politika.rs <http://www.politika.rs/scc/clanak/423615/Pogledi/Apsurdan-zahtev-Hrvatske>
Апсурдан захтев Хрватске Милојко Будимир, недеља, 03.03.2019. у 18:00 4-5 minutes _____ Крајем јануара ове године у Загребу је одржан састанак између представника српских институција које делују на подручју Републике Хрватске и делегације Министарства културе и информисања Републике Србије, коју је предводио министар Владан Вукосављевић. Као своје потребе и приоритете, представници српских институција у Хрватској навели су финансијску и стручну помоћ за српска културно-уметничка друштва и пододборе „Просвјете”, који су најзначајнији чувари српске културе и традиције, потребу израде регистра материјалне и нематеријалне културне баштине Срба који живе на територији Републике Хрватске, помоћ у изградњи и санацији објеката који ће пружити предуслове за интензиван рад на очувању културне баштине и културног наслеђа припадника српске заједнице – као што су зграда Српског дома у Вуковару, српски културни центри у Книну, Ријеци, Загребу и Осијеку. Том приликом Владан Вукосављевић састао се у Загребу и са министарком културе Нином Обуљен Коринжек. Тема састанка била је повратак културних добара у Хрватску, а министри су се усагласили да је тај дугогодишњи процес при самом крају, те да је од 2001. до 2018. године враћено укупно 29.885 покретних културних добара у музеје, цркве, манастире и архиве. Преостале веће целине за повратак односе се на ризнице манастира Крка и Шибеника. Све ово се дешава у време када избегли и прогнани Срби из Хрватске указују на двојна мерила и штету која може настати након што се културно благо српске провенијенције врати у Хрватску. Прогоном Срба из Српске Крајине и Хрватске током рата 1991–1995. дошло је и до систематског уништавања споменика културе како би се уклонили трагови миленијумског присуства Срба на тим просторима. Поред свих обећања од стране Хрватске да ће се стање поправити, још имамо нападе на верске објекте и свештенство Српске православне цркве. Зато сматрамо да је апсурдан захтев да се врате иконе и други богослужбени предмети који су пренети у Србију и тако спасени од сигурног уништења. Ако нису у ситуацији да открију починиоце досадашњих насртаја на црквене објекте, како планирају да заштите то културно благо када се оно врати? Зато би сврсисходније било поставити питање шта је са оним делом културног блага које је после прогона Срба остало у Хрватској и сада му се губи сваки траг. Где је завршило око 7.000 икона које су нестале у ратном вихору током деведесетих у Хрватској?! Нису само нестале иконе, већ и богослужбене књиге, архивска грађа и још много шта што је припадало Србима. Ново условљавање Хрватске око отварања поглавља 26 да се врати и преостало културно благо представља само наставак раније политике која је у тужбу против Србије за геноцид унела и крађу културног блага. Наша очекивања од нове хрватске владе била су да ће најпре покренути питање достојанственог повратка оних којима је то културно благо припадало и тако испунити обавезе које је преузела Хрватска затварајући поглавље 23 – „Правосуђе и темељна људска права”. Тада представници Срба у Хрватској, па ни Србија, нису условљавали Хрватску, иако су за то имали све аргументе. Очекивања су била да ће Хрватска као чланица ЕУ прихватити стандарде који вреде у свим цивилизованим земљама у свету и тако испунити преузете обавезе из билатералних и међународних уговора, а посебно Бечки споразум о сукцесији из 2001. године. Нажалост, од када је Хрватска од средине 2013. године постала пуноправна чланица ЕУ стање за Србе у Хрватској, као и за оне у избеглиштву, не само да се није побољшало, него је постало још теже. Уништавањем споменичке баштине српске провенијенције желе се уништити аутентична сведочанства и духовно памћење српског народа. При уништавању духовних тековина заборавља се да је реч и о уништавању цивилизацијских тековина свих људи. Нико не спори да те драгоцености треба да се врате, али кад се врате и Срби и нормализују услови за њихов живот, када се обнове порушене цркве и када се трајно обезбеди српско црквено благо од пропадања, пљачке и девастирања. И уместо да Хрватска буде захвална што је пренето културно благо сачувано од уништења, они који су над српском баштином починили геноцид сада траже да ти „остаци остатака” буду враћени. Генерални секретар Удружења Срба из Хрватске Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа
