www.svedok.co.yu
SKANDALOZNO
Danica Marinkovic, u to vreme istrazni sudija Okruznog suda u Pristini,
odlucno odbacuje tvrdnje FHP o spaljivanju albanskih leseva, 16. i 24. maja
1999, u fabrici "Mackatica" kod Surdulice:
TO SU NOVE LAZI NATASE KANDIC,
LEGIJA TADA UOPSTE NIJE BIO NA KOSOVU, OVO JE POKUSAJ DA MU NAPAKUJU I
"MACKATICU",
SPALJIVANJA JE BILO, ALI U KLECKI, GDE SU STRADALI OTETI SRBI
@ Svetlana Vojinovic
Iz kuhinje Natase Kandic, posle grobnica i hladnjaca sirom Srbije,
navodno punih Siptara, na red su ocigledno dosli novi scenariji tzv. srpskih
zlocina.
Najnovije otkrice direktora Fonda za humanitarno pravo (FHP), koje
iskljucivo za javnost pociva na NN izvorima, je spaljivanje srpskih leseva u
topionici fabrike "Mackatica" kod Surdulice.
Prema navodima ove nevladine organizacije, koja se poziva na vise
nezavisnih izvora, spaljivanje tela Albanaca odigralo se u fabrici
"Mackatica" u dva navrata, 16. i 24. maja 1999. godine, posle ponoci, uz
obezbedjenje "Crvenih beretki", koje su imale tada bazu u selu Bele Vode
pored Vranja.
Milorad Ulemek Legija, tadasnji komandant "Crvenih beretki", prema
tim podacima, "licno je doparatio jedan kontigent Albanaca i bio prisutan
tokom spaljivanja", a da su za sve ovo, navodno, odgovorni direktor
"Mackatice" Dragan Lakicevic, ljudi iz policije iz Vranja, Vladicinog Hana i
Surdulice, DB, pa i mnogo godina kasnije formirana BIA...
Dok, po nalogu Tuzilastva za ratne zlocine, policija proverava navode
Fonda za humanitarno pravo, srpska javnost je sokirana jos jednim "otkricem"
Natase Kandic.
- Prvi put sam to saznala u medijima i potpuno sam iznenadjena
tvrdnjama Fonda za humanitarno pravo. Ne mogu da verujem da se tako nesto
desilo i da se za to, navodno, tek sada saznaje - kaze za "Svedok" bivsi
istrazni sudija Okruznog suda u Pristini Danica Marinkovic.
Svedok: Kakva su Vasa saznanja o tome?
Danica Marinkovic: Prema mojim podacima, koji su svima dostupni, od
1992. godine do 9. juna 1999. nije bilo nikakvog spaljivanja siptarskih
leseva. Znajuci Natasu Kandic i organizaciju na cijem je celu, a koja je
uvek vodila antisrpsku kampanju, ne potkrepljuci nijednu optuzbu konkretnim
dokazom, rekla bih ovo je samo jos jedan lazni pokusaj da se okrive Srbi. Za
vreme rata, Natasa Kandic je bila na Kosovu, obilazlila je i pomagala
iskljucivo siptarske teroriste, noseci im pune torbe deviza, dok nas niko
nikada iz Fonda za humanitarno pravo nije kontaktirao. A posebna prica su
njena saznanja na osnovu anonimnih izvora na koje se ona poziva. Zato i ne
verujem u verodostojnost slucaja "Mackatica".
S: Postoji zahtev da ti izvori dobiju status zasticenog svedoka.
D.M: Pre svega, kod nas to jos nije zazivelo. Kao covek iz struke, do
sada u praksi jos nisam videla efekat takvog statusa svedoka. Uostalom,
nigde se ne pominje odakle su ti lesevi. Tvrdi se samo da su s Kosova, ali
ne i na kojoj lokaciji su pronadjeni. Ono sto me je u celoj prici
iznenadilo, jeste njena optuzba da je, navodno, licno Legija "dopratio jedan
kontigent Albanaca i da je bio prisutan tokom spaljivanja". Ne bi me
zacudilo da se "Mackatica" upravo njemu "namesta", jer prema mojim
saznannjima Legija u to vreme nije bio na Kosovu. Cak sam i ja licno vise
puta trazila da ga vidim jer sam htela da ga upoznam. Govorili su mi da nije
ni bio na tim prostorima. S druge strane, odgovorno tvrdim da sam kao
istrazni sudija posle procene da bi trebalo da se izvrsi uvidjaj, to uvek
uradila ili zahtevala. Konkretno, dok je trajalo bombardovanje imala sam
mnogo vise uvidjaja i izlazaka na lice mesta nego za unazad godinu dana. I
pod bombama, reagovali smo na svaki telefonski poziv ili neposredno na
dojave policije da je pronadjeno telo bilo koje nacionalnosti. U zavisnosti
od nase odluke, da li se eventualno radi o sumnjivoj smrti - trazili smo
obdukciju, a ako ne - onda su tela sahranjivana na najblizem groblju od
mesta gde su i pronadjena.
S: Na primer.
D.M: Vise puta sam u tom periodu izlazila na teren oko Kosova Polja.
Konkretno, na putu Kosovo Polje - Dobrevo, kuda prolazi zeleznicka pruga,
pronasli smo nekoliko tela ljudi koji su bezeci od bombi stradali. Nasli smo
ih s obe strane pruge koja vodi ka Peci. Posto se videlo da su stradali od
NATO bombi, posle uvidjaja odmah smo dali nalog da se sahrane. Sahranjeni su
na groblju u Kosovu Polju kao NN lica, posto nismo mogli da ih
identifikujemo, jer nismo kod njih pronasli nijedan dokument.
S: Jos pre bombardovanja, Zapad i albanski mediji na Kosovu
spekulisali su da su se, navodno, siptarski lesevi spaljivali u kosovskoj
termoelektrani?
D.M: I to je jos jedna laz plasirana iz odredjenih krugova. Odgovorno
mogu da kazem da se radilo suprotno, da su siptarski teroristi spaljivali
srpske civile. Konkretno, slucaj Klecka, gde smo na obliznjem brdu pronasli
krecane i ljudske kosti koje su ukazivale da je medju zrtvama bilo i dece.
Radilo se o 45 ranije nestalih Srba iz Orahovca, koji su, posto su
kidnapovani, prebaceni u Malisevo. Tu su drzani nekoliko dana, a onda su
posebno odvojili zene, muskarce i decu i potom ih kamionima prebacili u
Klecku. Tokom istrage, saslusavanja osumnjicenih, doslo se do cinjenice da
se radi o srpskim civilima. Siptarski teroristi su tom prilikom osudjeni na
20 godina zatvora za terorizam. U zverstvima posebno su se isticala braca
Mazreku, koje je nova vlast posle 5. oktobra 2000. godine brzo pustila iz
zatvora. A njih je licno u Pristini sacekao Ibrahim Rugova, docekani su kao
heroji. Kada sam to videla, nisam mogla da verujem sta je uradila vlast u
Beogradu. Bila sam sokirana. O kakvim zverima se radi, govori i cinjenica da
niko od srpskih i siptarskih advokata bracu Mazreku nije hteo da brani, tako
da sam po sluzbenoj duznosti morala da im odredim branioca. Cak su i
pojedini svedoci, koji su tokom sudjenja svedocili u korist odbrane,
naprasno nestali. Odgovorno tvrdim da u Klecki ima jos grobnica sa srpskim
civilima. Ali to ocigledno ne intersuje Natasu Kandic, koja je mene uvek
optuzivala da stitim policiju, a napadam Albance, sto nije tacno. Doduse,
kada je bila u Pristini, uvek je urgirala da se neko od Albanaca oslobodi.
Sta sve nije radila dok nije izdejstvovala pomilovanje za Fljoru Brovinu,
navodno humanistu. Cak je i u Nis, kada smo izmesteni, dovodila njene sestre
iz Pristine da je posete. Licno je zahtevala da im se da dozvola. A Brovina
je zapravo bila jedan od najistaknutijih pomagaca siptarskih terorista.
Pruzala im je pomoc u lekovima, obuci, prikupljanju finansijske pomoci, ali
i naoruzanju. U istrazi koju sam vodila protiv nje, postoji fotografija na
kojoj je Brovina u drustvu siptarskih terorista. A sada je poslanik partije
Hasima Tacija u kosovskom parlamentu. A vidim da je pozvana i na jutarnji
dorucak kod Busa.
S: Vi ste bili angazovani i u slucaju Racak.
D.M: I danas stojim iza onoga sto sam uvtrdila - da nije bilo
nikakvog masakra, vec da se radi o najokorelijim siptarskim teroristima, a
ne neduznim civilima, kako ih je Vilijem Voker nazvao. Tu je bilo veliko
uporiste siptarskih terorista. Oni su nastradali iz vatrenog oruzja u sukobu
sa policijom. Zato me najvise bole pristrasnost i jednostrani standadi.
Medjunarodna zajednica uopste ne tretira nase dokaze protiv Cekua,
Haradinaja, Tacija.
S: Kakava je bila Vasa saradnja sa stranim posmatracima?
D.M: Oni su vise puta pokusali da nas navuku na tanak led. U februaru
1999. godine, uoci bombardiovanja, finski patolog Helena Rante sa svojim
timom jos je bila na Kosovu. U to vreme dobila sam dopis u kojem neke
siptarske porodice, preko advokata traze da se izvrsi uvidjaj u selu Gornje
Obrinje kod Glogovca, velikom uporistu terorista, jer su tu, navodno, nalaze
tela poginulih clanova porodice koje je ubila srpska policija. Sa nama i
policijom su krenuli i strani posmatraci zajedno sa Helenom Rante. Kada smo
dosli do ulaza u selo, prvo su se oni zaustavili. Kada sam cula da se nesto
dosaptavaju, upitala sam gospodju Rante sta se desava, da bi mi odgovorila
da ne mozemo dalje, jer se na ulazu u selo nalazi rampa na kojoj stoje
siptarski teroristi, ali ih je ona nazvala - vojnicima. Rekla mi je da je
rizicno da prodjemo sa srpskom policijom jer bi mogli da otvore vatru na
kolonu i jos mi je potvrdila da je tu najavu imala i ranije. Shvatim ja o
cemu se radi - ocigledno da su mislili da cemo mi odustai od ovog uvidjaja,
a da ce se svetu plasirati jos jedna izmisljotina o masovnoj grobnici
siptarskih civila. Tada oni meni predloze da samo ja krenem sa njima kako bi
me odveli da to pogledam, posto su oni to, navodno, vec videli. Ali da mi ne
garantuju bezbednost. Odgovorila sam im da ja ne idem bez svojih kolega i
policije koja je tu da nas obezbedjuje. Satima smo se ubedjivali, ali sam ja
izricito trazila da ih nasa policija ne pusti, ako moje kolege i ja ne
mozemo da udjemo u selo. Tek kada su videli da im necemo dozvoliti da odu
bez nas, odustali su od ulaska u selo, koje je, moglo je golim okom da se
vidi, bilo opkoljeno siptarskim teroritima. Posle toga nikada se vise nije
pomenulo Gornje Obrinje.
S: Prilikom izlaska iz Pristine uspeli ste da izvucete i svu
dokumentaciju.
D.M To su kopije zapisnika s terena. Uvek sam radila profesionalno,
iskljucivo na bazi cinjenica i u interesu srpske drzave i naroda. Sve ono
sto sam radila na Kosovu kao istrazni sudija, odgovorno tvrdim da je
maksimalno uradjeno u skladu sa zakonom.
ZASTO CUTI SRPSKA JAVNOST?
- Ne mogu da verujem da srpska javnost, ali i vlast u Beogradu, cuti
povodom najnovijih lazi Natase Kandic - kaze Danica Marinkovic. - I ranije
sam vise puta pokusavala da reagujem oko mnogih nestina, ali sam uvek
nailazila na zid cutanja. Pokusala sam cak da stupim u kontakt i sa
Tuzilastvom za ratne zlocine, ostavila sam broj telefona, ali me niko nikada
nije nazvao. Jedino su me saslusavali haski istrazitelji za Racak.
Tuzilastvo Haskog tribunala je prvobitno trazilo da svedocim o tom slucaju,
ali posto im ocigledno nije odgovarala istina, nisu me vise nikada pozvali.
INTERES SRBIJE JE
DA U HAGU KAZEM ISTINU
S: Da li cete se pojaviti kao svedok odbrane Hagu u slucaju Slobodana
Milosevica?
D.M: Najverovatnije. I sigurno cu se odazvati tom pozivu jer se istine
ne plasim. U interesu Srbije i ovog naroda je da kazem sta se zaista tamo
desavalo. A verujte, znam mnogo.
IZ "DNEVNIKA ZLOCINA I UZASA"
"Svedok" je tokom NATO agresije objavljivao "Dnevnik zlocina i uzasa",
u kojem je navodjeno koji su ciljevi tog i tog dana bombardsovani.
Za 16. maj 1999. pise da su napadnuti ciljevi u sirem reonu Bograda, a
posle ponoci bombardovani su Kraljevo, Uzice, nadletani Cacak i jug Srbije.
Za 24. maj 1999, dakle datum koji takodje pominje Natasa Kandic,
zapisano je da je NATO avijacija najvise bombardovala Nis i okolinu. Bio je
to 48. napad na ovaj region i jedan od najzescih tokom agresije.
Yahoo! Groups Links
<*> To visit your group on the web, go to:
http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/
<*> To unsubscribe from this group, send an email to:
[EMAIL PROTECTED]
<*> Your use of Yahoo! Groups is subject to:
http://docs.yahoo.com/info/terms/
