U VAŠINGTONU O KOSMETU
Specijalan put Razgovor o izveštaju Međunarodne krizne grupe, uz upotrebu metafora u polemici bez povišenog tona (Od našeg stalnog dopisnika) VAŠINGTON, 1. februara – Kakva je budućnost Kosmeta? Šta su spremni da urade Beograd i Priština, a šta Evropska unija i Amerika? Ova i slična osetljiva pitanja, donekle zanemarena u globalnoj politici koncentrisanoj uglavnom na Irak, razmatrana su juče u vašingtonskom Institutu za mir, jednom od foruma koji doprinosi profilisanju stavova Amerike prema raznim spoljnim izazovima. Povod za skup probranih učesnika bio je nedavni izveštaj Međunarodne krizne grupe (MKG) kojim se preporučuje nezavisnost za Kosovo i Metohiju kao njegov konačni status već ove ili sledeće godine, iako predstavnici međunarodne zajednice tek treba da provere da li se tamo ispunjavaju njeni preči zahtevi za normalizaciju života. Gotovo dvočasovni razgovor potvrdio je da postoje duboke razlike u pristupima, ali se razlikovao i od mnogih drugih sučeljavanja mišljenja na teme koje se doživljavaju kao sudbonosne. Polemika je, naime, bila principijelna, bez ublažavanja sopstvenih stavova, ali i bez povišenih tonova i teških reči na račun sagovornika, a uz korišćenje – neuobičajenih metafora. U uvodnom izlaganju je direktor kosmetskog projekta MKG, Aleks Anderson, upozorio da se odlaganjem konačnog statusa pogoršava situacija u toj pokrajini Srbije, pod međunarodnim protektoratom, čija albanska većina teži nezavisnosti. Izrazio je zabrinutost da bi moglo doći i do obnove nasilja, prebacujući neefikasnost međunarodnoj misiji, uz napomenu da je tamo samo „zamrzla rat”. Ocenio je, uz ostalo, da „ni posle 1999. nismo videli neku naročitu promenu stavova države Srbije prema Kosmetu”, jer se još „ne priznaje da su počinjeni ratni zločini” niti postoji spremnost „za reforme koje bi bile neophodne kad bi i postojala mogućnost da se kosmetski Albanci vrate pod njeno državno okrilje”. S druge strane, kaže, „društvo kosovskih Albanaca ostaje u značajnoj meri nerazvijeno, nije u stanju da razvije metode da se spreči nasilje nad manjinama, njihovo zastrašivanje i iseljavanje, niti je spremno da to prepozna kao problem”. Uslov za razmatranje nezavisnosti morao bi biti odnos prema manjinama, naglasio je. I – da treba „isključiti mogućnost stvaranja velike Albanije”. Govoreći o budućnosti Kosmeta, zaključio je da se za značajniju ulogu u tom pogledu Srbija „diskvalifikovala” devedesetih, a da se Albanci „još nisu kvalifikovali”. Sugerisao je, tako, važnost uloge međunarodnih faktora. Potrebna je hitna akcija internacionalnih faktora, pre svega Vašingtona a onda i Brisela, nadovezao se član Skupštine Kosova i Metohije Ilber Hisa, govoreći o „neodrživosti sadašnjeg stanja, o opasnostima od izbijanja novog nasilja i o neophodnosti da se uskoro odredi konačni status”. Zatim je izložio svoj „pristup koji je možda neobičan za jednog Kosovca”. Tako je počela metaforičnost debate. Situaciju Hisa vidi kao jedan „voz, u kojem imaju interesa da budu i Beograd i Priština, ali samo zbog krajnjeg odredišta, a ne zbog usputnih stanica”. Da se, kaže, „voz ne zaustavi u Mitrovici, nego da polako stigne do Brisela”, aludirajući na podele u gradu na severu Kosmeta i težnju za ulazak u EU. Beograd i Priština bili bi „u odvojenim vagonima”, a ipak „u jednom vozu”, pod uslovom da saobraća „na međunarodnoj liniji” i ide „po evroatlantskoj pruzi”. Na početku bi „mašinovođa” bio Vašington… Metafora o vozu koji odlazi i koji će ostaviti Srbiju po strani ukoliko se ne ukrca, nije adekvatna jer izražava stalni pritisak prema Beogradu, a bilo bi bolje reći da smo svi zajedno na istom brodu koji je već u Evropi, i Srbija i Srbi sa Kosmeta i kosmetski Albanci su na istom putu – replicirala je politički savetnik ambasade SCG u Vašingtonu Dragana Filipović. Zatim je naglasila da bi bila velika greška, ako je svrha ovog „vrlo ambiciozni izveštaj MKG” da se zaobiđe prihvaćena politika međunarodne zajednice – „standardi pre statusa” i zanemari njena puna primena. Saglasila se da je postojeće stanje neodrživo, pre svega zbog – nepoštovanja ljudskih prava Srba. Predočila je, takođe, da „nije realistično praviti bilo kakvo rešenje za Kosmet, bez značajne uloge Srbije”, da je „demokratsko rukovodstvo Srbije spremno da doprinese traženju rešenja, ako mu se pruži adekvatna prilika”. I da je neprihvatljiva teza po kojoj „ka konačnom statusu Kosmeta treba da se krene ubrzano da se ne bi ponovilo nasilje nad Srbima kakvo se dogodilo prošlog marta”, jer „nasilje nije smelo ni da se dogodi, a kamoli da se ponavlja”. U međuvremenu, opsežnu analizu dao je profesor političkih nauka Industrijskog fakulteta oružanih snaga, Univerziteta nacionalne odbrane, Stiven Majer. Izneo je, najpre, niz zamerki na izveštaj MKG, ocenjujući da „nema novih rešenja za manjine”, i da Miloševićevo brutalno proterivanje Albanaca ne može da bude razlog da se sadašnjoj demokratskoj vlasti u Beogradu oduzme pravo da učestvuje u odlučivanju o Kosmetu”. Uverio se, dodao je, da postoji značajna razlika između nekadašnje vlasti i „nove vlade na čijem je čelu bio Đinđić a sada Koštunica”. Polemisao je i s drugim viđenjima MKG. Naveo je, tako, da nije rečeno „zašto je nepoželjna podela Kosmeta”. Podela je, kaže, činjenica na Kosmetu već 15 godina, a i nezavisnost Kosmeta bi bila akt podele – Srbije. „Ako Kosmetu date nezavisnost, komadate Srbiju”, konstatovao je. Usledila je primedba da „nema dokaza ni da bi podela Kosmeta izazvala domino efekat, a ako bi ga i imala to bi dokazivalo da je međunarodna zajednica jako neuspešno vodila stvar tamo poslednjih 15 godina. Ne postoji savršeno rešenje, to je fikcija Zapada”, rekao je da bi kasnije zaključio i da rešenje za Kosovo i Metohiju treba da traži EU, bez Vašingtona koji „nema sveže ideje za Balkan”. U novijoj istoriji Balkana međunarodno učešće je bilo najdelotvornije kad su Evropska unija i Amerika nastupale zajedno – ocenio je direktor Balkanske inicijative u Institutu za mir Danijel Server, inače voditelj ove debate. Za takvo zajedništvo založio se i Džonatan Dejvidson iz ovdašnje delegacije Evropske komisije. I on se, pri tom, poslužio ponuđenim transportnim metaforama. Ko god da bude za upravljačem, drago mi je što govorimo o vozu i brodu, a ne o avionu – napomenuo je uz zaključak da će sve pomenute zemlje i teritorije, dugoročno gledano, biti u EU, ali da je, u međuvremenu, neophodno angažovanje i SAD „u ovom vozilu, šta god da je ono”. Ova debata nije bila namenjena donošenju završnih sudova, ali se približila jednom važnom najšire prihvaćenom cilju. Pokazala je, naime, da je dijalog o Kosmetu ne samo „potreban” nego i – mogućan. Momčilo Pantelić http://www.politika.co.yu/ Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
