RE: [NSP] siromasno milion gradjana

[Milan Tepavac]

Prema podacina koji se iznose u nasoj - i ne samo nasoj - stampi treba biti veoma oprezan. Nasa stampa je gotovo u potpunosti, svesno ili nesvesno, u sluzbi politickih interesa aktuelne dosovske vlasti i njenih inostranih mentora. Ti interesi se sada svode na to da se sva krivica za sve zlo sveta- ukljucujuci poplave u Kini, pomracenje Sunca i Meseca itd - svali na "Milosevica", to jest na srpski narod. Tu itekako spada i "Politika". Donji tekst nije ni bleda slika stvarnog stanja stvari. Za ilustraciju ove tvrdnje moze da posluzi i sledeci tekst iz istog tog lista (od 10.6) iz rubrike "Medju nama" koji u celosti glasi: Ne treba zaboraviti, ni oprostiti U nedelju, 10. juna je dvogodišnjica obustavljanja NATO bombardovanja Desetog juna 2001. godine biće dve godine otkako je NATO obustavio bombardovanje naše zemlje, ubijanje nedužnih građana i razaranje naših velikih materijalnih dobara i svega što su planirali da unište. Ta, u istoriji sveta, nezabeležena agresija trajala je 79 dana i noći. U tom bestijalnom ratu učestvovalo je 19 država članica Severnoatlanskog saveza, koji se od odbrambenog bloka izmetnuo u čudovište i multinacionalnu korporaciju za izazivanje kriza, razaranje malih, srednjih i vojnički nedovoljno zaštićenih država i ubijanje njihovih građana. Sa NATO agresijom svet je posrnuo u kaljugi jer nije digao glas i stao na stranu slabijeg. A trebalo je da bude na našoj strani utoliko pre jer SRJ ni u jednoj varijanti toga zloslutnog i krvavog proleća 1999. godine nije bila ugrozila nacionalne, teritorijalne ili duhovne interese ni jedne članice NATO-a. Ni posle dve godine zvanični predstavnici ni jedne od 19 zemalja NATO-a nisu javno saopštili pravi uzrok (ili mnoštvo uzroka) zbog koga su se odlučili na krvavi pir protiv SRJ. Na nesreću čitavog sveta još se niko nije javno pokajao za naneto nam veliko zlo. Za 79 dana bombardovanja pričinili su nam nemerljivu materijalnu štetu. Ali pričinjavanje štete našem narodu i državi nije počelo kobnog proleća (1999. godine) već ono traje neprekinuto od 1989. godine kada je konačno počelo razaranje SFRJ. Stručnjaci vele da nam je samo u poslednjoj deceniji XX veka pričinjena materijalna šteta reda veličine 138 milijardi US dolara. A duševnu patnju koju su naši ljudi pretrpeli i koju još ispaštaju niko nikada neće moći da utvrdi. Zato se ovom prilikom podsećamo da nam je NATO agresor bombardovanjem ranio oko 6.000 ljudi. Od toga broja 2400 su deca školskog i predškolskog uzrasta. Skrušeno spominjemo da su nam natovci ubili 610 dečaka i devojčica. Zato 10. juna i vazda od sada pa ubuduće svi oni koji, su zbog NATO-a ostali bez života i radosti, treba da budu sa nama u mislima i našim srcima. Ne smemo ih zaboraviti. A ne možemo ni oprostiti. Jer, onaj kome oprostimo taj nama neće dati oproštaj. Nema oproštaja za Sanju koju su ubili na mostu kod Varvarina, za spaljene putnike na grdeličkom mostu u železničkim vagonima, za decu koju su ubili dok su sa mosta u Murinu bacala kamenčiće i takmičila se ko će više vodenih krugova da izbroji. Hoćemo da kažemo da naše pamćenje, kao ljudi, ne sme biti kratko. Milutin Tijanić, Beograd Naravno, ni sa ovom dopunom gornjeg teksta koju je dao ovaj savesni gradjanin Srbije (kojih je svakim danom sve manje u zemlji Srbiji) nije data kompletna slika zla koje su nam zlikovci ucinili. Recimo, racuna se da je citava generacija mladih ljudi koja je rodjena poslednjih desetak godina ili je tada bila u ranom detinjstvu ili mladalastvu, duboko dusevno i duhovno ranjena i s tim oziljcima ce biti hedikepirana do kraja zivota, a prenosice ih i na svoje potomstvo. Ili recimo odlazak u inostranstvo u tom periodu oko 500.000 mladih, lepih i obrazovanih, i to uglavnom upravo u zemlje koje su nam i priredile sve ovo zlo, u zemlje NATO. Nas tek ceka kompletiranje ukupnih podataka i ukupne slike onoga zla koje nam je ucinjeno. Hocu samo da upozorim da nam sada najveca opsnost preti od ispiranja mozga. Monstruozni NSP se ne zadovoljava s onim sto nam je ucinio. Sada treba "dokazati" da smo za sve krivi mi sami, a ne oni, a sve to treba da overi "sud" u Hagu. ================================= -----Original Message----- From: SAVA VIDANOVIC [mailto:[EMAIL PROTECTED]] Sent: Saturday, June 09, 2001 5:17 AM To: STOP_NSP Subject: [NSP] siromasno miliongradjana PREDSTAVLJENA "STUDIJA O SIROMAŠTVU" SVETSKOG PROGRAMA HRANE UN I CES MEKON INSTITUTA Siromašno milion građana Srbije Prosečna plata stanovnika Srbije iznosi 60 dolara, prosečna penzija 50, a 300.000 ljudi živi sa jednim dolarom dnevno. - Oko 100.000 ljudi u Srbiji hrani se u narodnim kuhinjama. - 800.000 nezaposlenih, svega 45.000 prima kompenzaciju za nezaposlenost. - Čak 300.000 izbeglica nema dovoljno hrane za život, a 50.000 živi u apsolutnom siromaštvu Posle deset godina međunarodne izolacije, "filovane" hiperinflacijom i odsustvom reformi, ratom u susedstvu i bombardovanjem u sopstvenom dvorištu, u Srbiji živi milion siromašnih a još oko milion ljudi živi na ivici siromaštva, ne računajući izbegla i raseljena lica. Društveni proizvod zemlje smanjen je sa 24 milijarde dolara, koliko je iznosio početkom 90-ih, na 12 milijardi dolara 2000. godine, a u istom periodu je kupovna moć stanovništva opala za 60 odsto. Prosečna plata stanovnika u Srbiji iznosi 60 dolara, a prosečna penzija 50 dolara. Mesečni prihodi domaćinstava u Srbiji u proseku iznose između 125 i 145 dolara, a prosečan prihod po članu domaćinstva - između 40 i 50 dolara. Čak 300.000 ljudi u Srbiji živi sa jednim dolarom dnevno kupovne moći. Ovo su neki od brojčano zanimljivih, ali ujedno i zabrinjavajućih podataka iz "Studije o siromaštvu" koju je za potrebe Svetskog programa za hranu Ujedinjenih nacija uradio Centar za ekonomske studije "CES Mekon" i koja je juče predstavljena javnosti. Kako je novinarima objasnio Robert Hauzer, šef kancelarije Svetskog programa UN za hranu za Srbiju, cilj ove studije bio je definisanje realnih okvira siromaštva u Srbiji. On je, takođe, izrazio uverenje da bi informacije navedene u studiji mogle da budu od koristi predstavnicima vlasti i naučnim institucijama u kreiranju socijalne politike. Robert Hauzer je naglasio da će ta organizacija ove godine Srbiji plasirati pomoć vrednu 64 miliona dolara. Saradnik "CES Mekona" Dijana Dragutinović objasnila je da je, sa ekonomske tačke gledišta, "siromašna ona zemlja čiji je bruto nacionalni prihod oko i ispod 1.000 dolara godišnje, odnosno onaj čovek koji živi sa četiri dolara dnevno". Iznoseći podatke iz socijalne "lične karte" Srbije, ona je navela cifru od 800.000 nezaposlenih koji traže posao i - nasuprot njoj - svega 45.000 ljudi koji primaju kompenzaciju za nezaposlenost. Oko 100.000 ljudi u Srbiji se hrani u narodnim kuhinjama. Kada je u pitanju izbeglička populacija, koja broji oko 450.000 prognanih i oko 200.000 interno raseljenih osoba, stručnjaci iz "CES Mekona" su procenili da oko 300.000 izbeglica nema dovoljno hrane za život i da čak 50.000 njih živi u apsolutnom siromaštvu. - Kako u Srbiji ne postoji zvanično definisana linija siromaštva, "CES Mekon" je u saradnji sa Svetskim programom za hranu procenio da ona iznosi 55 dolara po pojedincu mesečno. Ako bismo prihvatili ovako definisanu liniju siromaštva, to bi dalje značilo da je 12 odsto, odnosno milion stanovnika Srbije siromašno. Naša procena se, inače, slaže sa procenom Crvenog krsta koji obezbeđuje humanitarnu pomoć za milion ljudi u Srbiji. S druge strane, ekonomska teorija kaže da minimalna prosečna plata treba da bude dva puta veća od linije siromaštva - kaže Dijana Dragutinović i navodi podatak da je u susednoj Poljskoj prosečna plata tri puta veća od linije siromaštva, dok je u SAD i Velikoj Britaniji ona četiri puta veća. U prevodu sa jezika brojki na jezik realnosti to znači da ukoliko samo jedan član porodice radi i prima minimalnu platu - ta porodica ne spada u kategoriju siromašnih. Na pitanje postoji li recept za izlazak iz siromaštva, Dijana Dragutinović odgovara potvrdno i objašnjava da je "privredni rast najbolja strategija za eliminisanje siromaštva", budući da rast prihoda od jedan odsto dovodi do dva odsto pada siromaštva. Restrukturisanje javnih rashoda takođe može biti ključni mehanizam u strategiji smanjenja siromaštva na srednji i dugi rok, a strane donacije mogu biti glavno oruđe za borbu protiv siromaštva u kratkom roku. "Strana pomoć nam je neophodna u periodu tranzicije zato što u ovoj zemlji živi veliki broj izbeglih i raseljenih osoba, a i zbog toga što je država napravila velike dugove prema korisnicima socijalne zaštite. Naša je procena da bi minimalna strana pomoć usmerena na siromašne trebalo da bude u minimalnom obimu od 500 miliona dolara", naglasio je Marko Hinić, saradnik "CES Mekona", koji je izrazio uverenje da će realni prihodi siromašnih padati u periodu 2001/2002, dok se od 2003. do 2005. godine očekuje rast realnih prihoda siromašnih. K. Đorđević Ko je najsiromašniji u zemlji Prema podacima studije "CES Mekona" i Svetskog programa za hranu UN o siromaštvu, najugroženiji su stanovnici grada, porodice sa više dece, čiji je hranilac zaposlen u industriji, rudarstvu ili trgovini. Čak 80 odsto siromašnog stanovništva živi u gradovima, a 60 odsto siromašnih čine porodice sa decom. Više od polovine siromašnih su zaposleni i rade za platu ispod ekonomskog minimuma. Najugroženije kategorije stanovništva više od 60 odsto ukupnih prihoda daju za ishranu. STOP NOVOM SVETSKOM PORETKU STOP NOVOM SVETSKOM PORETKU ==^================================================================ EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email To: [EMAIL PROTECTED] This email was sent to: archive@jab.org T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================