politika.rs <http://www.politika.rs/scc/clanak/428794/Pogledi/Medunarodni-pregled/Vojska -gura-SAD-u-bankrot>
Војска гура САД у банкрот Жарко Ракић 5-6 minutes _____ Свет се наоружава: Најновији, годишњи извештај Института за мировна истраживања из Стокхолма (СИПРИЈ) каже да се планета убрзано наоружава. Трошење новца за војску и оружје расте и лане је достигло нови рекорд – око 1,82 хиљадe милијарди долара, што је за 2, 1 проценaт више у односу на 2017. Студија СИПРИЈ-а показује да је прошле године у свету забележен раст од 76 одсто војних трошкова у односу на 1998. годину, када је забележен рекордни ниво ових давања од окончања Хладног рата. Највећи допринос у прављењу џиновског трошка дале су САД, Кина, Саудијска Арабија, Индија и Француска. Ових пет држава потрошиле су чак 60 одсто светског војног буџета од 1,82 билиона долара. Истраживање СИПРИЈ-а показује да су војни трошкови Русије, прошле године, смањени за 3,5 одсто – на 61,4 милијарде долара – због чега је Москва, први пут од 2006. испала из велике петорке. На другој, страни, међутим, Сједињене Америчке Државе настављају да немилице троше доларе на војску. Лане су амерички војни издаци повећани за 4,6 процената – на невероватних 649 милијарди долара. Занимљива је и друга студија СИПРИЈ-а, која говори о највећим светским извозницима оружја. Трговина оружјем у периоду од 2014. до 2018. повећана је за 7,8 одсто у односу на период од 2009. до 2013. Пет највећих продаваца оружја на свету су: САД, Русија, Француска, Немачка и Кина. Ова велика петорка остваривала је чак и три четвртине укупне светске трговине оружјем. У овом друштву предњаче, наравно, САД. Према подацима СИПРИЈ-а, чак 98 држава на планети купује америчко оружје. На листи највећих купаца наоружања десила се промена. Саудијска Арабија потиснула је на друго место Индију, која је досад била светски шампион у куповини наоружања. Бронзану медаљу за треће место међу највећим светским купцима наоружања заузима Египат. Папрено скупо ратовање: Ова, готово статистичка прича о убрзаном наоружавању планете има и своју другу, мрачнију страну. Према анализи америчког магазина „Каунтерпанч”, ратни профитери и подмићени политичари подржавају војни комплекс и тиме гурају САД – због све већих војних трошкова који не служе повећању безбедности земље – у банкрот. Према подацима СИПРИЈ-а, чак 98 држава на планети купује америчко оружје (Фото EPA/EFE/Darren Pateman) „Бела кућа жели да убеди пореске платише да је раст државног буџетског дефицита могуће зауставити искључиво кресањем трошкова социјалне и здравствене заштите. Али необорива економска истина је да болесни, стари и сиромашни не гурају земљу у банкрот. То чини искључиво војна индустрија”, гласи оптужујући закључак поменутог америчког магазина. Пентагон троши за ратове широм планете више него свих 50 америчких савезних држава на здравство, образовање и социјалну помоћ. Према неким истраживањима, амерички ратови од 2001. коштали су државу преко 4,7 хиљада милијарди долара. То значи да је на сваки сат Америка за ратовање „искрварила” преко 32,1 милион долара. Недавно је амерички магазин „Форберс” објавио прогнозу да ће будући ратови и војне вежбе коштати САД више од две хиљаде милијарди долара. Биће то финансијска обавеза од сто хиљада долара по сваком пореском платиши у САД. Велики проблем у САД јесте и огромна корупција у војној индустрији. Један пример „надуваних” трошкова: „Боинг” наплаћује метални завртањ 71 долар, иако је његова реална цена тек четири цента. А површна анализа показује да се у америчкој војсци не троше огромне суме долари само за пушке и ракете већ и за куповину кожног намештаја, порцелана, алкохола, возила за голф терене, јастоге, па чак и музичке инструменте. „Гаспромов” поглед на Кину: На недавном светском самиту у Пекингу, Владимир Путин наговестио је могућност да Москва позитивно одговори на молбу Кине да Русија значајно повећа испоруке гаса овој држави. Речи руског председника конкретније је поткрепио шеф руског енергетског концерна „Гаспром” Андреј Милер. Он је новинарима потврдио да постоји конкретан план да Русија до 2035. постане главни снабдевач Кине гасом. Према садашњем стању ствари, Русија ће преко гасовода „Снага Сибира” испоручити Кини, у наредних 30 година, више од хиљаду милијарди кубних метара гаса. Милер је објаснио да Русија има довољно гаса да испуни сваку кинеску жељу. И док се Русија, у испоруци енергената, све снажније окреће источним тржиштима, у Европи је и даље неизвесна судбина пројекта „Северни ток 2”. Гасовод између Русије и Немачке убрзано се гради, али отпор изградњи гасовода дугачког више од 1.200 километара на попушта. Тренутно је највећи проблем Данска, која није одговорила на три молбе да допусти постављање цеви за транспорт гаса на дно Балтичког мора у делу где она има признати економски интерес. А и амерички амбасадор у Немачкој Ричард Гренел већ отворено прети свима који имају везе са „Северним током 2” да ће бити на удару санкција САД. С друге стране, из Москве стиже рачуница да ће завршетак овог гасовода донети уштеду грађанима ЕУ од око осам милијарди евра годишње. Сладак колач свакако који би, међутим, Американци могли озбиљно да загорчају.
