RACCUNAJU LI SAD SA MISLJENJEM EVROPE 2.2.2005.
0:48
HOCE LI SAD UZETI U OBZIR MISLJENJE EVROPE O IRANSKOM PITANJU Petar GONCCAROV,
komentator RIA âNovostiâ (Moskva, RIA âNovostiâ)
Novi drzavni sekretar SAD Kondoliza Rajs je na susretu sa sefom MIP Nemacke
Josskom Fisserom demantovala saopstenje o tome, da SAD, toboze, nameravaju da
nanesu vojne udare po Iranu. Cak stavise, Kondoliza Rajs je izrazila nadu u
nastavak pregovora izmedju Nemacke, Francuske i Velike Britanije sa Iranom o
njegovom nuklearnom programu. Po misljenju eksperata, tom izjavom Rajsova
pokazuje da uoci posete predsednika SAD Evropi Vasington tezzi da eliminise
zabrinutost povodom mogucnosti zapocinjanja rata SAD protiv Irana. Sem ccisto
vojnih aspekata postoje i politicki motivi koji uticu na odluku SAD u odnosu na
iranski nuklearni program, na koje Vasington mora da racuna. Iran je danas
najjacca drzava u regionu, jedan od politickih tesskassa u sistemu Organizacije
Islamska konferencija, koja uziva autoritet u muslimanskom svetu i koja ima
politicku tezinu u medjunarodnoj zajednici u celini. Svaka vojna akcija protiv
Irana neizbezno bi izazvala krajnje negativne poslediceiI po politicku
situaciju u regionu, i po okolne muslimanske zemlje, i po perspektive borbe
protiv medjunarodnog terorizma i sirenja oruzja za masovno unistavanje, a sto
je najznacajnije, po odnose SAD sa Rusijom i za njihove odnose sa njihovim
najblizim saborcima â Francuskom, Nemackom i Velikom Britanijom. Taj momenat
je posebno znacajan na fonu toga, sto upravo Francuska, Nemacka i Velika
Britanija preduzimaju napore za razresenje iranskog pitanja diplomatskim putem.
Vode pregovore sa Teheranom, na kojima indirektno ucestvuje i Rusija, usmerene
u pravcu potpisivanja sveobuhvatnog sporazuma u kome ce, kako se ocekuje, biti
date sve neophodne garancije iskljucivo mirne usmerenosti nuklearnog programa
Irana. Taj sporazum trebalo bi da bude potpisan u junu 2005. godine. Najzad,
svaka vojna operacija preokrenula bi se u konsolidaciju svih slojeva
stanovnistva Irana oko sadasnjeg rezima i u neizbezzni rast broja pristalica
stvaranja sopstvenog nuklearnog naoruzanja u Iranu. A priblizavajuci
predsdenicki izbori u kontekstu takvih motivacija cine veoma verovatnim to, da
ce se u zemlji aktivizirati jos vise antizapadno nastrojeni islamski radikali,
snage koje su neprijateljski raspolozene prema evropskim vrednostima i
standardima, sto ce kao minimum iskomplikovati resavanje pitanja, ako ga i
uopste ne ucine nemogucim. Nije slucajno sto se na godisnjem Svetskom
ekonomskom forumu u Davosu nemacki kancelar Gerhard Ssreder ponovo zalozio za
razresenje konflikta oko nuklearnoig problema Irana diplomatskim putem. âMi
ionako imamo prilicno kriznu i napetu situaciju u regionu i ne zelimo da je
produbljujemoâ â izjavio je on. Takvo glediste zastupa i Evropska unija u
celini, koja je protiv svake vojne akcije protiv Irana., âEvropljani zele da
daju pozitivni signal koji bi pomogao jacanju umerenih snaga u Teheranu.
Amerikanci pak stavljaju klinove u tocckove i prete batinomâ â
nedvosmisleno izjavljuje komesar Evropske unije za spoljnu politiku i
dobrosusedske odnose Benita Ferero-Valdner. Imajuci u vidu sve te faktore jasno
je da SAD nece rizikovati zapocinjanje vojne operacije protiv Irana, jer ce u
protivnom posledice takvog koraka morati da saniraju decenijama. No, to jos ne
znaci da ce SAD ostaviti Iran na miru. Moguc je i drugi, nevojni scenarij,
vezan za smenu postojeceg u Iranu rezima. Takav program, sudeci po svemu,
Vsington ne iskljucuje. Pedeset kongresmena â republikanaca i demokrata â
podrzalo je izneti ovih dana u kongresu SAD novi nacrt zakona kojim se zahteva
da se Iran pozove âna odgovornostâ i prosire sankcije SAD protiv stranih
kompanija koje investiraju u naftne projekte u Iranu. Radi se o nacrtu zakona,
koji je upucen na dalje razmatranje komitetu za medjunarodne odnose
predstavnickog doma americkog kongresa. Vec sam njegov naziv âAkt o podrsci
slobodi u Iranuâ govori o mnogom. To je dalekosezni program. Kongresmeni ne
samo da zahtevaju da se aktuelni rezim u Iranu pozove na odgovornost zbog
njegovog ponasanja. Zakonodavci pozivaju da se podrze sve âprodemokratske
snage u Iranuâ i dopustaju predsedniku SAD da u te svrhe izdvoji sredstva iz
federalnog budzeta, ukljucujuci i ona za logistiku nezavisnih radiostanica i
televizijskih kanala, koji emituju vesti za Iran iz inostranstva. Drugim
recima, SAD pokusavaju da Iran ruiniraju iznutra. Taktika je dosta skupa, ali
vec proverena i opravdana u nizu slucajeva. Medjutim, po misljenju rukovodioca
centra za medjunarodnu bezbednost Instituta za medjunarodnu ekonomiku i
medjunarodne odnose Alekseja Arbatova, taktika je sumnjiva, jer proizlazi iz
toga da SAD vide citav svet i sebe same u tom svetu iskljucivo kroz sopstvenu
prizmu, apsolutno ignorissuci misljenje ostalog dela sveta. Ruski politolog
preporucuje da se âne siluje istorijaâ, vec da joj se omoguci da odsslifuje
rokove, da oslussne misljenje Evropske unije i Moskve koji se zalazu za to da
se rezolucija MAGATE o Iranu realizuje u punom obimu. U korist nastavljanja
pregovora o iranskom problemu nedvosmisleno se zalazu Pariz, Berlin i London.
Idealna varijanta bilo bi, smatra Arbatov, ako bi se na polju pregovora
âpojavio i jedan od glavnih igraca, glavni oponent Irana â Sjedinjene
Drzaveâ. Ideja je samo na prvi pogled apsurdna. Ukoliko je svet zaista
zainteresovan za politicko resenje iranskog problema, alternative pregovorima
nema. - 0 â Moskva, 02.02.2005. RIA âNovostiâ
Yahoo! Groups Links
<*> To visit your group on the web, go to:
http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/
<*> To unsubscribe from this group, send an email to:
[EMAIL PROTECTED]
<*> Your use of Yahoo! Groups is subject to:
http://docs.yahoo.com/info/terms/
