25.02.2005
Prema navodima mladog Ribnikara, u organizaciji �ivota Starih Slovena nije bilo siroma�nih, nasilja nad �enama. Dekadencija je nastupila sa �la�nom vizantijskom kulturom�
Početkom godine u koju smo zakoračili, �Fond Ribnikar� pri �Politikinoj� kući u saradnji sa �Narodnom knjigom� objavio je izuzetno značajno delo � �Oblici svojine u na�oj istoriji srednjeg veka� čiji je autor Vladislav F. Ribnikar. Objavljivanje ovog dela dvadesetogodi�njem Vladislavu donelo je Vidovdansku nagradu koja mu je uručena 1891. godine. U to vreme Vidovdansku nagradu dodeljivala je Beogradska op�tina. Mladi Ribnikar bio je nagrađen i sa četiri stotine onda�njih dinara.
Da bi dočarao kakvi su pravno-ekonomski odnosi vladali u srednjovekovnoj Srbiji, mladi Ribnikar je veoma iscrpno pisao o odnosima u zajednicama u kojima su �iveli na�i preci, Stari Sloveni. On navodi da su relacije među ljudima u slovenskim plemenima bile, reklo bi se, gotovo savr�ene. Danas izgleda neprimereno to �to kod na�ih predaka nije postojala lična imovina, sve je bilo zajedničko. Rezultat je � nije bilo siroma�nih. Kada je reč o zemlji na kojoj se �ivelo, između ostalog, Ribnikar pi�e i ovo: �Zemlja, na kojoj je �ivelo jedno takvo pleme, zvala se plemen�tina. Ta se zemlja nije mogla deliti, ona je bila op�te imanje celog plemena, koje su svi podjednako u�ivali. Nepokretnog ličnog imanja nije bilo. Nije, dakle, čudo �to tada svojine u pravom smislu te reči nije moglo ni biti.�
Takođe, zanimljivo je istaći da su �ene u�ivale veliku slobodu, Ribnikar pi�e o tome ovako: ��ena nije stajala u neograničenoj vlasti svoga mu�a, već je bila punopravna ličnost, koja je čak i na sudu mogla svedočiti. Ona je imala polovinu mu�evljevog imanja.� Ovakve odnose mladi Ribnikar smatra pohvalnim. Siroma�tvo i svakojake nedaće Srbima su doneli pravno i zakonsko ugledanje na Vizantiju. Jedni su, na�alost, postajali sve siroma�niji i bedniji, drugi sve bogatiji i bahatiji...Ovaj primer je lepa apologija visokoj prethri�ćanskoj kulturi koju su ba�tinili Stari Sloveni. Na�alost, običaj je da se prethri�ćanske civilizacije smatraju inferiornijim od hri�ćanske. Prisetimo se samo knjige Rolanda Rajta �Oteti kontinenti� u kojoj Rajt pi�e o tome kako su se �civilizovano i kulturno� pona�ali neki franjevci koje je predvodio zloglasni Dijego Delanda, kada su mačem hteli Majama da nametnu hri�ćanstvo. Poru�ili su velelepne građevine, kakve je hri�ćanska Evropa samo mogla da sanja. I ne samo to � svirepo su ubijali nedu�ne ljude... Prema Ribnikarovoj studiji � Vizantija nam je do�la glave. Srbi su naučili od Vizantinaca da bogato daruju manastire. Pa umesto da manastiri ostanu ono �to i treba da budu � samoti�ta u kojima �ive podvi�nici � postali su centri bogatstva i svakog drugog obilja. From bi rekao � lep primer anatomije destrukcije... Bogumili, kako pi�e Vladislav Ribnikar, zagovarali su stari poredak, slovenski. U kome čovek nije mogao da bude rob, kao u Vizantiji. Velika pretnja bili su bogumili, ti anarhisti duha � od kojih su drhtali la�ni hri�ćani. Konačno, bogumili, kao i na�i preci Stari Sloveni, �iveli su u dru�tvu bez dr�ave, dakle � bili su anarhisti. Nisu li dru�tvo bez dr�ave naučavali velikani anarhističke misli, poput Bakunjina, Kropotkina i Prudona. Da prenesemo stvar u dana�nje vreme. Da smo ostali da �ivimo po modelu �plemen�tine� poslanici ne bi mogla bahato da sebi povećaju plate na gotovo sedamdeset i �est hiljada dinara, dok piloti borbenih aviona i doktori nauka zarađuju između dvadeset i tri i trideset hiljada dinara. Tako ne�to nemoguće je u dru�tvu bez parazita dr�ave. Kada je reč o nasilju nad �enama � model �plemen�tine� nedosti�an je uzor po�tovanja �ene, koju su na�i preci visoko cenili, verujući da je planeta Zemlja zapravo �ena. Mnogo toga da se naučiti iz studije dvadesetogodi�njeg Vladislava F. Ribnikara. Na�alost, Ribnikar pi�e: �Srpskom narodu nije bilo dosuđeno da se samostalno razvija i napreduje, već u njegov �ivot prodre�e mnogi strani elementi, koji iskvari�e lepe i čiste srpske običaje, napojiv�i ga svojim �tetnim duhom.� U nastavku, Ribnikar dodaje: �Nasuprot srpskom plemenskom �ivotu, u kome se jasno i lepo ogledao kulturni duh celokupnog slovenskog plemena, stajala je vizantijska imperija sa svojom la�nom, izve�tačenom kulturom. Ona je već bila moralno pala, a i materijalno stanje ne mo�e biti gore.�
Peđa Radosavljević
#######
Vidi Vido, �to nisi video
Na dan Svetog Vida saop�tena nam je rezolucija Informbiroa. Tog dan formiran je 1992. godine DEPOS. Na Vidovdan 2001. godine, glavna gazimestanska zvezda iz 1989. Slobodan Milo�ević isporučen je Ha�kom tribunalu...
Vidovdan pripada onim praznicima koje proslavlja srpski narod koji sadr�i različite elemente i slojeve: verske, kako hri�ćanske, tako i paganske, istorijske ali i ne najmanje va�ne � arhetipske.
Na�i preci, Stari Sloveni, obo�avali su boga Vida. Vid je pripadao plejadi solarnih bo�anstava. Verovalo se da je davao ljudima vid, da je vidao rane, i da je bio za�titnik vidara. Takođe, Vid se smatrao i bogom podviga.
Kada je reč o istorijskim aspektima, nemoguće je ne spomenuti Kosovsku bitku koja se odigrala na Gazimestanu daleke 1389. godine. Ovaj istorijski događaj prelama se kroz istoriju srpske vojnopolitičke hronologije.
Arhetipski elementi Vidovdana duboko su utkani u srpsko nacionalno biće. Spomenute elemente predstavlja na�a poslovična nesloga, sklonost ka izdaji i gajenje osećanja da pripadamo narodima mučenicima, poput Hazara, Jevreja, Jermena i Kurda. Ostale arhetipske osobine koje su pozitivne čine nas slobodoljubivim, hrabrim, po�rtvovanim...
Prisetimo se nekih događaja koji su se odigrali na Vidovdan. Pored legendarne Kosovske bitke, na dan Svetog Vida, saop�tena nam je rezolucija Informbiroa, onomad, kada smo se posvađali sa Rusima. Takođe na Vidovdan 1999. godine formiran je DEPOS, na kome se potvrdila srpska nesloga kada je reč o jedinstvenom nastupu srpske opozicije. Zatim, na Vidovdan, donesen je i čuveni istoimeni ustav. Da je �ivot ironičan, uverava nas i Vidovdan 2001. godine, kada je glavna gazimestanska zvezda iz 1989. godine Slobodan Milo�ević isporučen Ha�kom tribunalu koji, usput budi rečeno, liči na sve samo ne na sud. Tog Vidovdana 2001. godine, Sloba, koji je sebe smatrao srpskim Homeinijem, kazao je prilikom odvođenja u Hag, između ostalog, i ovo: �Dobro ste obavili ovaj posao, ali zapamtite, braćo Srbi, danas je Vidovdan.� Onda�nji premijer Zoran Đinđić i juno�a Čedomir Jovanović navodno nisu znali da je tog dana bio Vidovdan. Nije nego!
Dakle, Vidovdan je, kako bi to jungovci rekli, usađen duboko u srpsko kako individualno, tako i u kolektivno nesvesno. Ovaj praznik koji se nekada slavio po starom kalendaru petnaestog juna, pomeren je za trinaest dana unapred i danas se proslavlja dvadeset i osmog juna. Neki numerolozi �arlatani kazali bi da pomeranje za trinaest dana ovaj dan čini nesrećnim? Da je na� narod stopljen sa Vidovdanom, uveravaju nas mnoga imena i prezimena u na�em narodu: Vidak, Vidoje, Vidosav, Vidojko, Vida, Vidosava, kao i prezimena � Vidić, Vidaković. Vidojković...
U kalendaru Srpske pravoslavne crkve ne postoji svetac sa imenom Vid. Pre vi�e od jednog veka, 1892. godine, crkva Svetog Vida prvi put unosi u kalendar kao svoj praznik, stavljajući ga u zagradu, iza starozavetnog proroka Amosa i kneza Lazara, čije kultove je obele�avao na� narod, ovako o počecima slavljenja Vidovdana pi�e u svojoj knjizi �Godi�nji običaji u Srba�, na� zapa�eni etnolog Mile Nedeljković.
U narodu Vidovdan slovi kao dan proricanja i gatanja. Uz pomoć trave vidivčice, prema knjigama starostavnim, na� se narod lečio. Takođe, na taj dan se u poljima nije radilo. U protivnom, kukuruzu ne bi nikli klipovi, gro�đe bi se sasu�ilo... U Homolju, Meki srpske magije, verovalo se da će �godina omanuti� ako toga dana u polju ne bude bilo oblaka. U Gru�i, narod je smatrao da ptica kukavica na Mladence počinje da kuka za poginulim kosovskim junacima a da prestaje sa �svojom pesmom� od Vidovdana. �umadinci veruju da sve vode na dan Svetog Vida, poteku � crvene kao krv. Običaj da se na Vidovdan gata za srećnu devojačku udaju, tako �to devojke pod glavu stavljaju vido-travu, da bi im se u snu ukazao budući đuvegija, svedoče o na�oj paganskoj pro�losti, koja i dan-danas �ivi u narodu. Takođe na dan Svetog Vida su se iz kuće iznosile stvari �na sunce�, posebno nova odeća, posteljina, ćilimi i oprema za udaju. Potom, izgovarale bi se magijske formule kao na primer � �Vidi Vido, �to nisi video�. Na Kosovu se iznosio novac da ga �vidi sunce�. Kod Rusa se Vidovdan smatrao krajem setvenih radova. Na�a slovenska i paganska braća govorila bi : �Ko seje posle Vidovdana, taj će tra�iti �ita�. Sveti Vid je poznat kod Bugara, Poljaka, Hrvata, Slovenaca. Na�a slovenska bratska plemena, danas narodi, svetog Vida po�tuju i slave kao za�titnika voda, očnog vida i smatraju ga isceliteljem očnih bolesti. Prema delu �Slovenska mitologija � enciklopedijski rečnik� koje je objavio �Cepter�, �ene su na Vidovdan brale lekovite trave, stavljale bi ih u vodu u kojoj bi se umivale i izgovarale bajalice, kao �to je �Vidivčice Bogu sestrice, �to očima videle, rukama stvorile�. U nekim krajevima �ene bi se umivale rosom, a u Sremu bi izvodile ćerke pred kuću sa ručnim radom, učeći ih da izgovaraju magijske formule � �Vid, Vidovdan, �to videla očima, rukama umela da uradim�.
Vratimo se na početak, arhetipskim horizontima Vidovdana. Neretko mo�e da se čuje i opaska da slaveći Vidovdan, proslavljamo sopstveni poraz na Kosovu. Mo�e i tako da se razmi�lja. Međutim, ako uspemo da osvestimo arhetipske osnove Vidovdana, kako individualno, tako i kolektivno nesvesno upisane i na�e nacionalno biće � onda � proslavljanje Svetog Vida � nije slavljenje poraza � već susret sa sopstvenom prirodom na�eg naciona � na�e istorijske i, kako to ka�e Vladimir Velmar Janković, kosmičke sudbine.
| Yahoo! Groups Sponsor | |
|
|
Yahoo! Groups Links
- To visit your group on the web, go to:
http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/
- To unsubscribe from this group, send an email to:
[EMAIL PROTECTED]
- Your use of Yahoo! Groups is subject to the Yahoo! Terms of Service.
