standard.rs <http://standard.rs/2019/03/14/ko-muti-turski-tok/>
Ко мути „Турски ток”? - Нови Стандард http://newlookworld.com/ 5-7 minutes _____ четвртак 14. март 2019. 16:59 Србија је новим решењем АЕРС-а још једанпут демонстрирала како олако прихвата европска правила, да их потом не би примењивала Након што је прошле недеље Агенција за енергетику Србије (АЕРС) дала сагласност за изузеће српско-руске фирме „Гастранс” од примене трећег енергетског пакета за гасовод „Турски ток”, који би требало да се гради преко Србије, АЕРС је дао сагласност и на модел уговора о транспорту гаса, методологију за обрачун тарифа за услуге транспорта овог енергента, показујући тиме да је Србија спремна за почетак градње. Све би то било лепо да се дан пре давања ове сагласности није огласио Јанез Копач, директор Секретаријата Енергетске заједнице, рекавши да одлука АЕРС-а заправо крши трећи енергетски пакет и њен члан о изузећу, те да ће сада тај пројекат имати проблем легитимитета, што ће дати крила свима који га оспоравају. – Непоштовање трећег пакета је велики проблем и за ЕУ. Нажалост, одлука АЕРС-а је коначна и нас нису консултовали. Није добро ни за пројекат, ни за Србију – рекао је Kопач. Забринутост око будућности „Турског тока” изразио је пре два дана и његов заменик Дирк Бушле, у интервјуу Радију Слободна Европа, истичући да би Србија због овога могла имати последице по евроинтеграције и да ће наредне кораке утврдити након наставка дијалога са српском страном. Интересантно је, међутим, да у Енергетској заједници, према Бушлеовим речима, пре него што је из ње било шта коментарисано, уопште нису добили званичан документ и сагласност АЕРС-а, већ су га само видели на сајту, и то на српском језику, без превода на енглески. Будући да се нико од српских званичника у међувремену није огласио да каже да ли Србија оваквим решењем поштује правила ЕУ или не, остаје и даље нејасно да ли ће наша земља дати себи шансу да се претвори не само у транзитну територију за руски гас намењен другим тржиштима, већ и да ли ће постати регионално гасно чвориште, или „нова одлука АЕРС-а не побољшава имиџ Србије”, како каже Бушле. Упитани шта сада, у Савезу енергетичара Србије – „Сенергес” кажу да је решење АЕРС-а заснoвано на мишљењу Европске енергетске заједнице (ЕЕЗ), али не у потпуности. Заправо, они услови који су у фокусу њеног деловања и сматра их најзначајнијим, нису прихваћени. Решење наше агенције је коначно, а директор ЕЕЗ каже да више нема о чему да се разговара. С тим што то отвара питање легитимитета нашег крака „Турског тока”. У „Сенергесу” кажу да би пре одговора на ово питање можда требало обратити пажњу на комплексну ситуацију у вези са „Северним током 2” и транзитом гаса кроз Украјину. Правила тржишта гаса ЕУ примењиваће се на цевоводе који долазе из трећих земаља (укључујући и „Северни ток 2”). Комитет сталних представника држава управо је одобрио споразум између Савета ЕУ и Европског парламента „о директиви о гасу”. То није крај процедуре, јер ће у мају о компромисној верзији амандмана, према којима „Северни ток 2” неће бити блокиран, али ће морати да се повинује правилима ЕУ, расправљати министри ЕУ и Европски парламент. Ако се узме у обзир оно што је председник Русије Владимир Путин рекао у Београду – да Русија неће само напунити гасом обе цеви „Северног” и „Турског тока”, него ће и сачувати могућност испорука гаса кроз Украјину – слика о постигнутом ширем компромису могла би да изгледа тако да ЕУ кроз „Северни ток 2” добија нових 55 милијарди кубика гаса годишње, а да се после реконструкције гасовода кроз Украјину добије још већа могућност транзита од садашњих 50 до 60 милијарди кубних метара. Са таквим расплетом, кажу у „Сенергесу”, свиђало се то некоме или не, поставиће се питање које директор ЕЕЗ вероватно има на уму – када ће и коме у ЕУ у ближој будућности бити потребан балкански крак „Турског тока” са 12 милијарди кубних метара на излазу из Србије. Нама би, додају, транзитна такса и за те количине била драгоцена, финансијски, али и правде ради – да и ми ономе коме смо 40 година плаћали сада наплатимо транзит. Срећко Ђукић, стручњак за гасне прилике, каже да се ствари у вези са гасоводом „Турски ток” компликују из дана у дан, и то не само на политичком нивоу (нема назнака да ће добити подршку, будући да је реч о руском гасу који није у европском приоритету), него и у погледу регулативе. – Србија је новим решењем АЕРС-а још једанпут демонстрирала како олако прихвата европска правила, да их потом не би примењивала. У конкретном случају направљени су толики изузеци у односу на трећи енергетски пакет, па и наше законодавство, да практично ништа није остало од образовања заједничког гасног тржишта, због чега је Србија и ушла у Европску енергетску заједницу – каже Ђукић. – На српском делу гасовода нису раздвојени произвођач и дистрибутер гаса, у гасоводу скоро да нема места за гас других произвођача, „Србијагас” и „Гастранс” остају монополистички. Дакле, све супротно ономе што траже европска правила и ЕЕЗ. И супротно ономе што је руска страна изјављивала све до врха: да прихвата захтеве Брисела – закључује Ђукић. Упућени у преговоре кажу да нема разлога за бригу због негодовања представника ЕЕЗ, јер наша земља ради све по српским и европским законима и гасовод „Турски ток” ће бити готов до краја ове године. Аутор Јасна Петровић-Стојановић Извор Политика <http://www.politika.rs/scc/clanak/424965/Ko-muti-Turski-tok> , 14. март 2019.
