ï
Alarmantno
Nezadovoljni uslovima i opstom politickoim klimom
diplomirani akademci, posebno sa tehnickih fakulteta, sve vise se sele u
inostranstvo
ZA CETIRI GODINE PREKO
50 HILJADA MLADIH OTISLO IZ SRBIJE
@ Daliborka
Stankovic
Nekada, u Kraljevini Jugoslaviji, kralju Aleksandru je preporucivano da mlade
intelektualce, koji su putovali i videli sveta, primi u diplomatsku sluzbu i
tako im omoguci da sposobnosti upotrebe u korist nacionalnih interesa. Medju
njima su bili Ivo Andric, Milos Crnjanski, Jovan Ducic. Danas Srbija malo sta
nudi i onima koji su ovde, kamoli onima koji bi da se iz belog sveta vrate. Tako
najpametniji, najbolji, najobrazovaniji kupuju karte samo u jednom smeru i
odlaze ne zato sto ne vole svoju zemlju, vec sto njihovo znanje i trud ovde nisu
na ceni.
I ne samo trbuhom za kruhom,
odlaze i zbog zelje za usavrsavanjem. Postdiplomci i doktoranti dobijaju u
inostranstvu veoma primamljive stipendije i ukazuju im se poslovne mogucnosti
koje bi ovde mogli samo da sanjaju.
Nema preciznih podataka, ali se pocenjuje da je u periodu od 1991-2000. zemlju
napustilo vise od 30.000 najobrazovanijih ljudi. Po analizama strucnjaka,
neposredno posle oktobarskih promena tzv. "odliv mozgova" je znatno oslabio, ali
samo u prvih mesec dana. Ocekivalo se da se posle smene na vrhu vlasti sve iz
korena promeni. Taj entuzijazam je brzo splasnuo, prvenstveno zbog sporih
reformi drustva. Ne poklanja se paznja zadrzavanju visokostrucnih kadrova u
zemlji, pa je posle 2000. otislo jos 50.000 ljudi, od toga 10 odsto
visokoobrazovanih ljudi.
Medju najboljim
studentima Srbije, koji su krajem 2004. osnovali svoje udruzenje, veliki je broj
studenata beogradskog Elektrotehnickog fakulteta. Oni se isticu i po broju
akademaca koji su okoncavsi studije svoj zivotni put vezali za neke druge
zemlje, a ne svoju. Jedan od njih, u sali, kaze da vise svojih kolega sa
elektrotehnike moze da vidi u Kanadi i Cikagu, nego u
Beogradu.
Branko Kovacevic, dekan ETF,
nedavno je na osnivackoj skupstini organizacije "Najbolji studenti Srbije"
istakao kako fakultetu koji slavi 56 godina postojanja moze da sluzi na cast,
ali i brigu podatak da je od 15.000 diplomiranih inzenjera ove visokoskolske
ustanove od Drugog svetskog rata cak 5.000 njih van domovine. Samo u prethodnih
pet godina 85 odsto diplomaca ETF je otislo iz zemlje.
Ispred zgrade ovog fakulteta statua
Nikole Tesle kao da upozorava na sudbinu svih pametnih, mladih strucnjaka, bolje
prihvacenih u tudjini, nego kod kuce. U holu, ispred oglasnih tabli, vise je
mladica nego devojaka, naravno. Konsultuju se medjusobno i kad cuju za neke
promene rasporeda, zale se: "Sve je ovde neorganizovano." Uglavnom se slazu u
jednom - najradije bi svi ovde ostali, ali ako ne budu imali normalne uslove za
zivot, naravno, otici ce. Sem (u manjem broju) onih koji ni u kom slucaju ne bi,
iz patriotskih razloga.
Jedan od takvih
je Jovica Stojanovic iz Vlasotinca, inace na zavrsnoj godini studija.
- Moji planovi su definitivno da
ostanem, bas zato sto je jaka propaganda da studenti odlaze. I suvise jaka i
negativna. To mi se ne dopada. Mislim da mi nigde nece biti dobro kao ovde.
Slazem se sa tim da je sada situacija losa, ali nadam se da ce se nesto
promeniti na sledecim izborima.
Marko
Petkovic iz Uzica, takodje pri kraju studija, misli da nije ni tako jednostavno
otici zbog razlike u nacinu sticanja znanja kod nas i u razvijenim zemljama
zapada:
- Otisao bih, ali mislim da
sada moj prakticni nivo znanja nije dovoljan. Potrebno je nekoliko godina radnog
iskustva da bih se tamo uklopio. Mi imamo ogroman stepen teorijskog znanja, i
prakticnog takodje, ali na zastarelim aparaturama koje se skoro vise i ne
koriste. Ako imate nekog tamo gde odlazite, ko ce vas uputiti i pomoci vam, to
onda vec drugacije izgleda.
Osnivaci
organizacije "Najbolji studenti Srbije" postavili su za cilj pokretanje akcije
"za promenu duhovne i politicke klime u zemlji" i uspostavljanje sistema pravih
vrednosti u kome bi se njihovo znanje cenilo i tako im bilo omoguceno da ostanu.
Ostali studenti misle da je veci problem sto masovno odlaze i oni koji nisu
najbolji, radi sigurnijeg zivota. Ne veruju da ce ova organizacija uspeti u
ostvarivanju ciljeva.
- Nemam poverenja
u studentske organizacije. U ovom drustvu treba mnogo vise od toga da se desi,
neke korenitije promene - kaze Marko iz
Uzica.
Njegova koleginica Vesna Gasic iz
Mostara se sa njim slaze:
- Mislim da je
taj projekat utopija. To ne zavisi od akademskih gradjana, vec od onih koji su
na vlasti. Za drustvo nema perspektive, ne vidim da cemo grupno moci da
prosperiramo. Ali pojedinac moze sebi da prokrci put, ugrabi neke prilike i na
taj nacin uspe. Ja bih volela da ostanem, ali u inostranstvu se nude bolji
uslovi, bolje smo kotirani i moze vise da se
napreduje.
Na spratu iznad ETF, studenti
gradjevine u dilemi ostati ili otici, jos spremnije biraju ovo
drugo.
- Otisao bih odmah, jer
politicari su ovde postali sami sebi svrha, dok im narod crkava od gladi -
kategorican je Zeljko Kukoleca iz Smedereva i na pitanje o svom proseku ocena
odgovara - svi smo relativno dobri, ali bolje studente ovde vise necete ni naci.
Oni su vec otisli. To je buducnost zemlje. Sto se tice plana " studenti menjaju
drustvo" , to je smejurija. Ko ce da ostaje zbog patriotizma? Puna su groblja
patriota. Svako ima samo jedan zivot i trudi se maksimalno da ga
iskoristi.
- Svi smo mi na neki nacin
patriote, ali ako ne mozete da opstanete posle velikog rada i odricanja, nema
svrhe ni ostati - misljenje je Jelene, apsolventa masinstva, koja se vec
priprema za doktorske studije u Nemackoj. U zavisnosti od projekta koji joj bude
odgovarao izabrace univerzitet i grad -Minhen, Dormstat ili
Getingem.
Jedan od retkih koji drugacije
sagledava problem i ne optuzuje vlast za svoju situaciju, takodje je apsolvent
Masinskog fakulteta, Ninoslav Adzibaba iz
Sombora:
- Ovde su ljudi navikli da im
drugi resavaju probleme. Misle da je u inostranstvu sve to reseno, samo se
zaposlis i gotovo. Ustvari, nijedan politicar ne moze da ti pronadje posao.
Privatni preduzetnici treba da ozive privredu, pokrenu razvoj i zaposle
diplomirane inzenjere. Politicari treba samo da stvore pravni ambijent za
funkcionisanje privrede.
Razlozi za
odlazak nisu samo ekonomsko - politicke prirode. Mladi ljudi vole da putuju,
upoznaju nove kulture, obicaje.
Dusan
Stankovic, buduci arhitekta, iz Beograda, misli da je nemoguce biti dobar u
profesiji ako nista van granica svoje zemlje nisi
video:
- Treba da se vidi ceo svet da bi
se nesto radilo. Tako se sticu ideje za projektovanje. Ne mogu samo da se
gledaju slike, mora to da se oseti. Vec sam bio u Italiji, na Politehniko di
Milano, sredio papire, ali nisam imao dovoljno novca da ostanem. Mada tamo, na
drzavnim fakultetima, visina skolarine za strance nije fiksna. Posle godinu dana
mozete da postanete redovan student, dobijete stipendiju i placate samo stan i
hranu. Kod nas su cene skolarina velike u odnosu na ono sto se dobije za te
pare.
BAS KAO U
PRAVOM KAVEZU
Iako postoji nepoverenje u
studentske organizacije, one mogu nesto i da ucine. Predstavnici
Studentske unije Srbije posetili su Brisel septembra 2004. i izdejstvovali
kod Saveta ministara Evrope da nasi studenti lakse dobijau vize za EU. Na
prvi pogled se cini da time pomazu sto veci broj odlazaka. Ali njihova
namera je bila drugacija.
- To su
vize za duzi boravak, preko tri meseca. Zato je to vrlo zanimljiva odluka
EU, jer ona to ranije nije imala u domenu svoje nadleznosti. Do sada su
takve odluke bile u delokrugu zemalja clanica EU - objasnjava Goran
Bogunovic iz Studentske unije - Mi smo trazili da se ne ide samo na
usavrsavanje, vec i bilo kojim povodom, na gostovanja, seminare, kurseve.
U sustini, radi se o jednom suprotnom procesu. "Odliv mozgova" se povecava
sa izolacijom zemlje - sto smo vise izolovani, ljudi vise odlaze jer se
osecaju kao da su u kavezu. Zato je ovo psiholoski momenat i mera
zahvaljujuci kojoj studenti mogu da vide druge zemlje, sretnu se sa drugim
kulturama, razlicitim nacinom zivota i studiranja. Mogu da odu i da se
vrate. To je dobra praksa, jer su do sada odlazili samo u jednom smeru.
Sustina je da im se omoguci sticanje prakticnih znanja sa kojim ce se
vratiti. Bice nam potrebno da se to znanje primenjuje kad jednom budemo
clanovi EU |
Yahoo! Groups Links
|
