"KOSOVSKI FITILJ" PRETI DA ZAPALI JUG SRBIJE Domino strategija u Dardaniji
Jugoistok Srbije, poznat i kao Presevska dolina, koja obuhvata teritoriju opstina Presevo, Bujanovca i Medvede, ulazi u svoju drugu kriznu fazu. Prva je bila povezana sa jacanjem separatisticke politike na Kosovu i Metohiji, eskalaciji sukoba izmedu 1998. i 2001. godine i posebno nastavku sukoba posle dolaska medunarodnih snaga na Kosovu i Metohiji juna 1999. godine. Presevska dolina je zapravo produzila sukob "niskog intenziteta" i on je sa Kosova i Metohije trajao do 2001. godine, i nakon silaska s vlasti Milosevicevog rezima. Nastavak sukoba na jugu Srbije i nakon 5. oktobra 2000. bio je stav separatisticko-teroristickog pokreta na Kosovu i Metohiji da na jugu Srbije treba destabilizovati novu vlast i izjednaciti je sa Milosevicevim rezimom. Na taj nacin je indirektno zadrzan "kosovski fitilj" na jugu Srbije, koji treba da bude stalno upaljen i da bude karta ucene Srbije i njene vlade za politicke poteze i zahteve vezane za prenos drzavne politike i suvereniteta na Kosovu i Metohiji . - Presevska dolina postala je "krizni lakmus" za pritisak na bezbednost Srbije i njene interese na Kosovu i Metohiji. Stasavala je "Oslobodilacka vojska Preseva, Bujanovca i Medvede" kao deo strategije zvanicno raspustene "OVK", odnosno najveci broj pripadnika ove teroristicke i paravojne formacije bio je u sastavu "OVK" na Kosovu i Metohiji tokom 1998/1999. godine - kaze za "Dnevnik" analiticar beogradskog Centra za antiterorizam i svetski mir Tomislav Kresovic. - Kriza na jugoistoku Srbije nakon juna 1999. godine osmisljena je od strane separatistickog pokreta i medunarodnih zastitnika "OVK", kako bi urusavala bezbednost Srbije, rezim Slododana Milosevica kao i da se demonstriraju separatisticki ciljevi za integracijom "istocnog Kosova" teritoriji "velikog Kosova". Pojedine medunarodne obavestajne zajednice krizu na jugu Srbije, nakon dolaska DOS-a na vlast, tretirale su kao vid provere politike nove vlasti, ali i popustanja pred ekstremistickim zahtevima da se teritorija tri opstine Preseva, Bujanovca i Medvede nade ili izvan drzavne politike Srbije, ili da bude drzavni problem Srbije, preko koje ce se po "domino strategiji" odrzavati kriza nestabilnsti i direktne povezanosti sa ciljevima nezavisnog Kosova. Separatisticki ciljevi na jugu Srbije tretiraju se kao deo albanske nacionalne strategije, koja podrazumeva da "Istocno Kosovo" bude deo nezavisnog Kosova i deo istorijsko-mitskog prostora Dardanija, cime se zeli potvrditi pravo na teritoriju po osnovu nacionalnog mita, blizine Kosova kao i demografske slike koja je u korist albanske zajednice na jugu Srbije. Albanski separatisticki pokret ima jasnu sliku svojih geopolitickih ciljeva zasnovanih na ideji "krvi i tla" i prirodnog prava koji proizilazi iz serijatskg prava i kanona Leke Dukadinija. - Albanski politicki faktori racunaju da bi internacionalizacijom i duzom krizom na jugu Srbije mogli da postignu iseljavanje srpskog stanovnistva, iscrpljivanju Srbije duzim prisustvom bezbedonosnih snaga i medunarodnom kompromitacijom koja bi dovela do formi diplomatskih pritisaka na Beograd da se dode do kompromisa koji bi isli od specijalne autonomije za jug Srbije do opcija pripajanja "Istocnog Kosova" nezavisnom Kosovu vec 2006. godine, uz odredene teritorijalne koncesije za Srbiju i to na severnom delu Kosova i Metohije - naglasava Tomislav Kresovic. - Ove geopoliticke kombinacije nisu samo plod albanskog politickog pokreta, vec i pojedinih uticajnih medunarodnih krugova i naucnih instituta koji imaju autoritet u centrima medunarodne moci. Kao sto je albanski pokret za nezavisnost Kosova bio pod jakim uticajem politickih i bezbedonosnih sistema iz Albanije, sada se preko snage albanskog pokreta na Kosovu zeli postizanje ciljeva na jugu Srbije. Albanska strategija na jugu Srbije disperzivno deluje na nestabilnost Kosova i Metohije i srpskih interesa, ali su direktno ugrozeni i bezbedonosni interesi Makedonije, jer "presevska dolina" predstavlja deo medunarodnog koridora E-10 kao i vitalnih interesa komunikacije Srbije i Makedonije, ali je i veza Srbije sa Bugarskom kao i medunarodnog tranzita. - Dugotrajna kriza na jugu Srbije ugrozila bi interese EU i zapadnog Balkana, pa je jasno da EU nece dozvoliti siru eskalaciju sukoba, ali moze bitnije uticati na status ove oblasti - veli Kresovic. - Pre svega se misli na formu autonomije i decentralizacije u odnosu na Beograd ili regionalni centar u Vranju, ali i na insistiranje na prisustvu medunarodne misije OEBS-a ili medunarodnih policijskih snaga, kako bi se izbegao sukob na jugu Srbije i lancano povezivanje sa Kosovom i Metohijom. Albanski zahtevi ce sigurno kretati od opste demilitarizacije Presevske doline do pune zastite manjinskih prava, racunajuci i pravo koje su Albanci definisali jos 1991/1992. godine, kroz referendum oko nezavisnosti Kosova i pripajanja Presevske doline teritoriji "nezavisnog Kosova". Prema Kresovicevim recima, taj scenario je na delu i koriste se sve forme pritisaka ili incidenti da bi se naglasili interesi Albanske zajednice da ne zeli srpsku vojsku i policiju na jugu Srbije, vec da se kroz demilitarizaciju dode do multietnicke policije koja ce slediti demografski trend, a on je u preko 80 odsto u tom delu Srbije na strani Albanaca. - Multietnicka policija imala bi smisao u uredenim etnickim i bezbedonosnim okolnostima kako na jugu Srbije, tako i na Kosovu i Metohiji. Albanska zajednica, medutim, ne zeli da bude u getu i odvojena od Kosova i Metohije i zato ce se voditi ostra politicka borba uz medunarodnu internacionalizaciju da se oslabi uticaj drzave Srbije u Presevskoj dolini i nametnu ostrija resenja, nepovoljnija po drzavne interese Srbije - naglasava analiticar Centra za antiterorizam i svetski mir. - Posle mukotrpnog nastupa Srbije i Koordinacionog tela za jug Srbije, sada se zeli, posle cetiri godine od prekida organizovanog sukoba, stvoriti novi organizovani sukob koji bi doveo do pritiska EU-NATO na Srbiju za davanje koncesija autonomije albanskoj zajednici na jugu Srbije. Separatisticki pokret otvorio je "pandorinu kutiju" na jugu Srbije i ona nece biti zatvorena dok se ne postignu odredeni ciljevi. Kresovic kaze da treba ocekivati da ce se paralelno ici na jacanje formi politickih pritisaka, koji ce biti povezani sa potrebom napustanja lokalne vlasti, ili maksimalne instrumentalizacije lokalne samouprave da bi se postigao pritiska na vladu Srbije i da se krene ka stvaranju multietnicke policije i demilitarizaciji juga Srbije. Pored toga, treba ocekivati i "lov u mutnom' ekstremnih grupacija oko ANA odnosno "Oslobodilacke vojske Istocnog Kosova" koja sada u rezervi ima izmedu 300 i 500 obucenih bivsih pripadnika OVPBM i OVK i koji mogu u kratkom vremenu da budu pod oruzjem. Logisticku podrsku strukture OVIK mogu dobiti od albanskih formacija ANA sa Kosova i Metohije i Makedonije. - Veliki interes za tok dogadanja na jugu Srbije ima i albanska narko mafija, ciji karteli imaju veliku moc na Kosovu. Oni zele da preko tranzitne baze u Velikom Trnovcu pomognu ciljevima albanskih partija i paraformacija - naglasava Tomislav Kresovic. - Moguce su forme bojkota i opstrukcije vlasti Srbije, izazivanja meduetnickih sukoba ili scene vec videnog iseljavanja Albanaca iz presevske doline na Kosovo i Makedoniju , kako bi se kriza jos pojacala i izazvala medunarodna zajednica, pre svega EU i NATO na reakciju. Moguci su i sukobi OVIK sa snagam poretka ali i postavljanje eksplozivnih sredstava na javnim mestima poput pijaca ili skola, kako bi se stvorila dodatna napetost kao posle tragicnog incidenta i stradanja albanskog decaka u pogranicnom prostoru Srbije i Makedonije. Treba ocekivati i vece demonstracije i proteste koji ce biti u funkciji dodatne politicke i etnicke homogenizacije i pritiska na Srbiju, ali i pojedinih akcija teroristickih "trojki" u Vranju i drugim mestima jugo-istocne Srbije. - Srbija treba da deluje mudro, sa politickom preventivom, da sama pokrene medijsku i diplomatsku kampanju i da poveze interese Haradinajeve vlade za nezavisnoscu sa destabilizacijom juga Srbije. Kriza na jugu Srbije moze se nepovoljno odraziti i na medunarodni kredibilitet Srbije, poziciju srpske zajednice na Kosovu i Metohiji i unutrasnje politicke stabilnosti kao i globalne bezbednosti, zakljucuje u izjavi za "Dnevnik" politicki analiticar Centra za antiterorizam i svetski mir i agencije Bina Tomislav Kresovic. Milan Bozokin Albanci nece u komisiju PRESEVO: Politicki predstavnici Albanaca sa juga Srbije odbili su poziv za ucesce u meduetnickoj Komisiji za utvrdivanje okolnosti pogibije decaka Dasnima Hajrulahua. Gradonaclenik Preseva i predsednik Partije za demokratsko delovanje Riza Halimi rekao je agenciji Beta da je dobio pismeni zahtev od potpredsednika Koordinacionog tela za presevo Bujanovac i Medvedu penzionisanog generala Ninoslava Krstica za ukljucenje predstavnika Albanaca u tu komisiju. "Predsednik Skupstine opstine Presevo i lider Demokratske partije Albanaca Ragmi Mustafa i ja odgovorili smo da nema potrebe da ucestvujemo u toj komisiji jer su okolnosti pogibije decaka jasne", rekao je Halimi. Hajrulahu je poginuo 8. januara kod sela Miratovac pri ilegalnom prelasku granice izmedu SCG i Makedonije, nedaleko od sela Miratovac, u opstini Presevo. NJega je jednim hicem pogodio granicar Vojske SCG. Predsednik Pokreta za demokratski progres, koji su osnovali bivsi borci Oslobodilacke vojske Preseva, Medvede i Bujanovca Orhan Redzedpi rekao je agenciji Beta da albanski predstavnici "nemaju potrebe da se ukljuce u komisiju, jer bi time snosili deo odgovornosti". Sednica Skupstine opstine Presevo zakazana je za sredu u 10 sati, a Mustafa je najavio da ce toj sednici prisustvovati i najvisi zvanicnici vojske i policije na jugu Srbije na celu sa predsednikom Koordinacionog tela Nebojsom Covicem. (Beta) http://www.dnevnik.co.yu/ Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
