standard.rs <http://standard.rs/2019/03/06/dojce-vele-o-makronovoj-renesansi-eu-on-bezi-unapred/>
Дојче веле о Макроновој "ренесанси Европе": Бежање напред - Нови Стандард http://newlookworld.com/ 4-5 minutes _____ Дојче веле о Макроновој „ренесанси Европе“: Бежање напред среда 06. март 2019. 16:18 Натеран демонстрацијама „жутих прслука“ и слабом подршком његовој политици, Макрон бежи напред. А то би могло да буде добро за Европу Француски председник Емануел Макрон користи вешту комуникативну стратегију. Тако што је у 28 листова објавио свој позив на реанимацију Европе, он је на два до три дана одредио европску политичку дебату. О Макроновим визијама говоре сви – или барем они Европљани који још увек читају новине. Упитно је, међутим, да ли ће он на тај начин успети да допре до „бесних“ грађана који у Француској носе жуте прслуке, а у Великој Британији машу заставама Брегзита. Али, он барем нешто нуди, указује на амбициозне циљеве – за разлику од других политичара у Европи, попут немачке канцеларке која се радије повлачи, или мађарског премијера и италијанског министра унутрашњих послова који проповедају суморни национализам. Пред хаотични покушај Британаца да напусте Унију, француски председник нуди противнацрт – ренесансу за, према његовом мишљењу, угрожену Европу. ДЕЛОМ ОД РАНИЈЕ ПОЗНАТО, ДЕЛОМ РАДИКАЛНО Предлози су делом познати, као на пример заједничка заштита спољних граница ЕУ – делом радикални, као онај да се све политичке снаге заједнички оријентишу ка борби против климатских промена. Макрон истовремено захтева формирање читавог низа нових институција: од једне више нереалне агенције за заштиту демократије, до инвестиционе банке за питања климе која би можда и имала шансе. Макрон је тек пре 18 месеци одржао говор у којем је изнео читав каталог захтјева, од којих је само за неке изгледно, додуше на дуги рок, да могу да буду и остварени – као на пример буџет за заједничку валуту евро. Емануел Макрон себе види у улози брзог мислиоца. Други део француско-немачког тандема, немачка канцеларка Ангела Меркел, има улогу разборите реалисткиње која визије враћа на оно што се може спровести. Но, Макрон, којег притискају проблеми на унутрашњеполитичком плану, нема више стрпљења да чека на Меркел. Он јури напред, а она ће га следити, с одуговлачењем. Истина, двоје најважнијих европских политичара су тек у јануару у новом „Ахенском споразуму“ хвалили заједничко кретање напред на европском нивоу, али практична политика увек изгледа нешто другачије. Макрон је својим захтевима да се европске фирме заштите од америчке и кинеске конкуренције, реаговао на протекционизам и надолазеће трговинске ратове. А опет, својим захтевима да се границе Шенгенског простора затворе за мигранте и да се успостави рестриктивно право на азил унутар ЕУ, реаговао је на потребу за заштитом многих Европљана, што заправо даје подстицај десничарским популистима и националистима. У сваком случају, он захтева расподелу миграната у свим земљама ЕУ, што би могло да изазове жестока противљења код његових „омиљених непријатеља“ у Мађарској и Италији. КОНАЧНО ДЕБАТА Писмо упућено Европљанкама и Европљанима три седмице пре могућег Брегзита и 12 недеља уочи избора за Европски парламент, није наравно само део предизборне кампање коју Макрон реторички веома увијено стилизује у судбинско питање. Он са својим покретом жели да динамични предизборни борци убудуће одређују и ко седи у парламенту у Стразбуру, и за то мобилишу проевропске снаге. Крајње је време да неко озбиљно започне изборну кампању. Досадашње свађе између популиста и либерала само су изазивале умор. Сада би могло да дође до праве дебате. Већ крајем године, Макронови реформски предлози могли су се чути на „Европској конференцији“. Француски председник не искључује могућност ни измене европских споразума. То је одважно, јер и у самој Француској би народ морао да гласа о фундаменталним променама. Натеран демонстрацијама „жутих прслука“ и слабом подршком његовој политици, Макрон бежи напред. А то би могло да буде добро за Европу. Аутор Бернард Ригет Извор Дојче веле <https://www.dw.com/sr/makron-be%C5%BEi-napred/a-47787916> , 6. март 2019.
