rs.n1info.com <http://rs.n1info.com/Vesti/a467263/Sesnaest-godina-od-ubistva-Zorana-Djindjica.html>
Šesnaest godina od ubistva Zorana Đinđića Vest uživo pišu: 2-3 minutes _____ 7:15 Šetnje i polaganje venaca Predstavnici DS-a će u prepodnevnim časovima položiti vence na Đinđićev grob u Aleji zaslužnih građana, a od 18 časova će zajedno sa organizatorima protesta "Jedan od pet miliona" organizovati memorijalnu protestnu šetnju "Ako danas ne uspemo, jedini razlog smo mi sami" - od Filozofskog fakulteta do zgrade Vlade. U pozivu na tu šetnju navedeno je da će građani imati priliku da odaju poštu "velikom vizionaru, čije je ubistvo trenutna vlast slavila". Polaganjem venca i cveća u dvorištu Vlade poštu ubijenom premijeru odaće i aktuelna predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić i članovi njene vlade. Liberalno-demokratska partija organizovaće tradicionalnu "Šetnju za Zorana", od sedišta LDP-a do dvorišta Vlade. U Dvorani Kulturnog centra Beograda biće održana promocija izdanja "Besede u Zoranovu čast 2006-2018", kao i proglašenje pobednika prvog takmičenja "Zoran Đinđić hakaton". 7:11 Ubijen u dvorištu zgrade Vlade Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine u dvorištu zgrade Vlade Srbije, a za njegovo ubistvo na 40 godina zatvora osuđen je oficir Jedinice za specijalne operacije (JSO) Resora državne bezbednosti Zvezdan Jovanović. Na istu kaznu za organizovanje ubistva osuđen je i komandant JSO Milorad Ulemek. Politička pozadina ubistva Đinđića nikada nije otkrivena. Đinđić je bio prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije (DOS), a za vreme njegovog mandata pokrenut je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi. Đinđićeva vlada se snažno zalagala za saradnju s Haškim tribunalom za ratne zločine i za vreme te vlade uhapšeno je i tom sudu izručeno nekoliko optuženika, među kojima i bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević. Đinđić je bio i jedan od osnivača Demokratske stranke (DS), u kojoj je bio predsednik Izvršnog odbora, a od januara 1994. do ubistva bio je predsednik DS. Bio je i prvi nekomunistički gradonačelnik Beograda posle 1945. godine.
