje. Trgovina
oruzjem, kao i svaka druga trgovina, jeste konkurentni biznis sa elementima
medjunarodne vojne politike. I prirodno je da Rusija prodaje svoje naoruzanje
tamo gde po osnovu cene ili medjunarodne politike ne prolazi analogna
produkcija njenih konkurenata â Francuske, Svedske, Izraela, SAD itd. Bilo bi
isuvise jednostavno ako bi jedna zemlja imala monopol na resavanje pitanja kome
se moze prodavati âsmrtonosnaâ vojna tehnika, a kome i uopste nikakva,
ukljucujuci, na primer, sisteme protivvazdusne odbrane, gde je Rusija ocigledno
u tehnoloskoj prednosti u odnosu na druge. Tada bi na trzistima naoruzanja
ostao samo jedan isporucilac â SAD. Naravno, Moskva ne namerava da se osvrce
na svako slicno komercijalno-tehnolosko upozorenje SAD ili neke druge zemlje.
Iran je tu najbolji primer. Njega takodje ne vole ni Izrael, ni SAD, ali Moskva
ne namerava da odustane od saradnje sa Iranom u oblasti atomske energetike ili
isporuka konvencionalnog naoruzanja tipa pessadijskih vozila. Medjutim, postoji
jos jedan âzajednickiâ problem. A to je â sta ce biti sa svima nama
neophodnim savezom drzava u borbi protiv terorizma? Moskva, kao sto je poznato,
ne sacinjava spiskove problematicnih zemalja, ili zemalja koje podrzavaju
terorizam. Ali se Rusija ozbiljno odnosi prema problemu terorizma kao takvom,
prema situaciji na Bliskom Istoku i odnosima raznih civilizacija sa
muslimanskim svetom u celini. Ta pitanja i zaista zahtevaju saveznicke odnose
svih zemalja, od kojih mnogo stosta zavisi u danasnjem svetu. â 0
Yahoo! Groups Links
<*> To visit your group on the web, go to:
http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/
<*> To unsubscribe from this group, send an email to:
[EMAIL PROTECTED]
<*> Your use of Yahoo! Groups is subject to:
http://docs.yahoo.com/info/terms/
