politika.rs <http://www.politika.rs/scc/clanak/429001/Ambasador-krsi-kodeks-diplomatskog -ponasanja>
Амбасадор крши кодекс дипломатског понашања 3-4 minutes _____ Амбасадор Кајл Скот посетио је 13. априла Основну школу „Жарко Зрењанин” у Апатину, где је после одржаног предавања поставио мапу Србије без Косова. Ђаци су били шокирани овим гестом амбасадора, а затим су сложно скандирали „Косово је Србија”, док присутни директор и наставници нису реаговали на ову провокацију. Гостујући на ТВ Прва, 18. априла, амбасадор Скот је изјавио да би свеобухватно решење косовског питања требало да укључи међусобно признање. Нагласио је да то пише и у писму које је председник САД Доналд Трамп упутио председнику Александру Вучићу. Међутим, овај предлог је правно немогуће замислити, нити остварити, јер не испуњава два основна услова, који су кондицио сине ква нон (услов без кога се нешто не може замислити нити извршити, то јест нужан, апсолутан услов). Први, Косово није држава, већ Аутономна покрајина Косово и Метохија у Републици Србији, под протекторатом УН, на основу Резолуције СБ УН 1244. У њој је изричито наведено да је ова наша јужна покрајина у саставу СР Југославије, сада Србије, а усвојена је после противправног бомбардовања НАТО-а СР Југославије 1999. године, због тобожњег кршења људских права Албанаца на Космету, а фактички ради остварења геостратешких циљева и економских интереса великих држава западне хемисфере. Скупштина Косова је тек 2008. године донела Декларацију о сецесији, коју су одмах признале западне силе, кршећи резолуцију СБ УН. Пошто је по међународном праву протекторат облик зависности државе или њеног дела од друге државе, а заснован на уговору под неравноправним условима, све док је на снази Резолуција СБ УН 1244, Албанци нису смели да изврше сецесију. Агресори се позивају на мишљење Међународног суда правде, према којем декларација Албанаца о сецесији није у супротности са међународним правом. На погрешно постављено питање Министарства спољних послова бивших власти Србије дат је и погрешан одговор. Ипак, изненађује чињеница да судије МСП нису знале за ноторну чињеницу да је Резолуција СБ УН 1244 била и тада на снази, па да без одобрења СБ УН Албанци не смеју да доносе одлуке супротне овој резолуцији. Други услов, и да је Резолуција СБ УН 1244 укинута, одлуку о сецесији Космета не може да донесе Скупштина аутономне покрајине декларацијом, већ Народна скупштина Републике Србије, на основу члана 99 тачка два Устава Републике Србије, којим је прописано да она одлучује о промени границе Републике Србије. Овакво понашање амбасадора Скота није дозвољено Бечким правилником о дипломатији из 1915. године, који је 1961. године, с правилима о дипломатским имунитетима, привилегијама и повластицама, кодификован у Бечку конвенцију о дипломатским односима. Према овим међународним правилима, акредитовани амбасадор од свог суверена (монарха или председника републике) има право непосредног општења са сувереном државе у којој је акредитован, као и са њеном владом. То право имају и дипломате амбасаде највишег ранга. Значи, они могу само највишим државним органима власти државе домаћина да преносе ставове своје владе, без мешања у унутрашње односе суверених држава. Пошто свет није више униполаран, амбасадору Скоту треба дипломатским путем рећи шта не сме да ради у нашој држави. Миодраг Златковић, судија Основног суда УР у пензији
